Naslov: INTENZIVNA TEHNOLOGIJA GAJENJA JABUKE U SISTEMU 3,0 × 0,6 m

Autori: Franci Štampar, Jelena Tomić, Metka Hudina, Jerneja Jakopič

Preuzmite: PDF

Rezime: Poslednjih godina se tehnologija gajenje jabuke intenzivirala. U 2018. godini zabeležen je natprosečni rod jabuke u Evropi, što je značajno uticalo na sniženje cene jabuke na tržištu. Voćari sa visokim i kvalitetnim prinosom su više ili manje pokrili troškove proizvodnje u toj godini, a ostali su počeli razmišljati o krčenju zasada jabuke. Praktično u svim zemljama Evrope je počeo proces smanenja površina pod zasadima jabuke. Sa druge strane, počeo je proces intenziviranja gajenja u postojećim i u novim zasadima. Novi sistemi gajenja jabuke treba da prate opšta dešavanja u društvu u pogledu radne snage, zelene ekologije, i na kraju visokog i kvalitetnog prinosa, koji voćarima omogućava ostvarivanje dobiti i dalji razvoj. Zato profesionalni voćari širom sveta na osnovu novih znanja o rastu i razvoju jabuke uvode nove sisteme gajenja. U našem radu detaljno će biti predstavljen sistem gajenja jabuke u gustoj sadnji 3,0 × 0,6 m kod različitih sorti, od sadnje u prvoj godini do punog roda u trećoj ili četvrtoj godini, pa sve do rezultata u 15. godini starosti zasada. Sistem guste sadnje je jednostavan za gajenje, ne traži obrazovanu radnu snagu, kontrola bolesti i štetočina zbog kvalitetnije aplikacije pesticida i uske krune je efikasnija, kontrola rasta i razvoja jabuke je jednostavnija jer je bolje iskorišćena svetlost što omogućava dobijanje visokih prinosa kvalitetnih plodova svake godine. Za postizanje tih rezultata treba na vreme spovesti sve agrotehničke mere [priprema zemljišta, izbor podloge, sorte, vreme sadnje, dubina sadnje, rezidba posle sadnje, đubrenje, folijarna prihrana, proređivanje plodova, balansiranje hormona od 30 dana posle cvatnje do berbe, folijarna tretiranja pre (P, K, Mg, Zn, Si, Mn) i posle (N, P, K, B) berbe za diferencijaciju rodnih pupoljaka…].

Ključne reči: Malus domestica, prinos, kvalitet ploda, sistem gajenja

Naslov: Japanska dunja u urbanoj sredini: mehanizmi fenoloških odgovora u funkciji očuvanja usluga ekosistema i selekcije

Autori: Đurđa Petrov, Jelena Čukanović, Radenka Kolarov, Nevenka Galečić, Dejan Skočajić, Dragan Vujičić, Mirjana Ocokoljić

Preuzmite: PDF

Rezime: Komparativnom analizom akumulisanih hladnih sati, suma toplote i dana u godini za ključne fenološke događaje, i klimatskih varijabli, tokom 18 uzastopnih godina na Novom Beogradu, potvrđen je uticaj temperature vazduha pre i za vreme fenofaza, kao i padavina. Evidentiran je raniji početak i kasniji završetak vegetacionog perioda. Naši nalazi doprinose boljem razumevanju mehanizama fenoloških odgovora japanske dunje, čiji su plodovi profitabilni. Rezultati su korisna platforma za razumevanje mogucìih promena u strukturi urbanih cenoza i međuvrsnih odnosa u cilju definisanja principa održivog dizajna koji podržava estetiku pejzaža, očuvanje životne sredine i staništa za ptice i životinje, a doprineće i razvoju mera prilagođavanja ove vrste voćaka u uslovima klimatskih promena. Takođe, preko plastičnosti u fenološkim odgovorima na sušu i visoke temperature, potvrđena je prilagodljivost japanske dunje na individualnom nivou, što utiče na selekciju i očuvanje usluga urbanih ekosistema.

Ključne reči: fenološki obrasci, BBCH skala, urbani ekosistemi, klimatske promene, adaptivnost

Naslov: Analiza efikasnosti zimske rezidbe šljive u zasadima sa višeosovinskim uzgojnim oblicima

Autori: Miljan Cvetković, Jelisaveta Seka Cvijanović

Preuzmite: PDF

Rezime: Intenziviranje uzgoja šljive uvođenjem višeosovinskih uzgojnih oblika, bazirano je na unificiranju proizvodnih jedinica u strukturi krošnje, jednostavnosti njihove rezidbe i mogućnosti mehanizovanja pojedinih radnih operacija kao što je rezidba. Cilj rada je analiza efikasnosti zimske rezidbe u zasadima sa višeosovinskim uzgojnim oblicima – sistem uspravnih nosača rodnog drveta (UFO) i dvostruko vreteno (Bibaum). Kao kontrolni uzgojni oblik korišćeno je vreteno šljive. Ispitivanja su obavljena tokom zimske rezidbe 2023. godine, na sortama Stanley, Čačanska lepotica i Empress u Eksperimentalno-edukativnom centru Poljoprivrednog fakulteta u Banjoj Luci. U radu su analizirane i pomotehničke specifičnosti rezidbe UFO uzgojnog oblika, kao i količina odbačenog materijala tokom rezidbe. Rezultati su pokazali da za uzgoj u sitemu UFO bolju predispoziciju imaju sorte koje dominanto plodonose na kratkom rodnom drvetu, imajući u vidu manji obim rezidbe. Na vreme potrebno za zimsku rezidbu najveći uticaj je imala sorta, a zatim i uzgojni oblik. Efektivno vreme potrebno za rezidbu jednog hektara šljive kreće se u rasponu od 1,7 dana (Čačanska lepotica/Biabum) do 6,9 dana (Empress/UFO). Na količinu odbačenog materijala tokom rezidbe najveći uticaj je imao uzgojni oblik.

Ključne reči: pomotehnika, rodno drvo, brzina rezidbe

Naslov: Pomološke karakteristike sorti nektarine ranog i srednje ranog vremena zrenja u sistemu vrlo guste sadnje

Autori: Dragan Milatović, Đorđe Boškov, Gordan Zec, Aleksandar Radović, Nemanja Tešić, Milana Lazarević

Preuzmite: PDF

Rezime: U trogodišnjem periodu (2021–2023) na području Beograda ispitivane su fenološke karakteristike, prinos i kvalitet ploda 11 sorti nektarine ranog i srednje ranog vremena zrenja. Sistem gajenja u oglednom voćnjaku je koso vreteno, novi originalni sistem sa vrlo velikom gustinom sadnje (3,5 m × 1 m ili 2.857 stabala po hektaru). Kao kontrola za poređenje je uzeta sorta Caldesi 2000. U poređenju sa standard sortom, prosečan datum početka cvetanja varirao je od 9 dana ranije (Early Bomba) do 2 dana kasnije (Maria Laura). Prosečan datum berbe kretao se od 26. juna (Early Bomba) do 28. jula (Maria Marta). Najmanji prosečan prinos po stablu (4,4 kg) je ostvaren kod sorte Early Bomba, a najveći (10,8 kg) kod standard sorte Caldesi 2000. U poređenju sa standard sortom, značajno manji prinos je zabeležen kod osam sorti. Prosečna masa ploda bila je najveća kod sorte Big Haven (180,1 g), a najmanja kod sorte Rita Star (114,6 g). U poređenju sa standard sortom, masa ploda je bila statistički značajno manja kod sedam sorti. Sadržaj rastvorljive suve materije se kretao od 12,3% (Rita Star) do 17,7% (Maria Laura), a sadržaj ukupnih kiselina je varirao od 0,59% (Big Bang) do 1,07% (Caldesi 2000). Najviše ocene za izgled ploda dobile su sorte Big Haven, Big Bang i Amiga, a za ukus sorte Big Haven i Big Bang. Na osnovu dobijenih rezultata, za gajenje u regionu Beograda mogu se preporučiti sorte Big Bang, Big Haven i Amiga, zajedno sa kontrolnom sortom Caldesi 2000.

Ključne reči: Prunus persica, cvetanje, sazrevanje, prinos, kvalitet ploda

Naslov: AROMATIČNI PROFILI MONOSORTNIH GEISTEVA OD MALINE

Autori: Branko Popović, Aleksandar Leposavić, Radosav Cerović, Ninoslav Nikićević, Vele Tešević, Olga Mitrović, Aleksandra Korićanac

Preuzmite: PDF

Rezime: Zbog izražene specifične i fine arome, maline su interesantna sirovina za proizvodnju alkoholnih pića. Postoje 4 vrste jakih alkoholnih pića od maline (liker, rakija, jako alkoholno piće dobijeno maceracijom i destilacijom, i Geist), koji se dobijaju na različite načine. Važan razlog za proizvodnju Geista od maline je zasnovan na činjenici da se plodovi maline odlikuju niskim sadržajem šećera, pa se njihovom preradom, koja uključuje alkoholnu fermentaciju, ne mogu dobiti visoki prinosi etanola, odnosno destilata. Pored toga, sveže maline često imaju i izuzetno visoku cenu, što ih čini skupom sirovinom za proizvodnju rakije koja podrazumeva i alkoholnu fermentaciju plodova. Međutim, zbog intenzivne i fine arome jakih pića od maline, koja postaju sve interesantnija modernim potrošačima, proizvođači se često odlučuju da, uzimajući u obzir i ekonomičnost prerade, proizvedu malinov Geist, za koji je potrebno znatno manje sirovine nego za proizvodnju rakije od maline. Tehnološki postupak pro izvodnje Geista obuhvata samo maceraciju plodova, pa zatim destilaciju macerata, pri čemu se dobija destilat fine i izražene arome. S obzirom da u proizvodnji Geisteva nema alkoholne fermentacije sirovine, koja u značajnoj meri utiče na sastav finalnog pro izvoda, presudni značaj za aromu Geista ima izbor sirovine, odnosno sorte maline. Cilj rada je bio da se utvrde aromatični profili Geisteva od maline, pro i zvedenih od sorata koje se najčešće gaje u Srbiji (Willamette, Meeker i Tulameen), u cilju karakterizacije, odnosno određivanja kvaliteta i autentičnosti ovih jakih alkoholnih pića. Izmuljani plodovi tri ispitivane sorte maline su macerirani u rafinisanom etanolu, na sobnoj temperaturi, u toku jednog dana. Za svaku sortu izvršene su tri posebne maceracije. Macerati (zajedno sa plodovima) su zatim destilisani u pilot-scale alambiku tradicionalne konstrukcije, izrađenom od bakra, pri če mu su dobijeni destilati sa sadržajem etanola od 60 vol%. Po tri destilata od iste sorte maline su zatim mešana, i čuvana u staklenim balonima do analiza. Za analize, uzorci su razblaženi dejonizovanom vodom na 40 vol% etanola. Analiza aromatičnih materija mo no sortnih Geisteva od maline sprovedena je metodom gasne hromatografije spregnute sa plamen joniza cio nim detektorom i masenim spektrometrom (GC-FID-MS). U Geistevima od najzastupljenijih sorata maline u Srbiji, po prvi put su kvantifikovane aromatične materije koje presudno utiču na aromu ovih jakih pića. Ukupno je kvantifikovano 134 jedinjenja, od čega 112 u Geistu od sorte Willamette (WG), 76 u Geistu od sorte Meeker (MG) i 99 u Geistu od sorte Tulameen (TG). Posmatrano po klasama hemijskih jedinjenja, u Geistevima od maline nađeno je 30 estara, 17 aldehida, 17 C13-norizoprenoida, 12 acetala, 11 terpe no - ida, 6 ketona, 4 alkohola, 4 kiseline, 3 laktona, 2 seskviterpenoida, 3 jedinjenja iz ostalih klasa, kao i 25 neidentifikovanih (NI) jedinjenja. U eksperimentalno proizvedenim monosortnim Geistevima, kvantifikovano su bili najzastupljeniji C13 norizoprenoidi (40.5 ‒ 44.5%), estri (11.4‒22.7%), aldehidi (13.4‒21.5%), i terpenoidi (5.1%‒6.6%). Ukupno 60 sastojaka je bilo zajedničko za sva tri monosortna Geista. Među ovim jedinjenjima, 15 je bilo zastupljeno u značajnoj količini u sva tri monosortna Geista, i praktično su činili osnovni aromatični skelet Geisteva. To su: α-pinen, linalol, α-terpineol, metastigma-4,6,8-trien, α-jonon, (E)-β-jonon, 2-heksenal, nonanal, dekanal, tetradekanal, etilheksadekanoat, etillinoleat, etiloleat, 1,1-dietoksipentan, NI (RT 31.61).

Ključne reči: Willamette, Meeker, Tulameen, jaka alkoholna pića, isparljiva jedinjenja, GC-FID-MS