Naslov: Morfološke karakteristike rodnih grančica kruške

Autori: Aleksandar Radović, Dragan Milatović, Dragan Nikolić, Dejan Đurović, Ivana Bakić, Dejan Zejak, Velibor Spalević

Preuzmite: PDF

Rezime: U ovom radu prikazane su morfološke karakteristike rodnih grančica kod sedam ekonomski značajnih sorti kruške (Karmen, Moretinijeva rana, Santa Marija, Vilijamovka, Fetelova, Konferans i Kaluđerka) u dvogodišnjem periodu (2022–2023). Ispitivanjima su bila obuhvaćena tri tipa rodnih grančica: naborite, krute i vite rodne grančice. Kod pojedinih tipova rodnih grančica ispitivane su njihova dužina, prečnik, broj mešovitih i vegetativnih pupoljaka. Između ispitivanih sorti utvrđene su značajne razlike u karakteristikama rodnih grančica. Kod sorte Santa Marija utvrđena je najmanja dužina naboritih i krutih rodnih grančica (1,4 cm i 6,2 cm). Najveća dužina naboritih rodnih grančica utvrđena je kod sorte Konferans (3,0 cm), a krutih rodnih grančica kod sorte Kaluđerka (10,8 cm). Pored terminalne pozicije, kod svih sorti, osim sorte Kaluđerka, utvrđeno je prisustvo po jednog do dva mešovita pupoljka i na bočnim pozicijama krutih rodnih grančica. Dužina vitih rodnih grančica varirala je u intervalu od 24,5 cm (Karmen) do 41,4 cm (Konferans), a prečnik od 4,6 mm (Santa Marija) do 6,3 mm (Karmen). Ako se izuzmu sorte Konferans i Kaluđerka, kod ostalih sorti utvrđeno je prisustvo mešovitih pupoljaka i na bočnim pozicijama vitih rodnih grančica. Najveći broj mešovitih pupoljaka na vitim rodnim grančicama utvrđen je kod sorti Vilijamovka (4,8) i Fetelova (4,3). Poznavanje morfoloških karakteristika rodnih grančica kruške može biti značajan parametar u determinaciji sorti. Pored toga,ono je veoma važno i u izvođenju pomotehničkih tretmana, naročito u sistemima guste sadnje kruške.

Ključne reči: Pyrus communis L., sorta, naborite rodne grančice, krute rodne grančice, vite rodne grančice

Naslov: UTICAJ SORTE I PODLOGE NA FENOLOŠKE KARAKTERISTIKE ŠLJIVE

Autori: Mirjana Radović, Dragan Milatović, Gordan Zec, Đorđe Boškov

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je prikazan uticaj tri vegetativne podloge (Piksi, Ferlej i Julijanka A) i jedne generativne podloge (sejanac džanarika kao kontrola) na fenološke osobine (cvetanje i vreme zrenja) sorti šljive Čačanska rana, Čačanska lepotica i Čačanska najbolja u uslovima Beograda (Srbija) tokom tri godine. Meteorološki uslovi tokom godina istraživanja bili su izvor varijabilnosti u rezultatima koji se odnose na vreme cvetanja. Najraniji datum početka, punog i kraja cvetanja zabeležen je u drugoj godini proučavanja, dok je najkasnija faza cvetanja bila u prvoj godini pro uča vanja. Podloge nisu imale uticaj na vreme cvetanja, dok je datum zrenja na vegetativnim podlogama bio za 3–5 dana kasnije u odnosu na sejanac džanarike. Među sortama, najraniji datum berbe bio je kod sorte Čačanska rana, kojoj je bio potreban i najmanji broj dana od punog cvetanja do berbe. U radu je prikazan korelacioni matriks među ispitivanih pokazatelja fenoloških osobina i temperatura vazduha za proučavane kombinacije sorta/podloga šljive, koji pokazuje da su fenološke osobine (cvetanje i vreme zrenja) bili pod direktnim uticajem meteoroloških faktora u godinama proučavanja.

Ključne reči: Prunus domestica L., sorta, podloga, cvetanje, berba, korelacija

Naslov: Uticaj podloge na bujnost i osobine dugih rodnih grančica sorti kajsije

Autori: Milana Lazarević, Gordan Zec, Boban Đorđević, Dragan Milatović, Dejan Đurović, Đorđe Boškov, Nemanja Tešić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je ispitivan uticaj pet generativnih (Krupna zelena renkloda, Belošljiva, Džanarika- MY-KL-A, Irokez i Crvena ranka) i jedne vegetativne podloge (Myrobalan 29c) na bujnost i morfološke osobine dugih rodnih grančica četiri sorte kajsije (Buda, Ruža, NS-4 i Novosadska rodna). Istraživanje je sprovedeno na Oglednom dobru „Radmilovac” Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u periodu od tri godine (2022–2024). Bujnost je određivana na osnovu površine poprečnog preseka debla (PPPD). Proučavane su sledeće osobine dugih rodnih grančica: dužina, debljina, broj generativnih i vegetativnih pupoljaka i njihov odnos i broj generativnih pupoljaka po metru dužine rodne grančice. Sve ispitivane sorte su imale najveću prosečnu PPPD na podlozi Myrobalan 29c (prosečna PPPD za sve sorte 83,81 cm²), dok je najmanja vrednost istog parametra dobijena na podlozi Belošljiva (prosečna PPPD za sve sorte 54,52 cm²). Vrednosti PPPD kod sorti kalemljenih na različitim podlogama su se statistički značajno razlikovale. Prosečan broj generativnih pupoljaka na dugim rodnim grančicama je bio najveći kod sorte Buda na podlozi Myrobalan 29c (76,00), a najmanji kod sorti Novosadska rodna i NS-4 na podlozi Belošljiva (37,53 i 34,80). Podloga Myrobalan 29c je imala značajan pozitivan uticaj na rodni potencijal kod svih ispitivanih sorti. Na osnovu dobijenih rezultata se može zaključiti da je podloga imala značajan pozitivan uticaj na bujnost i osobine dugih rodnih grančica kod ispitivanih sorti.

Ključne reči: Prunus armeniaca L., površina poprečnog preseka debla, dužina i debljina dugih rodnih grančica, broj vegetativnih i generativnih pupoljaka

Naslov: UTICAJ BIOREGULATORA I BIOSTIMULATORA NA KVALITET PLODOVA TREŠNJE I VIŠNJE

Autori: Biserka Milić, Nenad Magazin, Zoran Keserović, Maja Milović, Jelena Kalajdžić, Stefan Gligorić, Jelena Savićević

Preuzmite: PDF

Rezime: Bioregulatori igraju značajnu ulogu u poboljšanju zametanja, mase i čvrstine plodova, pa je cilj ovog istraživanja bio da se ispita efekat primene preparata na bazi giberelinske kiseline, 6-benziladenina i α-naftil sirćetne kiseline na zametanje i kvalitet plodova sorte trešnje Skina i sorte višnje Érdi Bötermö. Tretma ni primenjeni kod trešnje su uključivali primenu preparata OroGibb (GA3 1,6 % + BA 1,6 % + B) i GranPera (GA3 2% + P, K), u koncentracijama 10 mg l-1 i 20 mg l-1 aktivne materije (a.m.), u precvetavanju (BBCH 67) ili u momentu kada su plodovi dostigli 60% konačne veličine (BBCH 76). Primenjeni su sledeći tretmani: I (OroGibb u koncentraciji 10 mg l-1 a.m., primenjen u fazi BBCH 67); II (OroGibb u koncentraciji 20 mg l-1 a.m., primenjen u fazi BBCH 67); III (GranPera u koncentraciji 10 mg l-1 a.m., primenjen u fazi BBCH 67); IV (GranPera u koncentraciji 10 mg l-1 a.m., primenjen dva puta u fazi BBCH 76); V (GranPera u koncentraciji 20 mg l-1 a.m., primenjen u fazi BBCH 67); VI (GranPera u koncentraciji 20 mg l-1 a.m., primenjen dva puta u fazi BBCH 76). Pored preparata OroGibb i GranPera, kod višnje je korišćen i biostimulator FrutaFija (amino kiselina 4,5%; P2O5 13%; K2O 18%; B 0,5%; Fe 0,04%; Cu 0,01%). Preparati su primenjeni u dve koncentracije (10 mg l-1 i 20 mg l-1 a.m.) i u dva termina: na kraju cvetanja (BBCH 69) i u momentu kada su plodovi dostigli 60% konačne veličine (BBCH 76). Ustanovljeni su sledeći tretmani: I (OroGibb u koncentraciji 10 mg l-1 a.m., primenjen u fazama BBCH 69 i BBCH 76); II (OroGibb u koncentraciji 20 mg l-1 a.m., primenjen u fazama BBCH 69 i BBCH 76); III (GranPera u koncentraciji 10 mg l-1 a.m., primenjen u fazama BBCH 69 i BBCH 76); IV (GranPera u koncentraciji 20 mg l-1 a.m., primenjen u fazama BBCH 69 i BBCH 76); V (FrutaFija u koncentraciji 20 mg l-1 a.m., primenjen u fazi BBCH 69). U ogled su bila uključena i netretirana stabla koja su predstavljala kontrolu. Najveća masa (11,6 g) i prečnik (29,0 mm) ploda sorte trešnje Skina uočeni su u tretmanu VI. Primenjeni tretmani nisu uticali na čvrstinu ploda, kao ni na sadržaj rastvorljive suve materije i sadržaj ukupnih kisleina u plodu ispitivane sorte trešnje. Najviše vrednosti zametanja plodova sorte višnje Érdi Bötermö uočene su u tretmanu I (27,4%), međutim jedino plodovi iz ovog tretmana se u pogledu mase i prečnika ploda nisu značajno razlikovali u odnosu na kontrolu, dok su u svim ostlim tretmanima uočene značajno više vrednosti. Plodovi višnje iz tretmana III su se odlikovali značajno višim vrednostima čvrstine ploda, dok su se plodovi iz tretmana I, II i III odlikovali višim sadržajem rastvorljive suve materije i ukupnih kiselina.

Ključne reči: koštičavo voće, GA3, BA, NAA, za me - tanje plodova, masa ploda, čvrstina ploda, ukupna kiselost

Naslov: „Bikovo oko” – oboljenje uskladištenih plodova jabuke

Autori: Jelena Vukotić, Vera Stojšin, Mila Grahovac, Mladen Petreš, Dragana Budakov, Milica Mihajlović, Jovana Hrustić, Brankica Pešić

Preuzmite: PDF

Rezime: Fitopatogene gljive iz roda Neofabraea značajan su prouzrokovač rak-rana grančica i truleži uskladištenih plodova jabuke širom sveta. U Srbiji, prva pojava ovog oboljenja zabeležena 2016. godine na plodovima jabuke, a kao prouzrokovač identifikovana je vrsta Neofabraea alba. Infekcija plodova najčešće nastaje tokom vegetacije, a simptomi truleži se uočavaju nekoliko meseci kasnije, tokom perioda skladištenja. Na zaraženim plodovima dolazi do razvoja truleži koja utiče na promene kvaliteta ploda tokom perioda skladištenja, čiji intenzitet zavisi od tipa hladnjače i sorte jabuke. Suzbijanje ovog oboljenja u zasadima jabuke bazira se na adekvatnoj primeni sintetisanih fungicida. Međutim, zbog rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i mogućnosti razvoja rezistentnih populacija patogena, potrebno je razvijati alternativna rešenja u vidu efikasnih preparata biološkog porekla. U radu su sistematizovana dosadašnja saznanja o prouzrokovačima oboljenja iz roda Neofabraea.

Ključne reči: Malus domestica, Neofabraea spp., skladišni patogeni, trulež plodova

Naslov: Ispitivanje oksidativne stabilnosti i antioksidativne aktivnosti hladno presovanih ulja iz semena jabuke

Autori: Miloš Purić, Aleksandra Stojićević, Aleksandar Ivković

Preuzmite: PDF

Rezime: Nakon industrijske prerade jabuka ostaje oko 25% jabučnog tropa, koji sadrži potencijalno vredne nusproizvode, kao što je seme jabuka. U ovom radu ispitivana je oksidativna stabilnost i antioksidativna aktivnost ulja izdvojenih postupkom hladnog presovanja iz semena tri sorte jabuka Ajdared, Zlatni delišes i Šumatovka. Kao pokazatelji sadržaja primarnih produkata oksidacije dobijenih ulja određivani su peroksidni broj i konjugovani dieni. Kao pokazatelji sadržaja sekundarnih produkata oksidacije ulja određivane su vrednosti anisidinskog broja i konjugovanih triena. Oksi - dativna stabilnost ulja ispitana je Rancimat testom, a rezultati testa prikazani su kao indukcioni period. Antioksidativna aktivnost ulja je određena primenom DPPH i ABTS metoda. Generalno posmatrano, dobijeni rezultati ukazuju na dobru oksidativnu stabilnost ispitivanih hladno presovanih ulja iz semena jabuka. Takođe, uočeno je da su se proučavani parametri ulja značajno razlikovali u zavisnosti od sorte jabuke. Ulje poreklom od semena sorte Ajdared je imalo najniži peroksidni broj (2,8 mmol O2 kg-1) i najmanje konjugovanih diena i triena (1,95 i 0,39, po redosledu). Ulje dobijeno iz semena sorte Zlatni delišes se odlikovalo najnižim anisidinskim brojem (0,61), najdužim indukcionim periodom (13,97 h) i najvećom anitioksidativnom aktivnošću (61,6 μmol TE kg-1 i 68,2 μmol TE kg-1). Među ispitivanim uzorcima ulja, najslabiji rezultati su zabeleženi kod ulja dobijenog iz semena sorte Šumatovka.

Ključne reči: seme jabuka, sorta, hladno presovano ulje, indukcioni period, DPPH, ABTS