Naslov: PRELIMINARNI REZULTATI in situ KARAKTERIZACIJE AUTOHTONIH GENOTIPOVA JABUKE NA PODRUČJU CENTRALNE I JUGOZAPADNE SRBIJE
Autori: Slađana Marić, Ivana Glišić, Nebojša Milošević, Jelena Tomić, Mira Milinković, Milena Đorđević, Sanja Radičević
Preuzmite: PDF
Rezime: Intenziviranjem procesa urbanizacije, odnosno prevashodno poljoprivredne proizvodnje kao njene funkcionalne komponente u skladu sa zahtevima globalnog svetskog tržišta, dolazi do neminovnog zapostavljanja autohtonog materijala, što za posledicu može imati drastičan ili nepovratan gubitak ovog dela dragocenog genofonda voćaka. Institut za voćarstvo, Čačak ima dugu tradiciju kolekcionisanja, proučavanja i usmerenog korišćenja divergentnosti autohtonog genofonda za oplemenjivačke programe, kao i programe direktnog uvođenja u proizvodnju. U cilju održavanja kontinuiteta proučavanja autohtonog materijala, u radu su prikazani rezultati ispitivanja najznačajnijih bioloških osobina 17 in situ genotipova jabuke gajenih na različitim lokalitetima teritorijalnih jedinica centralne i jugozapadne Srbije: Ilinjača (Jezdina), Kraljica, Vidovača, Ilinjača (Trnava), J-GM/1, Prancija, Strekinja, Lepocvetka, J-LuN/1, Prancija slatka, Džumurka, Slatka kadumana, Lubenjaja, J-ČaO/1, Senabija, Budimka i Kolačara. Primenom međunarodno priznatog deskriptora (Apple Descriptors, IBPGR) i tehničkog uputstva za jabuku (TG/14/9, UPOV), kao i korišćenjem standardnih laboratorijskih metoda ispitane su sledeće biološke osobine: fenofaza cvetanja, vreme berbe, pomološke osobine (fizičke i hemijske, uključujući i sadržaj bioaktivnih jedinjenja) i otpornost na prouzrokovače čađave pegavosti lista i krastavosti plodova ŠVenturia inaequalis (Cooke) Wint.Ć, kao i bakteriozne plamenjače ŠErwinia amylovora (Burnill)Ć u poljskim uslovima. Prosečno vreme cvetanja ispitivanih genotipova bilo je tokom treće dekade aprila, dok su plodovi sazrevali od 07. jula ŠIlinjača (Jezdina)Ć do 18. oktobra (Kolačara). Najsitnijim plodom odlikovao se genotip Vidovača (masa 29,23 g, visina 43,81 mm i širina 41,04 mm), dok je najveću masu (262,99 g) i širinu ploda (87,39 mm) imao genotip Ilinjača (Trnava), a najveću visinu ploda genotip Lubenjaja (71,63 mm). U pogledu hemijskog sastava ploda, najviši sadržaj rastvorljivih suvih materija (RSM), ukupnih i invertnih šećera (17,05%, 12,70% i 9,66%, po redosledu) utvrđen je kod genotipa Senabija, dok je najviši sadržaj saharoze određen kod genotipa Budimka (3,66%). Najnižim sadržajem RSM odlikovali su se plodovi genotipa JČaO/1 (9,90%), dok su se plodovi genotipa Ilinjača (Jezdina) karakterisali najnižim sadržajem ukupnih šećera (5,28%) i saharoze (0,63%), uz istovremeno najviši sadržaj kiselina (1,52%) i najnižu pH vrednost soka ploda (2,94). Sadržaj ukupnih fenola u plodovima ispitivanih genotipova kretao se u intervalu od 117 do 337,50 mg galne kiseline na 100 g sveže mase ploda (Prancija i Strekinja, po redosledu). Plodovi genotipa Vidovača su se odlikovali najvišom antioksidativnom aktivnošću (89,84%), dok je najniža vrednost ovog parametra utvrđena u plodovima genotipa Džumurka (48,68%). Sadržaj ukupnih antocijana varirao je od 0,21 do 11,27 mg cijanidin-3-glukozida na 100 g sveže mase ploda (Prancija slatka i genotip crvenog mesa ploda J-ČaO/1, po redosledu). U pogledu atraktivnosti ploda, izdvajaju se genotipovi Lepocvetka, J-ČaO/1, Senabija i Budimka. Simptomi karakteristični za prouzrokovača bakteriozne plamenjače nisu uočeni u periodu proučavanja kod ispitivanih genotipova, dok su najviši stepen otpornosti na Venturia inaequalis u poljskim uslovima ispoljili genotipovi Kraljica, Strekinja, Džumurka, J-ČaO/1 i Senabija. U celini posmatrano, autohtoni genotipovi jabuke na prostoru Republike Srbije koji se odlikuju poželjnim biološkim osobinama obogatiće kolekciju početnog materijala za buduće oplemenjivačke programe, kao i za programe uvođenja u proizvodnju genotipova izvanrednih osobina namenjenih kako za svežu potrošnju, tako i za industrijsku i domaću preradu.
Ključne reči: Malus x domestica Borkh., autohtoni genotipovi, fenološke osobine, pomološke osobine, otpornost
Naslov: Uticaj proređivanja cvetova na rodnost i karakteristike ploda sorte jabuke Golden Delicious
Autori: Slavica Spasojević, Čedo Oparnica, Jasminka Milivojević, Dragan Radivojević
Preuzmite: PDF
Rezime: Cilj istraživanja bio je da se utvrdi efekat primene dva sredstva za proređivanje cvetova, amonijum tiosulfata (ATS) i etefona, na rodnost i karakteristike ploda sorte jabuke Golden Delicious, kao i da se ustanovi da li primena kaustičnog sredstva, ATS, utiče na veću pojavu rđaste prevlake kod ove osetljive sorte. Ogled je realizovan tokom 2021. godine u zasadu starosti četiri godine, koji se nalazi u Maloj Ivanči (opština Mladenovac). Sredstva su primenjena u fazi punog cvetanja, samostalno ili u kombinaciji, u različitim koncentracijama, sa uobičajenim (1000 l ha-1) ili smanjenim utroškom vode (330 l ha-1). Uočeno je da ATS kao kaustično sredstvo nije uticalo na povećanje pojave rđaste prevlake kod ispitivane sorte. Samostalna primena ATS-a je ispoljila bolji efekat u ranom proređivanju cvetova. U odnosu na kontrolni tretman smanjeno je učešće plodova prečnika do 60 mm, pri čemu je taj efekat naročito ispoljen u tretmanima sa etefonom. Primenjena sredstva uslovila su značajno smanjenje broja semenki u plodovima u odnosu na kontrolni tretman, ali izostao je očekivani efekat na povratno cvetanje.
Ključne reči: jabuka, ATS, etefon, proređivanje cvetova, rodnost, kvalitet plodova
Naslov: Uticaj podloga poreklom od autohtonih genotipova šljive na karakteristike sorte Čačanska lepotica
Autori: Mirjana Ljubojević, Gordana Barać, Milica Grubač, Magdalena Pušić, Tijana Narandžić, Jovana Ostojić, Dejan Prvulović, Radenka Kolarov, Vladislav Ognjanov
Preuzmite: PDF
Rezime: Povoljni uslovi za proizvodnju, kao i obilje autohtone germplazme u okviru evropske šljive (Prunus domestica L.) u Srbiji, omogućavaju unapređenje proizvodnje ove važne voćne vrste kao i dobijanje plodova visokog kvaliteta. Iz tog razloga, cilj rada bio je utvrditi uticaj podloga poreklom od autohtonih genotipova šljive Džanarika, Trnošljiva, Belošljiva, Gorčivka, Turgunja, Moravka i Rosička žutka na morfološke, pomološke i biohemijske karakteristike plodova sorte Čačanska lepotica. Najveća bujnost kalemljenih stabala izražena preko efektivne zapremine krune postignuta je na podlozi Turgunja 2 (1,87 m3), dok je minimalna bila uslovljena podlogom Gorčivka 2, sa 0,35 m3. Plodovi na ispitivanim podlogama dostizali su dosta ujednačenu masu ploda, sa vrednostima od 37,5-43,6 g i masom koštice od svega 1,6-1,8 g. Biohemijskom analizom plodova utvrđen je značajan uticaj podloga na sadržaj ukupnih fenola (76,5-230 mg i 231-463 mg), tanina (47,2-211 mg i 205-314 mg) i antocijana (0,0081-0,230 mg i 12,9-24,4 mg) u mezokarpu i pokožici sorte Čačanska lepotica. U svim ispitivanim kombinacijama sadržaj aktivnih materija i vrednosti DPPH i FRAP testova bile su više u pokožici u odnosu na mezokarp, sa napomenom da su plodovi sorte Čačanska lepotica na podlozi Turgunja 1 u mezokarpu dostizali čak i vrednosti fenola, tanina, DPPH i FRAP testa, koje su utvrđene za pokožicu iste sorte na podlozi Gorčivka 1. Dobijeni rezultati ukazuju na značajan uticaj podloga poreklom od autohtonih genotipova šljive na sortu Čačanska lepotica kao i neophodnost da-ljeg ispitivanja interakcija između podloga poreklom od autohtonih genotipova i sorti šljive.
Ključne reči: šljiva, Prunus domestica, autohtone sorte, vegetativno razmnožavanje
Naslov: Fenološke osobine, prinos i kvalitet ploda srednje ranih sorti trešnje na području Beograda
Autori: Dragan Milatović, Gordan Zec, Đorđe Boškov, Dejan Đurović, Boban Đorđević
Preuzmite: PDF
Rezime: U periodu od pet godina (2017-2021) na području Beograda ispitivane su fenološke osobine, bujnost, rodnost i kvalitet ploda deset sorti trešnje srednje ranog vremena sazrevanja. Kao standard za poređenje uzeta je sorta Summit. U odnosu na standard sortu, prosečno vreme cvetanja je bilo ranije za 1-6 dana, dok je prosečno vreme zrenja bilo od tri dana ranije do jedan dan kasnije. Najmanji prosečan prinos po stablu imala je sorta Aida (1,7 kg), a najviši sorta Rosalina (6,0 kg). U tri od pet godina istraživanja došlo je do pojave polećnih mrazeva u fenofazi cvetanja koji su uticali na značajno smanjenje prinosa. Statistički značajno viši prinos u odnosu na standard sortu imala je samo sorta Rosalina. Značajno veću bujnost, izraženu preko površine poprečnog preseka debla, imala je sorta Sandra Rose. Kumulativni koeficijent rodnosti za period od pet godina varirao je od 0,09 kg cm-2 (Aida) do 0,34 kg cm-2 (Celeste). Prosečna masa ploda je bila najmanja kod sorti Giorgia i Sylvia (7,8 g) i ona je bila statistički značajno niža u odnosu na standard sortu. Najveću masu ploda (9,4 g) imala je sorta Rosalina. Sadržaj rastvorljive suve materije (RSM) je varirao od 16,0% (Blaze Star) do 18,2% (Sylvia), a sadržaj ukupnih kiselina (UK) je bio u intervalu od 0,55% (Celeste) do 0,89% (Rosalina). Sorta Celeste je imala najveći odnos RSM/UK, a takođe je dobila i najvišu senzoričku ocenu za ukus ploda. Najviše ocene za izgled ploda dobile su sorte Celeste, Sandra Rose i Summit, a za čvrstoću ploda sorte Sandra Rose i Aida. Na osnovu dobijenih rezultata, za gajenje u beogradskom području mogu se preporučiti sorte Celeste, Rosalina, Sandra Rose i Santina.
Ključne reči: Prunus avium, cvetanje, zrenje, prinos, kvalitet ploda
Naslov: Biološke karakteristike sorti visokožbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum L.)
Autori: Milan Blagojević, Stefan Marković, Nemanja Stošić, Vera Rašković, Ljiljana Tanasić, Vojislav Tomić, Pakeza Drkenda
Preuzmite: PDF
Rezime: . U radu su prikazani rezultati jednogodišnjih (2021. godina) pročavanja fenoloških (fenofaza listanja, cvetanja i zrenja) i pomoloških (morfometrijske i hemijske osobine ploda, stepen prisustva pepeljka i kolorimetrijski parametri ploda) osobina, generativnog potencijala (broj rodnih grana, broj bobica po rodnoj grani i po žbunu) i rodnosti (prinos po žbunu i jedinici površine) sorti Duke, Reka i Huron gajenih u komercijalnom zasadu borovnice u okolini Šapca. Najraniji početak fenofaza listanja, cvetanja i zrenja ploda zabeležen je kod sorte Duke, najkasniji početak fenofaza listanja i zrenja utvrđen je kod sorte Huron, dok se najkasnijim početkom cvetanja odlikovala sorta Reka. Najveća obilnost cvetanja (4,5), kao i najveći broj rodnih grana po žbunu (54,40), broj plodova po rodnoj grani (56,60) i broj plodova po žbunu (3.135,64) utvrđen je kod sorte Reka. Nasuprot tome, najviši prinos po žbunu (5,03 kg) i jedinici površine (15,10 t ha-1) utvrđen je kod sorte Duke, koja se ujedno odlikovala i najvećom masom (1,71 g) i prečnikom ploda (16,50 mm). Najsitnijim plodom se odlikovala sorta Reka (masa 1,27 g; prečnik 13,02 mm). Sorte Duke i Huron se nisu međusobno značajno razlikovale u pogledu sadržaja rastvorljivih suvih materija (12,50 °Brix i 12,20 °Brix, po redosledu) i kiselina (0,50% i 0,54%, po redosledu), dok su kod sorte Reka utvrđene značajno niže vrednosti pomenutih parametara (11,20 °Brix i 0,33%, po redosledu). Sadržaj ukupnih šećera u plodu proučavanih sorti borovnice se kretao od 92,03 mg g-1 sveže mase ploda (Huron) do 96,86 mg g-1 sveže mase ploda (Reka). Utvrđene su i značajne razlike između sorti u pogledu stepena zastupljenosti pepeljka na plodu i pojedinih parametara obojenosti plodova.
Ključne reči: borovnica, sorta, listanje, cvetanje, zrenje, prinos, kvalitet ploda
Naslov: IDENTIFIKACIJA IZOLATA Pseudomonas syringae UZROČNIKA SIMPTOMA BAKTERIOZNE PLAMENJAČE NA STABLIMA KRUŠKE I DUNJE U PROVINCIJI YOZGAT U TURSKOJ
Autori: Murat Öztürk, Soner Soylu
Preuzmite: PDF
Rezime: Pseudomonas syringae predstavlja polifagnu, fitopatogenu bakteriju koja se povezuje sa simptomima bolesti prisutnih kod više od 180 biljnih vrsta. Uzročnik je ekonomski značajnih bolesti različitih vrsta voćaka u Turskoj. Tokom 2019. godine, na stablima kruške i dunje u brojnim voćnjacima provincije Yozgat, smeštene u centralnom delu turskog regiona Anatodlia, uočeni su simptomi bakteriozne plamenjače koji su se razlikovali od simptoma tipičnih za Erwinia amylovora. Bakterijski izolati su dobijeni iz nekrotičnog tkiva kruške i dunje na King B podlozi. Pojava čistih sivkastih kolonija koje proizvode zeleno-plavi fluorescentni pigment proverena je nakon inkubacije na 26 °C u trajanju od 48 h. Svih pet prečišćenih izolata su bili gram-negativni, aerobni i negativni na oksidazu. Izazivali su hipersenzitivnu reakciju na listovima duvana, ali nisu izazivali meku trulež na kriškama krompira. Formirali su levan pozitivne kolonije na hranljivim podlogama sa saharozom i agarom. Identifikacija bakterijskih izolata je dalje potvrđena MALDI-TOF masenom spektrometrijom (MS) i molekularnom analizom. Identifikacija ovih izolata potvrđena je upoređivanjem sa dostupnim Pseudomonas syringae pv. syringae DSM6693 sojem korišćenjem MALDI-TOF MS analiza. Molekularna analiza je sprovedena putem sekvenciranja rpoD gena koji je amplifikovan sa parom prajmera PsrpoD-FNP1/Psrp-Dnprpcr1. Dobijene parcijalne sekvence rpoD gena pet proučavanih izolata pokazale su 100% nukleotidnu identičnost sa sekvencama rpoD gena izolata P. syringae pv. syringae dostupnog u banci gena. Testom patogenosti potvrđeno je da ovi izolati izazivaju tipične simptome na inokulisanim delovima kruške i dunje. Reizolacija patogena je dobijena sa ivica nekrotičnih lezija na inokulisanim delovima biljke. Na osnovu ispoljenih simptoma, biohemijskih karakteristika, patogenosti i molekularnih analiza, patogen je identifikovan kao Pseudomonas syringae pv. syringae.
Ključne reči: bakteriozna plamenjača, Pseudomonas syringae pv. syringae, kruška, dunja, rpoD