Naslov: BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE AUTOHTONIH SORTI ŠLJIVE KOLEKCIONISANIH NA PROSTORU ZAPADNE SRBIJE

Autori: Ivana Glišić, Nebojša Milošević, Jelena Tomić, Mira Milinković, Milena Đorđević, Slađana Marić, Sanja Radičević, Branko Popović

Preuzmite: PDF

Rezime: Republika Srbija obiluje autohtonim sortama i populacijama domaće šljive koje su nastale kao rezultat dugotrajne selekcije od strane čoveka, kao i od strane edafskih, klimatskih i geomorfoloških uslova karakterističnih za područje u kom su nastale. One predstavljaju ogromno nacionalno bogatstvo i prirodni resurs koji nije u dovoljnoj meri istražen, a samim tim ni upotrebljen u adekvatne svrhe. Nažalost, sve je prisutniji trend gubitka genetičkih resursa uzrokovan prenamenom zemljišta i uvođenjem u proizvodnju novijih sorti visoke rodnosti. Rad na kolekcionisanju i proučavanju autohtonih genotipova šljive sa ciljem njihovog korišćenja u oplemenjivačkim programima i uvođenja u proizvodnju sprovodi se u Institutu za voćarstvo, Čačak od njegovog osnivanja do danas. U ovom radu su prikazani rezultati proučavanja najznačajnijih osobina stabla i ploda 14 autohtonih genotipova šljive nepoznatog porekla koji su, kao pojedinačna stabla gajena na sopstvenom korenu, in situ kolekcionisani na teritoriji Zapadne Srbije. Nazivi kolekcionisanih genotipova su formirani na osnovu geografskih odrednica (grad, opština i selo) i brojeva koji su dodeljeni prema redosledu sazrevanja. Najznačajnije osobine stabla (bujnost, tendencija ka formiranju izdanaka i koeficijent rodnosti ispitivani su prema metodologiji navedenoj u međunarodno priznatom deskriptoru (Descriptor List for Plum and Allied Species, IBPGR), dok su fenološke osobine (početak i kraj cvetanja) i pomološke osobine (masa ploda i koštice, randman ploda, dimenzije i indeks oblika ploda, sadržaj rastvorljive suve materije, ukupnih i invertnih šećera, sadržaj saharoze, ukupne kiseline i pH soka ploda) ispitivane korišćenjem standardnih metoda. Dobijeni rezultati su pokazali da u kolekcionisanom materijalu nema genotipova koji se odlikuju umanjenom bujnošću, dok je sklonost ka formiranju izdanaka varirala od male do veoma velike. Proučavani genotipovi su tokom perioda ispitivanja (2020/21) postigli osrednju do dobru rodnost. Svi proučavani genotipovi šljive su se odlikovali dugim cvetanjem, a kod genotipova ‘Š-GMNe/1’ i ‘Š-UžK/5’ je uočen veoma kasni početak cvetanja. Većina kolekcionisanih genotipova se odlikovala eliptičnim oblikom ploda, sitnom košticom i srednjim randmanom ploda. Grupa genotipova sitnog ploda je bila najbrojnija, dok se nekoliko genotipova odlikovalo srednje krupnim plodom, a samo jedan genotip (‘Š-KrGP/2’) krupnim plodom. Rezultati koji se odnose na sadržaj rastvorljive suve materije u plodu ukazuju na to da su se svi kolekcionisani genotipovi odlikovali dobrim kvalitetom ploda. U ovom pogledu prednjači genotip ‘Š-ČaB/1’ u čijim plodovima je utvrđen najviši sadržaj rastvorljive suve materije, ukupnih i invertnih šećera.

Ključne reči: osobine stabla, fenofaza cvetanja, morfometrijske osobine, hemijski sastav ploda

Naslov: ISPITIVANJE GENOTIPOVA VIŠNJE (Prunus cerasus L.) POREKLOM IZ REGIONA ZAPADNE SRBIJE

Autori: Aleksandra Korićanac, Sanja Radičević, Slađana Marić, Ivana Glišić, Nebojša Milošević, Olga Mitrović, Branko Popović

Preuzmite: PDF

Rezime: Autohtoni genotipovi različitih vrsta voćaka predstavljaju značajan izvor genetske varijabilnosti i vredan materijal za oplemenjivački rad. Institut za voćarstvo, Čačak ima dugogodišnju tradiciju u sakupljanju, evaluaciji i korišćenju autohtonog materijala različitih vrsta voćaka pa se u programu oplemenjivanja višnje, osim metode hibridizacije, koristi i selekcija iz prirodne populacije. Kako bi se ispitala pogodnost za komercijalno gajenje i/ili korišćenje u roditeljskim kombinacijama programa oplemenjivanja, ispitivane su biološke osobine deset genotipova višnje (GV-6, GV-7, GV-8, GV-10, GV-11, GV-13, GV-14, GV-15, GV-16, GV-17) izdvojenih na području Zapadne Srbije. Tokom dve godine (2020-2021), ispitivani su vreme cvetanja i zrenja, morfometrijske, hemijske i organoleptičke osobine ploda, bujnost stabala, prinos i poljska otpornost na uzročnike bolesti (pegavost lista trešnje i mrka trulež). Najveću prosečnu masu ploda imali su genotipovi GV-10 i GV-13 (?7,5 g), dok je najveća vrednost sadržaja rastvorljive suve materije utvrđena kod genotipa GV-7 (17,30%). Genotipovi GV-6 i GV-10 pokazali su najveću poljsku otpornost na patogene. Zbog poželjnih bioloških i produktivnih osobina (krupan plod, duga peteljka, mali udeo koštice, visok sadržaj rastvorljive suve materije, izražena otpornost na patogene, visoka i redovna rodnost), genotipovi GV-6 i GV-10 imaju potencijal za komercijalnu proizvodnju. Osim toga, navedeni genotipovi se već koriste u roditeljskim kombinacijama programa oplemenjivanja višnje Instituta za voćarstvo, Čačak.

Ključne reči: autohtoni genotipovi, morfometrijske osobine, šećeri, kiseline, senzorne osobine, poljska otpornost

Naslov: In vitro PERFORMANSE SVEŽEG I ČUVANOG POLENA ŠLJIVE (Prunus domestica L.)

Autori: Milena Đorđević, Tatjana Vujović, Radosav Cerović, Ivana Glišić, Nebojša Milošević, Slađana Marić, Sanja Radičević

Preuzmite: PDF

Rezime: U ovom radu su ispitane performanse in vitro svežeg i polena čuvanog na različitim konstantnim temperaturana tokom tri meseca kod tri sorte šljive (Valerija, Čačanska Lepotica, Valjevka). Polen je sakupljan iz cvetova koji su bili u kasnoj balon fazi i nakon sušenja čuvan na četiri konstantne temperature (+4°C, -20°C, -80°C, -196°C). Ispitana je dužina polenovih cevčica, prisustvo i migracija jedara u njima. Dužina polenovih cevčica je određivana nakon inkubacionog perioda od 24 h, a zatim bojenje sa Hoechst 33258 da bi se uočilo prisustvo jedara u njima. Prosečno najduže polenove cevčice kod svih ispitivanih sorti utvrđene su kod svežeg polena. Kod polena čuvanog na niskim temperaturama prosečna dužina polenovih cevčica je bila veća nego kod polena čuvanog na +4°C. Polen svih sorti u zrelom stanju je dvojedaran, sadrži vegetativno i generativno jedro. Iako je kod svih sorti nakon perioda čuvanja polena, uočen veći procenat prisustva generativnog jedra u polenovim cevčicama, raspored jedara je bio regularan, prvo vegetativno, potom generativno ili spermatično jedro.

Ključne reči: Evropska šljiva, polenova cevčica, vegetativno jedro, generativno jedro, spermatično jedro

Naslov: PRAĆENJE KAPACITETA ZA MULTIPLIKACIJU IZDANAKA RAZLIČITIH VOĆAKA NAKON KONZERVACIJE PRIMENOM TEHNIKE HLADNOG SKLADIŠTENJA in vitro

Autori: Tatjana Vujović, Tatjana Anđelić, Đurđina Ružić

Preuzmite: PDF

Rezime: U ovom radu su prikazani rezultati in vitro čuvanja kultura voćaka korišćenjem strategije hladnog skladištenja i sposobnosti izdanaka za multiplikaciju nakon konzervacije. U istraživanja je bilo uključeno pet genotipova različitih vrsta voćaka: sorta šljive Požegača, vegetativne podloge za trešnju i višnju Gisela 5 i Tabel Edabriz, sorta maline Meeker i sorta kupine Čačanska bestrna. Sorta šljive Požegača je uspešno čuvana do 10 meseci, dajući izdanke sa visokim indeksom multiplikacije koji je bio posebno izražen kod izdanaka uzgajanih 21 dan u standardnim uslovima, a zatim skladištenih na +5°C u potpunom mraku tokom šest meseci. Podloge za kalemljenje trešnje i višnje Gisela 5 i Tabel Edabriz su takođe uspešno očuvane na isti način tokom tri meseca, a stopa preživljavanja in vitro izdanaka je iznosila 100%. Nakon skladištenja u hladnim uslovima, indeks multiplikacije izdanaka kod vegetativnih podloga Gisela 5 i Tabel Edabriz je bio povećan od 1,7 do 4,8 puta po redosledu u odnosu na izdanke uzgajane u standardnim uslovima. Stopa preživljavanja in vitro izdanaka maline sorte Meeker je takođe bila visoka (iznad 67%) u hladnim uslovima. Kod ovog genotipa, kao i kod obe vegetativne podloge, spor rast je pratio sporu apsorpciju azota iz podloge. Vrhovi izdanaka sorte maline Meeker i kupine Čačanska bestrna su takođe bili inkapsulirani u kalcijum-alginatne kuglice i čuvani u hladnim uslovima (na +5°C, u potpunom mraku). Samo 18,8% vrhova izdanaka sorte Čačanska bestrna i 6,3% vrhova izdanaka sorte Meeker, koji su bili inkapsulirani u kalcijum-alginatne kuglice, preživeli su jednomesečni period hladnog skladištenja i dali regeneraciju vijabilnih izdanaka u in vitro uslovima. Međutim, izdanci su bili sposobni za multiplikaciju u sukcesivnim subkulturama nakon regeneracije, a indeksi multiplikacije su bili veći u odnosu na kontrolne izdanke koji su konstantno gajeni u standardnim uslovima u komori za gajenje in vitro biljaka.

Ključne reči: germplazma voćaka, in vitro skladištenje na hladnom, inkapsulacija, preživljavanje, multiplikacija.

Naslov: Uticaj biljnih regulatora rasta na kvalitet i skladišni potencijal plodova jabuke

Autori: Slavica Spasojević, Dejan Đurović, Jasminka Milivojević, Dragan Radivojević

Preuzmite: PDF

Rezime: Kao moćno sredstvo za regulisanje rodnosti i kvaliteta ploda, upotreba biljnih regulatora rasta je postala uobičajena praksa u proizvodnji jabuke. Tokom rasta i razvoja ploda se primenjuju brojni tretmani sa ciljem postizanja kvaliteta u skladu sa zahtevima tržišta, a takođe i nakon berbe, kako bi se isti kvalitet očuvao i omogućilo dugo skladištenje i snabdevanje tržišta svežim plodovima. Uticaj biljnih regulatora rasta na kvalitet i trajašnost ploda može biti ostvaren preko regulisanja bujnosti i rodnosti stabla jabuke, popravke kvaliteta plodova, sprečavanja opadanja plodova pre berbe i poboljšanja skladišne sposobnosti. U te svrhe se najčešće upotrebljavaju sintetički biljni regulatori rasta iz grupe auksina, giberelina, citokinina i jasmonske kiseline, zatim etefon, inhibitori sinteze giberelina i inhibitori sinteze ili dejstva etilena.

Ključne reči: NAA, 6-BA, GA, etefon, 1-MCP, AVG

Naslov: ANTIMIKROBNA AKTIVNOST PLODOVA EVROPSKE ŠLJIVE (Prunus domestica L.) U ZAVISNOSTI OD NADMORSKE VISINE

Autori: Svetlana M. Paunović, Pavle Mašković, Žaklina Karaklajić-Stajić, Jelena Tomić, Boris Rilak

Preuzmite: PDF

Rezime: Cilj istraživanja je bio da se utvrdi antimikrobna aktivnost plodova šljive na inhibiciju razvoja odabranih sojeva bakterija i gljivica. Eksperimentom je obuhvaćeno osam sorti šljiva (Čačanska rana, Čačanska lepotica, Timočanka, Čačanska najbolja, Mildora, Krina, Čačanska rodna i Stanley) i dve različite lokacije gajenja sa različitom nadmorskom visinom (300 i 550 m). Antimikrobna aktivnost ekstrakta šljive određena je primenom mikrodilucione metode (minimalna inhibitorna koncentracija MIC). Antimikrobna aktivnost je varirala između ispitivanih sorti i nadmorskih visina. Sorte su pokazale različitu antibakterijsku aktivnost, sa vrednostima MIC u rasponu od 21,97 do 195,31 μg ml-1 i antifungalnu aktivnost u rasponu od 21,97 do 63,49 μg ml-1. U zavisnosti od nadmorske visine, antibakterijska aktivnost u plodovima šljive kretala se od 19,53 do 260,41 μg ml-1, dok je antifungalna aktivnost varirala od 19,53 do 97,67 μg ml-1. Generalno, plodovi šljive su pokazali najveću aktivnost protiv Escherichia coli i Aspergillus niger. Dobijeni rezultati pokazuju da plodovi šljive imaju značajnu antimikrobnu aktivnost, što može doprineti globalnom prihvatanju šljive kao funkcionalno zdrave hrane.

Ključne reči: Prunus domestica L, sorta, nadmorska visina, antibakterijska aktivnost, antifungalna aktivnost