Naslov: AUTOHTONI GENOTIPOVI IZDVOJENI IZ RODA Prunus U REPUBLICI SRBIJI

Autori: Nebojša Milošević, Ivana Glišić, Sanja Radičević, Slađana Marić, Milena Đorđević, Tomo Milošević, Vera Rakonjac, Goran Barać

Preuzmite: PDF

Rezime: Vrste voćaka iz roda Prunus su među najznačajnijima u svetu. Prema površini na kojoj se gaje i obimu proizvodnje, šljiva i višnja su, uz jabuku i malinu, najznačajnije vrste voćaka u Republici Srbiji. Takođe, breskva, kajsija i trešnja su od izuzetno velikog značaja. Germplazma svih pomenutih vrsta u Republici Srbiji je veoma raznolika i heterogena. Brojni genotipovi različitih vrsta se između ostalog odlikuju izuzetnim kvalitetom ploda i tolerantnošću/otpornošću na najznačajnije bolesti. Zbog svojih pozitivnih karakteristika genotipovi Crvena ranka (šljiva), Oblačinska (višnja), NS-4 i NS-6 (kajsija) su od izuzetnog značaja za komercijalnu proizvodnju. Takođe, ovi genotipovi, kao i brojni drugi imaju veliki značaj i u oplemenjivanju kao roditeljske sorte u planskoj hibridizaciji. Selekcija genotipova boljih proizvodnih osobina iz prirodnih populacija se u Republici Srbiji sprovodi duži vremenski period i u taj proces su uključene sve relevantne naučne institucije. U prethodnom periodu neki genotipovi su izdvojeni i kroz postupak priznavanja kod Komisije za priznavanje sorti pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije priznati su za nove sorte. Do sada je za nove sorte priznato 11 genotipova kajsije (Čačanska Pljosnata, Čačansko Zlato, Aleksandar, Biljana, Vera, NS-4, NS6, Novosadska Rodna, Novosadska Kasnocvetna, Buda i Ruža), dva genotipa breskve, (Maša i Lela), dva genotipa višnje (Lenka i Prima) i jedan genotip trešnje (Canetova). Pored toga, u ovom momentu u proceduri priznavanja za nove sorte nalaze se jedan genotip šljive (Gardinovačka), jedan genotip trešnje (G-2) i dva genotipa višnje (GV-6 i GV-10).

Ključne reči: rod Prunus, autohtoni genotipovi, germplazma, selekcija, nove sorte

Naslov: Dugotrajno čuvanje germplazme voćaka primenom in vitro tehnika za krioprezervaciju vrhova izdanaka u Institutu za voćarstvo, Čačak

Autori: Tatjana Vujović, Đurđina Ružić, Tatjana Anđelić, Darko Jevremović, Bojana Vasilijević

Preuzmite: PDF

Rezime: Krioprezervacija predstavlja savremenu metodu za dugotrajno čuvanje biljnog materijala na ultra niskim temperaturama (tečni azot, -196 °C). Ova metoda je komplementarna konvencionalnim metodama čuvanja jer značajno snižava troškove i rizike vezane za održavanje biljnih kolekcija u poljskim uslovima (ex situ). Program primene ove strategije za dugotrajno očuvanje biljnih genetičkih resursa iniciran je i u Institutu za voćarstvo, Čačak u okviru Odeljenja za fiziologiju voćaka pre više od jedne decenije. Istraživanja su fokusirana na optimizaciju protokola za različite in vitro tehnike krioprezervacije koje se baziraju na direktnom potapanju biljnog materijala u tečni azot i njihovu primenu u čuvanju genetičkih resursa kontinentalnih voćaka. Primenjene tehnike podrazumavaju primenu hemijske (vitrifikacija, „droplet“ vitrifikacija, „V cryo-plate“) ili fizičke dehidratacije (inkapsulacija-dehidracija, „D cryo-plate“) biljnog materijala pre potapanja u tečni azot. Tehnika inkapsulacije-dehidracije je uspešno primenjena u krioprezervaciji džanarike i sorte kupine Čačanska bestrna. Ispitivanje primene tehnike vitrifikacija kod vrsta roda Prunus i Malus pokazalo je da se značajno povećanje kapaciteta regeneracije vrhova izdanaka podloge za trešnju Gisela 5 i sorte jabuke Gala Must posle otapanja iz tečnog azota može postići variranjem dužine dehidratacije i/ili vrste korišćenih vitrifikacionih rastvora. Optimizacija protokola za tehniku „droplet“ vitrifikacije postignuta je ispitivanjem uticaja različitih vitrifikacionih rastvora, dužine tretmana, temperature dehidratacije i dužine osmotske rehidratacije kod predstavnika rodova Prunus (autohtone sorte šljive Crvena Ranka, Sitnica i Požegača, džanarika, podloga za tešnju Gisela 5), Malus (jabuka Gala Must) i Rubus (kupina Čačanska bestrna). Poslednjih godina, inicirana su takođe i istraživanja primene novorazvijenih „V cryo-plate“ i „D cryoplate“ tehnika krioprezervacije. Ove tehnike omogućavaju prevazilaženje izvesnih ograničenja vezanih za nedovoljnu dehidrataciju biljnog tkiva, oštećenje i gubitak biljnog materijala tokom pripreme za krioprezervacione protokole, kao i manipulativnih problema u protokolima drugih tehnika vitrifikacije. Korišćenjem navedenih tehnika uspešno su krioprezervirani vrhovi izdanaka različitih genotipova autohtonih šjiva (Crvena Ranka, Požegača, Sitnica, Moravka, Belošljiva), džanarike, podloge za trešnju Gisela 5, sorte jagode Clery, borovnice Toro i mongolske borovnice (Amelanchier alnifolia) koji su gajeni u uslovima kulture in vitro. Dosadašnji rezultati postignuti u ovim istraživanjima predstavljaju značajan doprinos uspostavljanju optimizirane tehnologije dugotrajnog čuvanja biljnog materijala primenom različitih tehnika krioprezervacije. Ovaj pregled istraživanja daje dobru osnovu za dalju optimizaciju protokola koje će biti moguće direktno primeniti u budući program uspostavljanja in vitro banke gena (germplazme) voćnih biljnih vrsta koje se gaje u Srbiji.

Ključne reči: inkapsulacija-dehidracija, vitrifikacija, „droplet“ vitrifikacija, „V cryo-plate“ metoda, „D cryo-plate“ metoda

Naslov: FENOLOŠKE KARAKTERISTIKE I KVALITET PLODA INTRODUKOVANIH SORTI TREŠNJE (Prunus avium L.) U AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA ČAČKA

Autori: Sanja Radičević, Slađana Marić, Nebojša Milošević, Ivana Glišić, Milena Đorđević

Preuzmite: PDF

Rezime: U cilju povećanja proizvodnje trešnje u Republici Srbiji, neophodno je uvođenje novih sorti koje u poređenju sa postojećim imaju atraktivniji izgled ploda i bolji kvalitet. Sorte treba da pripadaju različitim nedeljama sazrevanja trešnje, kako bi se tržištu obezbedili kvalitetni plodovi u što širem vremenskom periodu, a berba racionalno organizovala. U različitim programima oplemenjivanja u svetu posebna pažnja je posvećena dobijanju visokokvalitetnih ranih sorti trešnje koje mogu da konkurišu standardnoj sorti Burlat, odnosno da pokažu bolji kvalitet u pogledu krupnoće, čvrstine i otpornosti ploda na pucanje. Odlični oplemenjivački rezultati su postignuti sa sortama Early Lory i Early Bigi u Francuskoj, kao i sa sortom Early Star u Italiji. Fenološka i pomološka svojstva devet introdukovanih sorti trešnje (Burlat, Early Bigi, Early Lory, Early Star, Junska Rana, Newstar, Merchant, Sunburst i Vega), proučavana su tokom dvogodišnjeg perioda (2018-2019. godine) u okolini Čačka (lokalitet Jezdina). Ispitivanjima su obuhvaćene karakteristike fenofaza cvetanja i zrenja, morfometrijske karakteristike ploda (masa ploda i koštice; dimenzije ploda visina, širina i debljina; dužina peteljke; indeks oblika ploda; udeo koštice u ukupnoj masi ploda), biohemijski sastav ploda (sadržaj rastvorljivih suvih materija; sadržaj ukupnih šećera, invertnih šećera i saharoze, sadržaj ukupnih kiselina, pH soka ploda i indeks slasti). Za ispitivane sorte je karakteristično srednje rano do srednje pozno vreme cvetanja, kao i vreme zrenja u drugoj (Early Bigi, Early Lory, Burlat, Early Star), trećoj (Junska Rana, Merchant, Newstar) i četvrtoj nedelji zrenja trešnje (Sunburst, Vega). Najbolje rezultate u pogledu krupnoće i biohemijskog sastava ploda pokazala je srednje-pozna samooplodna sorta Sunburst. Značajnu pažnju zaslužuje i Early Star, zbog ranijeg vremena sazrevanja i odličnih pomoloških karakteristika u odnosu na vreme zrenja. Označena kao sorta lokalnog značaja uglavnom zbog nešto manje čvrstine ploda, Merchant se odlikuje izuzetnim kvalitetom ploda i povoljnim vremenom sazrevanja, pa bi u manjem obimu mogao biti zastupljen u sortimentu trešnje, na lokalitetima gde daje dobre rezultate. Ispitivanja na različitim lokalitetima mogla bi da daju odgovor da li sorta Early Bigi, ranijeg sazrevanja u odnosu na sortu Burlat, može konkurisati ovoj sorti u pogledu kvaliteta ploda i drugih proizvodnih osobina. Unapređenje strukture sortimenta, uz korišćenje savremenog koncepta gajenja ove vrste, može značajno poboljšati kako ukupno stanje proizvodnje trešnje u Republici Srbiji, tako i voćarsku proizvodnju uopšte.

Ključne reči: Prunus avium L., sorte, vreme cvetanja, vreme zrenja, pomološke karakteristike

Naslov: Morfološka karakterizacija polenovih zrna sorti badema pomoću skenirajuće elektronske mikroskopije

Autori: Dragan Milatović, Dragan Nikolić, Aleksandar Radović

Preuzmite: PDF

Rezime: Kod osam sorti badema proučavana je morfologija polenovih zrna tehnikom skenirajuće elektronske mikroskopije (SEM). Na osušenim polenovim zrnima su ispitivane sledeće karakteristike: dužina (D), širina (Š), odnos D/Š, dužina kolpe, širina mezokolpijuma i karakteristike egzine (broj grebena na površini od 100 mm2, širina grebena i širina brazde). Za sve proučavane osobine su utvrđene statistički značajne razlike između ispitivanih sorti. Sve sorte su imale izopolarna, radijalno simetrična i trikolpatna polenova zrna, koja su po krupnoći klasifikovana kao velika. Dužina polenovih zrna se kretala od 56,21 μm kod sorte Prianiy do 60,45 μm kod sorte Retsou, a širina od 30,08 μm kod sorte Ferragnes do 32,49 μm kod sorte Retsou. Kod svih sorti je identifikovan prolatan oblik polena, sa odnosom D/Š od 1,83 do 1,90. Dužina kolpe je varirala u intervalu 50,61-54,34 μm, a širina mezokolpijuma 15,77-17,62 μm. Sve proučavane sorte su imale strijatnu ornamentiku egzine. Broj grebena na 100 μm2 površine egzine je bio najmanji kod sorte Nessebar (17,7), a najveći kod sorte Icar (24,7). Širine grebena i brazde varirale su u rasponu 0,31-0,49 μm, odnosno 0,29-0,43 μm. SEM ispitivanje je pokazalo da se neke morfološke karakteristike polenovih zrna, kao što su veličina, oblik i ornamentika egzine, potencijalno mogu koristiti u identifikaciji sorti badema.

Ključne reči: Prunus dulcis, oblik i veličina polena, ornamentika egzine, SEM

Naslov: ISPARLJIVE MATERIJE U PLODOVIMA SORTI I SELEKCIJA MALINE GAJENIH U ZAPADNOJ SRBIJI

Autori: Aleksandar Leposavić, Branko Popović, Olga Mitrović, Aleksandra Korićanac, Radosav Cerović, Nemanja Miletić, Vele Tešević

Preuzmite: PDF

Rezime: Proizvodnja maline u Srbiji u predhodnih pet godina kretala se između 42.300 i 100.000 tona (prosek 70.400 tona), što svrstava našu zemlju u red vodećih svetskih proizvođača maline. Zapadna Srbija je glavno proizvodno područje za gajenje maline. Na izbor sorte maline koja će se gajiti na određenom području, pored njenih odgajivačkih karakteristika i prilagođenosti datim agro-ekološkim uslovima, presudno utiču kvalitet i način korišćenja ploda. Kvalitet plodova se najčešće povezuje sa senzornim karakteristikama ploda (izgled, konzistencija, ukus i aroma) koje zavise od brojnih komponenata hemijskog sastava. Od isparljivih komponenata ploda maline zavisi njena aroma, odnosno ova jedinjenja, zajedno sa šećerima i kiselinama, daju specifičan miris i ukus ploda maline. Ove senzorne karakteristike su parametri kvaliteta od kojih, između ostalog, zavisi prihvatljivost plodova različitih sorti maline za potrošnju u svežem stanju, kao i pogodnost za preradu. Pošto se gotovo celokupan godišnji rod malina u Srbiji prerađuje, za dobijanje visokog kvaliteta pojedinih proizvoda, važno je koristiti sorte maline koje se karakterišu, između ostalog, i izraženom karakterističnom aromom. U radu su prikazani rezultati ispitivanja isparljivih materija plodova četiri sorte (Willamette, Meeker, Tulameen, Latham) i jedne selekcije (K 81/6) maline gajenih u Zapadnoj Srbiji. Metodom simultane destilacije i ekstrakcije (metod po Lickens-Nickerson-u) izolovano je i identifikovano 37 aromatičnih komponenata, koje su nakon identifikacije (metod GC/MS) svrstane u klase aldehida, ketona, kiselina, estara, terpena, C13 norizoprenoida, seskviterpena i ugljovodonika. Među identifikovanim isparljivim jedinjenjima, 16 je nađeno u plodovima svih pet genotipova. Ostale komponente bile su prisutne u plodovima samo pojedinih genotipova. Među isparljivim jedinjenjima karakterističnim za sve genotipove, 11 komponenata spadaju u grupu visoko aromatski potentnih jedinjenja i to su 4 terpena (a-pinen, limonen, linalol, a-terpineol), 4 C13-norizoprenoida (a-jonol, dihidro a-jonon, ajonon, ß-jonon) i 3 aldehida (nonanal, dekanal, ciklama aldehid). Kvantitativnom analizom (GC/FID) je utvrđeno da se plodovi ispitivanih sorti i selekcije maline razlikuju po sadržaju pojedinih komponenata arome (izraženih u %). Najzastupljenije komponente arome plodova pripadale su klasi C13 norizoprenoida, od kojih su najzastupljeniji bili ß-jonon (od 4,50% kod sorte Latham do 26,79% kod selekcije K 81/6) i -jonon (od 5,04% kod sorte Latham do 11,43% kod sorte Meeker). Na osnovu hijerarhijske klaster analize ispitivani genotipovi maline se mogu svrstati u dva klastera. U jednom klasteru se nalaze genotipovi čiji plodovi imaju izraženu karakterističnu aromu maline (Willamette, Meeker, Tulameen i K81/6), uz postojanje finih genotipskih razlika. U drugom klasteru se nalazi sorta Latham, čiji je profil arome potpuno drugačiji od ostalih genotipova.

Ključne reči: Rubus idaeus L., genotipovi, aroma, Likens-Nickerson metod, GC/MS

Naslov: Rubus idaeus L., genotipovi, aroma, Likens-Nickerson metod, GC/MS

Autori: Miljan Cvetković, Saša Kalamanda

Preuzmite: PDF

Rezime: Šljiva predstavlja vrstu voćaka koja odlično reaguje na primenu pomotehničkih mera. Rezidba predstavlja intenzivnu operaciju u proizvodnji šljive koja podrazumeva agažovanje velikog broja radnika sa određenim znanjem i veštinama u relativno kratkom vremenskom periodu, što može predstavljati ozbiljan problem posebno u postojećim uslovima nedostatka radne snage na tržištu. Efikasno korišćenje manuelne radne snage pri rezidbi u velikoj meri zavisi od uzgojnog oblika i sortnih specifčnosti rasta i razvoja. Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj sortnih specifičnosti na efikasnost rezidbe šljive pri intenzivnom gajenju. Ispitivanja su obavljena tokom 2018. i 2019. godine na sortama Čačanska lepotica, Hanita, Čačanska najbolja, Stanley, Čačanska rodna i Elena, zasađenim u proizvodnom zasadu šljive kompanije „Agrovoće“ u selu Bakinci, opština Laktaši (Bosna i Hercegovina). Analizom je obuhvaćen utrošak vremena potrebnog za sprovođenje zimske i letnje rezidbe i to: utrošak vremena potreban za rezidbu donjeg i gornjeg dela krune, utrošak vremena potreban za rezidbu jednog stabla kao i utrošak vremena potreban za uslovnu rezidbu jednog hektara zasada. Takođe, ispitivana je i struktura pomotehničkih zahvata primenjenih u okviru zimske i letnje rezidbe. Rezultati istraživanja su pokazali da je utrošak vremena potrebnog za rezidbu značajno varirao u zavisnosti od sorte i godine proučavanja. Istu tendenciju su pokazali i rezultati vezani za strukturu primenjenih pomotehničkih zahvata. Takođe, utvrđene su i razlike u strukturi primenjenih pomotehničkih zahvata u gornjem i donjem delu krune kod istih sorti. Najmanje vremena za uslovnu rezidbu jednog hektara zasada bilo je potrebno kod sorte Čačanska lepotica (138,73 h u 2018. i 73,12 h u 2019. godini). Najveći utrošak vremena u 2018. godini utvrđen je kod sorti Hanita (224,79 h) i Elena (229,32 h), a u 2019. godini kod sorte Hanita (106,02 h). Kod svih ispitivanih sorti više vremena za rezidbu bilo je potrebno tokom 2018. u odnosu na 2019. godinu. Manje odstupanje u potrebnom vremenu rezidbe po godinama utvrđeno je kod sorti Čačanska lepotica i Čačanska najbolja, dok je veće odstupanje utvrđeno kod bujnijih sorti, kao i kod sorti većeg potencijala rodnosti.

Ključne reči: šljiva, sorta, rezidba, efikasnost