Naslov: In situ EVALUACIJA AUTOHTONIH GENOTIPOVA KRUŠKE (Pyrus communis L.) GAJENIH NA PODRUČJU CENTRALNE I JUGOZAPADNE SRBIJE

Autori: Slađana Marić, Ivana Glišić, Nebojša Milošević, Jelena Tomić, Mira Milinković, Sanja Radičević, Milena Đorđević

Preuzmite: PDF

Rezime: Intenziviranje voćarske proizvodnje prilagođene zahtevima globalnog tržišta neminovno vodi zapostavljanju autohtonog materijala, što može prouzrokovati drastičan ili nepovratan gubitak ovog vrednog dela genofonda voćaka. Prepoznatljivost Instituta za voćarstvo u Čačku ogleda se upravo u korišćenju razno vrsnosti autohtonog genofonda voćaka u oplemenjivačkim programima, kao i u programima za direktno uvođenje u proizvodnju. U cilju daljeg prouča vanja autohtonog materijala voćaka, u radu su prikazani rezultati ispitivanja najznačajnijih bioloških osobina 15 in situ genotipova kruške gajenih na različitim lokalitetima centralne i jugozapadne Srbije: Beli mednjak, Vodenjaja, Kajzerica, Kantaruša, Lubenjaja, Takiša, Crveni mednjak, K-GM/1, K-ČaJ/1, K-ČaJ/2, K-ČaJ/3, K-ČaJ/4, K-ČaJ/5, K-ČaJ/6 i K-ČaJ/7. Primenom međunarodno priznatog deskriptora (Pear Descriptors, IBPGR) i tehničkih uputstava za krušku (TG/15/1 i TG/15/3, UPOV), kao i korišćenjem standardnih laboratorijskih metoda ispitane su fenološke osobine (fenofaza cvetanja i vreme berbe), pomološke osobine (fizičke, hemijske – uključujući i sadržaj bioaktivnih jedinjenja, i senzoričke) i otpornost na prouzrokovače čađave pegavosti lista i krastavosti plodova [Venturia pirina Aderh.], kao i bakteriozne plamenjače [Erwinia amylovora (Burnill)] u poljskim uslovima. Najranije cvetanje zabeleženo je kod sorte ‘Vodenjaja’ (02. april), a najkasnije kod sorte ‘Kantaruša’ (21. april), sa razmakom od 19 dana između njih. Plodovi ispitivanih genotipova su sazrevali od 23. jula (Beli Mednjak; grupa izrazito ranih sorti) do 05. oktobra (Kantaruša i Takiša; grupa kasnih sorti). Najkrupnijim plodom odlikovala se sorta ‘Kantaruša’ (364,86 g; 92,18 mm; 92,00 mm), dok je najsitniji plod utvrđen kod sorte ‘Takiša’ (20,49 g; 31,12 mm; 34,93 mm). Sorta ‘Takiša’ je, na osnovu hemijskog sastava, pokazala najbolji kvalitet ploda (rastvorljive suve materije – 14,85%; ukupni šećeri – 10,33%). U pogledu bioaktivnih komponenti, sortu ‘Kantaruša’ karakterišu najviše vrednosti za ukupne fenole (174,50 mg galne kiseline na 100 g sveže mase ploda), antioksidativnu aktivnost (70,97%) i antioksidativni kapacitet izražen u Trolox ekvivalentima (358,10 mmol TE na 100 g sveže mase ploda). Najviši sadržaj ukupnih antocijana utvrđen je u plodu sorte ‘Lubeničarka’ (2,71 mg cijanidin-3-glukozida na 100 g sveže mase ploda). Genotip K-ČaJ/4 odlikuje se veoma atraktivnim plodovima. Simptomi karakteristični za prouzrokovača bakteriozne plamenjače kruške nisu uočeni u periodu ispitivanja kod proučavanih genotipova, dok su najviši stepen otpornosti na Venturia pirina Aderh. u poljskim uslovima ispoljile pet sorti (Kajzerica, Kantaruša, Lubeničarka, Takiša i Vodenjaja) i tri genotipa (K-ČaJ/4, K-ČaJ/6 i K-ČaJ/7). Sveobuhvatno posmatrano, autohtoni genotipovi kruške na prostoru Republike Srbije koji poseduju poželjne biološke osobine pružaju značajan potencijal za buduće programe oplemenjivanja, kao i za programe direktnog uvođenja u proizvodnju sa smanjenom upotrebom hemijskih sredstava u zaštiti.

Ključne reči: Pyrus communis L., autohtona sorta, genotip, kvalitet ploda, otpornost

Naslov: SORTA ŠLJIVE VALJEVKA: NAJVAŽNIJE OSOBINE U USLOVIMA REGIONA TROJAN

Autori: Boryana Stefanova, Georgi Popski, Aleksandar Leposavić, Petko Minkov

Preuzmite: PDF

Rezime: Istraživanje je imalo za zadatak da prouči ključne fenološke i agronomske osobine, kao što su vreme cvetanja i vreme sazrevanja, prinos i najvažnije oso bine ploda tri sorte šljive (Valjevka, Kystendilska i Stanley). Ispitivanja su sprovedena u eksperimentalnom zasadu šljive Instituta za planinsko stočarstvo i poljoprivredu u regionu Troyan, u periodu 2019–2022. godine. Cilj istraživanja je bio da se uporede osobine sorte Valjevka sa osobinama druge dve pomenute sorte koje su u velikoj meri gaje u komercijalnim zasadima šljive u Bugarskoj. Među proučavanim sortama, Valjevka se odlikovala najranijim, a Kystendilska najkasnijim vremenom cvetanja i sazrevanja ploda. Za sortu Stanley su bile karakteristične najviše vrednosti prinosa, kao i najviše vrednosti pročavanih morfometrijskih i hemijskih osobina ploda. U pogledu pomenutih parametara sorta Valjevka je nadmašila sortu Kystendilska. Odstupanja u pogledu početka fenofaze cvetanja su utvrđena i između pojedinih eksperimentalnih godina. Uočene razlike između pojedinih eksperimentalnih godina su bile veće u odnosu na razlike među sortama. Pored toga, prinos i morfometrijske osobine ploda iste sorte su pokazali visoku zavisnost od uslova gajenja zastupljenih u pojedinim godinama. Na bazi dobijenih rezultata sorta Valjevka se može preporučiti za gajenje u regionu Trojan.

Ključne reči: šljiva, sorta, vreme cvetanja i sazrevanja, plod

Naslov: Morfološka karakterizacija i kvalitativni pokazatelji potencijala genotipova Oblačinske i stepske višnje kao podloga za kalemljenje trešnje

Autori: Tijana Narandžić, Mirjana Ljubojević, Jelena Čukanović, Milica Grubač, Magdalena Pušić Devai, Maja Milović, Goran Barać

Preuzmite: PDF

Rezime: Novi izazovi koje uzgajivačima trešnje donose klimatske promene, te potreba za ekološki prihvatljivom i ekonomski isplativom proizvodnjom, usmerava pažnju ka autohtonim biljnim genetičkim resursima, u svrhu selekcije otpornih slabobujnih genotipova za podizanje savremenih zasada guste sadnje. Cilj istraživanja je bio utvrđivanje morfološke varijabilnosti i proizvodnog kvaliteta 27 potencijalno slabobujnih kandidata podloga za višnju i trešnju izdvojenih iz germplazme vrsta Prunus cerasus L. ecovar. Oblačinska i Prunus fruticosa Pall. (stepska višnja). Morfološka karakterizacija genotipova, kao i analiza uniformnosti, stepena ukorenjavanja i formiranja adventivnih izdanaka nakon kalemljenja na kandidate podloga, ukazali su na visok nivo varijabilnosti. Utvrđeno je da postoje genotipovi koji se odlikuju izrazito slabom bujnošću, kao i bujni genotipovi. Zadovoljavajući stepen uniformnosti je ustanovljen kod biljaka kalemljenih na većinu kandidata. Od ukupnog broja kandidata, 26% se odlikovalo dobrim ukorenjavanjem, 59% vrlo dobrim i 15% odličnim. Najveći broj kandidata podloga (52%) se odlikovao formiranjem manjeg broja adventivnih izdanaka, dok je 15% kandidata formiralo umeren broj adventivnih izdanaka.

Ključne reči: adaptabilnost, autohtona germplazma, Oblačinska višnja, oplemenjivanje, Prunus cerasus L., Prunus fruticosa Pall., slabobujne podloge, selekcija, stepska višnja, trešnja

Naslov: KARAKTERISTIKE PLODOVA I HLADNO CEĐENIH ULJA NEKIH SORTI ORAHA (Juglans regia L.)

Autori: Radmila Ilić, Mirjana Radovanović, Gorica Paunović, Ivan Glišić, Tomo Milošević

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su ispitivane morfometrijske (masa i dimenzije ploda, kao i masa i randman jezgre) i senzorne (boja, tekstura i lomljivost ljuske, boja, punoća i lakoća odvajanja jezgre) osobine, kao i sadržaj hladno ceđenog ulja i njegove senzorne karakteristike (boja, miris i ukus) kod osam sorti oraha (Chandler, Pieral Lara, Tulare, Champion, Rasna, Cheinovo, Geisenheim 139 i Ovčar) gajenih na teritoriji Stalaća. Uočena je značajna varijabilnost među sortama u pogledu ispitivanih morfometrijskih parametara i sadržaja ulja. Sorte kao što su Champion, Pieral Lara i Tulare su se odlikovale najvećom masom ploda (15,13 g, 15,02 g, i 14,54 g, po redosledu). Osim navedenog, sorta Tulare je postigla i najveću masu jezgre (7,81 g) i randman jezgre (53,88%), dok je sorta Geisenheim 139 imala najveći sadržaj ulja (68,17%). Na osnovu rezultata senzorne analize, hladno ceđena ulja ispitivanih sorti oraha kategorisane su u tri grupe prema kvalitetu. U grupu srednjeg kvaliteta svrstana su ulja dobijena od plodova sorti Rasna i Cheinovo, dok su ulja sorti Tulare, Geisenheim 139 i Ovčar svrstana u grupu dobrog kvaliteta. Ulja dobijena od sorti Chandler, Pieral Lara i Champion su svrstana u grupu odličnog kvaliteta. Rezultati proučavanja naglašavaju važnost izbora odgovarajućih sorti u unapređenju proizvodnje oraha u Republici Srbiji. Sortiment oraha ima ključnu ulogu ne samo kao važan činioc za kvantitet i kvalitet proizvedene jezgre, već i za proizvodnju orahovih ulja vrhunskog kvaliteta, koja bi mogla dodatno unaprediti konkurentnost domaće proizvodnje oraha na svetskom tržištu visokokvalitetnih proizvoda.

Ključne reči: orah, sorta, jezgra, ulje, morfometrijske i senzorne osobine

Naslov: Izazovi u savremenoj zaštiti voćaka i vinove loze

Autori: Novica Miletić, Nenad Tamaš, Marko Sretenović

Preuzmite: PDF

Rezime: Sveukupno posmatrano, biljna proizvodnja predstavlja globalni izazov u aktivnosti čovečanstva. Naime, neophodno je obezbediti dovoljnu količinu hrane za ishranu ljudi i domaćih životinja. Poljoprivredni proizvođači se na ovom putu susreću sa mnogobrojnim otežavajućim faktorima koji ograničavaju njenu proizvodnju. Ovi faktori mogu biti administrativne i ekonomske prirode, a koji se uglavnom odnose na zabranu većeg broja pesticida. Sa druge strane, globalne promene klimatskih uslova utiču na to da proizvodnja voća i grožđa, ali i ostalih biljnih kultura, postaje sve veći izazov. Klimatske promene veoma značajno utiču na promene u tehnologiji kako gajenja, tako i zaštite voćaka i vinove loze. Pored navedenih, važan limitirajući faktor je kontinuirano prisustvo prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina. U zavisnosti od biljne vrste i uslova za razvoj štetnih bioloških agenasa, štete mogu biti značajnije u voćarskoj u odnosu na ratarsku proizvodnju, s obzirom da se radi o višegodišnjim kulturama.

Ključne reči: zaštita voćaka i vinove loze, otežavajući faktori, mere suzbijanja