Naslov: Makrena – nova sorta dunje (Cydonia oblonga Mill.) Instituta za voćarstvo, Čačak

Autori: Ivana Glišić, Žaklina Karaklajić-Stajić, Olga Mitrović, Nenad Popović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati dvogodišnjeg (2023/2024) proučavanja fenoloških (vreme cvetanja i sazrevanja) i pomoloških (morfometrijske, hemijske i organoleptičke) osobina i visine prinosa u početnim godinama plodonošenja nove sorte dunje Makrena, stvorene u Institutu za voćarstvo, Čačak ukrštanjem sorti Leskovačka i Češka dunja. Istraživanje je obuhvatilo i poređenje sa standard sortom Leskovačka, koja je najviše gajena u proizvodnim zasadima u Republici Srbiji. Proučavane sorte odlikovale su se kasnim vremenom cvetanja i istovremenim vremenom sazrevanja plodova, tokom prve polovine oktobra. Sorta Makrena se odlikovala višim vrednostima mase (219,16 g) i širine (78,05 mm) ploda, dok je veća visina ploda (71,16 mm) utvrđena kod sorte Leskovačka. U pogledu sadržaja ukupnih šećera i kiselina, kao i pH vrednosti, plodovi obe proučavane sorte odlikovali su se sličnim karakteristikama. Viši sadržaj rastvorljivih suvih materija (17,65%) i invertnih šećera (9,01%) utvrđen je u plodovima sorte Leskovačka, dok je viši sadržaj saharoze (1,25%) utvrđen kod sorte Makrena. Ukupna organoleptička ocena plodova obe sorte bila je slična. Plodovi sorte Makrena ocenjeni su kao atraktivniji (5,00) i bolje konzistencije (3,20), dok su se plodovi sorte Leskovačka odlikovali izraženijim ukusom (4,35) i aromom (3,10). U prvim godinama rodnosti, veći prinos (4,50 kg po stablu, odnosno 4,81 t ha-1) utvrđen je kod sorte Makrena. Vrednosti svih proučavanih parametara značajno su varirale između pojedinih godina istraživanja, što se može pripisati uticaju ekoloških faktora tokom godina proučavanja. Na osnovu dobijenih rezultata, nova sorta dunje Makrena se može preporučiti za gajenje u proizvodnim zasadima Srbije. Takođe, ova sorta predstavlja značajan početni material za buduće programe oplemenjivanja dunje usmerene ka stvaranju novih sorti visokog rodnog potencijala i boljeg kvaliteta ploda.

Ključne reči: dunja, nova sorta, fenološke i pomološke osobine, rodnost

Naslov: KLIJAVOST POLENA I DUŽINA POLENOVIH CEVI U IN VITRO USLOVIMA KAO INDIKATORI UTICAJA TEMPERATURE NA GENOTIPOVE TREŠNJE

Autori: Slavica Čolić, Slađana Marić, Milena Đorđević, Ivana Glišić, Sanja Radičević, Milan Lukić, Vera Rakonjac

Preuzmite: PDF

Rezime: U ovom istraživanju ispitivan je uticaj temperature na klijanje polena i rast polenovih cevčica u in vitro uslovima kod osam genotipova trešnje (Burlat, Canetova, Dolga Šiška, G-2, Kordia, Lapins, Rita i Sunburst) tokom dve godine (2022–2023). Eksperiment je sproveden u uslovima konstantnih temperatura (17°C i 20°C) radi procene varijabilnosti genotipova i njihove adaptabilnosti na različite temperaturne uslove. Rezultati su pokazali značajne razlike među genotipovima: klijavost polena se kretala od 9,3% (Kordia) do 53,9% (Lapins), dok je dužina polenovih cevi varirala od 180,8 μm (Dolga Šiška) do 669,3 μm (Lapins). Klijavost polena je generalno bila bolja na 17°C nego na 20°C. Genotipovi Lapins, Canetova i G-2 pokazali su stabilne rezultate za klijavost polena in vitro i dužinu polenovih cevčica tokom obe godine ispitivanja, što ukazuje na njihov potencijal kao pouzdanih oprašivača. Nasuprot tome, Dolga Šiška i Sunburst su imale drastično smanjenje oba parametra u godini sa nepovoljnijim uslovima, što potvrđuje njihovu osetljivost na temperaturni stres. Analiza varijanse je pokazala da je genotip bio dominantan faktor za porast polenove cevčice, dok je na klijavost polena najveći uticaj imala interakcija genotip × godina. Ovi nalazi potvrđuju da je performans polena in vitro vredan indikator reproduktivne otpornosti i ukazuju na genotipove trešnje pogodne za planiranje zasada radi obezbeđivanja oplodnje i stabilnosti prinosa u uslovima klimatskih promena.

Ključne reči: Prunus avium, vijabilnost polena, komponente varijabilnosti, otpornost na klimatske pro me ne

Naslov: GENETIČKI ASPEKTI DETERMINACIJE S-HAPLOTIPA SORTI VIŠNJE STVORENIH U INSTITUTU ZA VOĆARSTVO, ČAČAK

Autori: Slađana Marić, Sanja Radičević, Ivana Glišić, Nebojša Milošević, Milena Đorđević, Slavica Čolić, Nenad Popović

Preuzmite: PDF

Rezime: Višnja (Prunus cerasus L.) je koštičava vrsta voćaka od značajnog potencijala da zadrži istaknuto mesto u voćarskoj proizvodnji Republike Srbije, zahvaljujući kako ekonomskom značaju, tako i dugoj tradiciji gajenja. Višegodišnji oplemenjivački rad na višnji u Institutu za voćarstvo, Čačak je rezultirao priznavanjem pet sorti – Čačanski rubin, Iskra, Nevena, Sofija i Šumadinka. Identifikacija S-haplotipa kod priznatih i roditeljskih sorti predstavlja ključni korak u njihovoj molekularnoj karakterizaciji i od velikog je značaja kako za oplemenjivače, tako i za proizvođače, budući da višnja, kao tetraploidna vrsta, ispoljava gametofitnu samo-inkompatibilnost regulisanu ekspresijom dva multialelna gena S-lokusa. Imajući u vidu njenu poliploidnu prirodu, genetička osnova samooplodnosti/samobesplodnosti, kao i identifikacija S-haplotipa, složenija je u poređenju sa diploidnim vrstama roda Prunus. Cilj ovog istraživanja bio je da objedini postojeća saznanja i prikaže nove rezultate identifikacije S-haplotipa (aleli S-RNaze i SFB gena) kod priznatih i roditeljskih sorti u okviru oplemenjivačkog programa višnje Instituta za voćarstvo, Čačak. Identifikacija S-haplotipa zasnovana je na metodi lančane reakcije polimeraze (PCR metoda), uz primenu tri para konsenzus prajmera specifičnih za prvi i drugi intron S-RNaze, alel-specifičnih prajmera za S-RNazu i SFB, kao i genetičkih testova za razlikovanje funkcionalnih i nefunkcionalnih alelnih formi oba gena S-lokusa. U okviru ovog istraživanja određen je kompletan S-haplotip sorte Čačanski rubin (S1S4 S13'S36a), dok su po prvi put identifikovana tri S-haplotipa sorte Heimanns Konserven Weichsel (S9S13S36b2). Pored toga, analizirano je poreklo priznatih sorti na osnovu identifikovanih S-haplotipova, jer se S-lokus, zbog visoke polimorfnosti i potvrđenog nasleđivanja u skladu sa Mendelovim zakonima, primenjuje kao funkcionalni DNK marker u genotipizaciji i proučavanju pedigrea sorti. S-haplotip sorti Nevena (S4S9S36bS36b2) i Šumadinka (S1S13S36bS36b2) u potpunosti odgovara roditeljskoj kombinaciji Köröser Weichsel (S1S4S35S36b) × Heimanns Konserven Weichsel (S9S13S36b2Sx). Takođe, S-haplotip sorte Sofija (S1S13'S36b2Sx), nastale iz ukrštanja Čačanski rubin (S1S4S13'S36a) × Heimanns Konserven Weichsel (S9S13 S36b2Sx), u skladu je sa roditeljskim S-haplotipovima. Na osnovu S-haplotipova, sorta Köröser Weichsel (S1S4S35S36b) je potencijalno muški, odnosno ženski roditelj sorti Čačanski rubin (S1S4S13'S36a) i Iskra (S1S13S36bS36b2), po redosledu. Rezultati ovog istraživanja su od posebnog značaja za planiranje ukrštanja u budućim oplemenjivačkim programima, kao i za pravilno određivanje adekvatnih sortnih kompozicija oprašivača u komercijalnim zasadima, u cilju povećanja ukupnog nivoa proizvodnje ove vrste voćaka.

Ključne reči: Prunus cerasus L., S-RNaze, SFB, Sgenotipizacija, gametofitna

Naslov: BIOSTIMULATORI NA BAZI MIKROALGI MENJAJU FIZIOLOŠKE, AGRONOMSKE I OSOBINE KVALITETA PLODA SORTI MALINE SOLU RED I WAKEFIELD

Autori: Jasminka Milivojević, Slavica Spasojević, Jovan Radaković, Dragan Radivojević, Miloš Perišić

Preuzmite: PDF

Rezime: Studija ilustruje efekat biostimulatora na bazi mikroalgi Algafert (0,75% N; 7,40% P2O5; 3,20% K2O; 5,60% slobodnih aminokiselina) i Biofat 600 (2,70% N; 6,70% Ca; 0,10% P2O5; 0,10% K2O; 6% slobodnih aminokiselina) na koncentraciju hlorofila (SPAD) i azota (mg g-1) u listu, osobine arhitekture izdanka, produktivnost, biometrijske i hemijske osobine ploda sorti maline Solu Red i Wakefield. Istraživanje je izvedeno na plantaži maline zasađenoj u saksijama (10 l) koje su ispunjene kokosovim tresetom tokom proleća 2022. godine (kompanija Floriva, opština Ivanjica). Primenjeni su sledeći tretmani: Т1 – Biofat 600 (2 folijarne aplikacije, 2 l hа-1 po aplikaciji); Т2 – Algafert’(2 folijarne aplikacije, 1 l hа-1 po aplikaciji) + Biofat 600 (1 folijarna aplikacija, 2 l hа-1) i Т0 – kontrolni tretman. Prvo folijarno tretiranje izvršeno je 17. maja 2024. godine (40% otvorenih cvetova) i drugo tokom zametanja i rasta plodova. Tretmani biostimulatorima su nakon druge aplikacije značajno povećali koncentraciju hlorofila i azota u listu u poređenju sa kontrolom. Sorta Wakefield je imala značajno veću koncentraciju hlorofila i azota u poređenju sa sortom Solu Red. Sa druge strane, značajno veći broj rodnih prirasta (32,6) i veći prinos po izdanku (1.261,3 g) zabeleženi su kod sorte Solu Red, dok se broj plodova po izdanku nije značajno razlikovao između testiranih sorti. Dobijeni rezultati proučavanja biometrijskih oso bina i sadržaja ukupnih kiselina ukazuju na superiornost sorte Solu Red u poređenju sa sortom Wakefield. Ova studija sugeriše da biostimulatori na bazi mikroalgi pružaju jedinstvenu priliku za jačanje kapaciteta biljaka da se nose sa izazovima pojačanim klimatskim promenama.

Ključne reči: Algafert, Biofat 600, malina, hlorofil u listu, prinos, kvalitet ploda

Naslov: Kvаlitеt rаkiја оd nоvih gеnоtipоvа kоštičаvоg vоćа dоbiјеnih kоrišćеnjеm dvа nајzastupljenija pоstupkа prеrаdе u Srbiјi

Autori: Brаnkо Pоpоvić, Ninоslаv Nikićеvić, Vеlе Теšеvić, Ivаn Urоšеvić, Оlgа Мitrоvić, Nеmаnjа Мilеtić, Аlеksаndrа Kоrićаnаc, Nenad Popović

Preuzmite: PDF

Rezime: U rаdu su prikаzаni rеzultаti ispitivаnjа kvаlitеtа vоćnih rаkiја, dоbiјеnih nа dvа rаzličitа nаčinа, оd plodova četiri nоva gеnоtipa kоštičаvih vоćаka stvоrеnih u Institutu zа vоćаrstvо, Čаčаk [tri gеnоtipа šlјivе (Мildоrа, Nаdа, Hibrid 22/17/87) i jednog gеnоtipа višnjе (Sоfiја)], kao i od plodova dva genotipa koji se već koriste za proizvodnju rakija (sorta šljive Čačanska rodna i sorta višnje Šumadinka). U Srbiјi sе rаkiје оd kоštičаvоg vоćа prоizvоdе nајčеšćе nа dvа nаčinа, u zavisnosti od priprеme plоdоvа zа аlkо- hоlnu fеrmеntаciјu: mulјаnjе plоdоvа bеz оdvајаnjа kоšticа (trаdiciоnаlni pоstupak kојi kоristе prvеn - stvеnо mаli prоizvоđаči) i pаsirаnjе plоdоvа uz istоvrеmеnо оdvајаnjе kоšticа (pоstupаk kојi је uоbičајеn u bоlје оprеmlјеnim dеstilеriјаmа). Vоćni klјukоvi svih ispitivanih gеnоtipоvа, prerađeni su nа oba nаčinа, spоntаnо su fеrmеntisаli i dеstilisаni su оdmаh pо zаvršеnој аlkоhоlnој fеrmеntаciјi. Kоrišćеnа је dvоstrukа dеstilаciја u аlаmbiku trаdiciоnаlnе kоnstrukciје. Svе prоizvеdеnе rаkiје zаdоvоlјаvаlе su zаhtеvе zаkоnskе rеgulаtivе, а na osnovu sеnzоrne analize klаsifikоvаnе su u grupu kvаlitеtnih rаkiја. Rаzličiti nаčini prеrаdе plоdоvа istоg gеnоtipа uslоvili su pојаvu rаzlikа u sаdržајu pојеdinih kоmpоnеnаtа u rаkiјаma, kао i pојаvu finih rаzlikа u sеnzоrnim kаrаktеristikаmа. U pоrеđеnju sа rаkiјаmа dоbiјеnim trаdiciоnаlnim pоstupkоm, vоćnе rаkiје оd ispаsirаnоg klјukа bеz kоšticа sаdržаlе su višе mеtаnоlа, аcе- tаldеhidа, 1-prоpаnоlа i 1-hеksаnоlа, а mаnjе kоncеntrаciје еtilаcеtаtа i bеnzаldеhidа. Prеrаdа plоdоvа sа kоšticаmа (tradicionalni postupak) uslovila је nеštо bоlјi sеnzоrni kvаlitеt rаkiја оd sоrtе šlјivе Nаdа i sоrti višnjе Šumаdinkа i Sоfiја, dоk је kоd оstаlih ispitivаnih gеnоtipоvа šlјivе utvrđеnо suprоtnо.

Ključne reči: šlјivа, višnjа, dеstilаti, hеmiјski sаstаv, sеnzоrnе kаrаktеristikе