Naslov: Biološke i proizvodne osobine ranih sorti trešnje u beogradskom Podunavlju

Autori: Dragan Milatović, Gordan Zec, Đorđe Boškov, Dejan Đurović, Boban Đorđević

Preuzmite: PDF

Rezime: . U periodu od pet godina (2017-2021) na području Beograda ispitivane su fenološke osobine, bujnost, rodnost i kvalitet ploda devet sorti trešnje ranog vremena sazrevanja. Kao standard za poređenje uzeta je sorta Bigarreau Burlat. Prosečno vreme cvetanja je bilo u prvoj polovini aprila, a zrenja plodova u drugoj polovini maja. Najmanji prosečan prinos po stablu imale su sorte Kossara i Rozita (1,2 kg), a najviši sorta Merchant (4,1 kg). U tri od pet godina istraŽivanja došlo je do pojave polećnih mrazeva koji su uticali na značajno smanjenje prinosa. Statistički značajno viši prinos u odnosu na standard imale su tri sorte (Merchant, Chelan i Early Lory), dok su značajno manju površinu poprečnog preseka debla imale sorte Early Lory i Chelan. Prosečna masa ploda je varirala od 6,4 g (Đuti) do 8,8 g (Sweet Early). SadrŽaj rastvorljive suve materije je bio najniŽi (13,5%) kod sorte Rita, a najviši (16,2%) kod sorti Merchant i Chelan. Najbolje senzoričke ocene za kvalitet ploda dobila je sorta Sweet Early, koja je i najperspektivnija za gajenje u beogradskom Podunavlju.

Ključne reči: Prunus avium, cvetanje, zrenje, prinos, osobine ploda

Naslov: Morfo-histološka karakterizacija spojnog mesta kalemljenih stabala trešnje

Autori: Mirjana Ljubojević, Tijana NarandŽić, Vladislav Ognjanov

Preuzmite: PDF

Rezime: Cilj rada bio je utvrđivanje potencijalne inkompatibilnosti između podloga i plemki roda Prunus, podroda Cerasus, izazvane postojanjem mehaničke barijere ili drugih neusklađenosti podloge i plemke. IstraŽivanje je izvršeno u novembru, po prestanku vegetacije na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a obuhvatalo je sorte trešnje Bigarreau Burlat, Summit i Hedelfingen, i podloge sejanac divlje trešnje, sejanac magrive, Colt, Gisela 5 i selekcija Oblačinske višnje. Anatomska karakterizacija uzduŽnih preseka jednogodišnjih sadnica pokazala je veoma dobro srastanje sorte trešnje Summit sa podlogama magriva i Oblačinska višnja. Kod stabala kalemljenih spajanjem primećene su manje vrednosti debljina komponenata kalema nego kod kalemljenja pupoljkom, sa razlikama u debljini podloge i plemke od 0,7-2,6 mm u prvoj godini nakon kalemljenja. Kod trogodišnjih stabala, debljanje podloge Colt i nakalemljenih plemki bilo je pribliŽno jednako, debljanje podloga magriva i divlja trešnja bilo je jače, a slabobujnih podloga Gisela 5 i Oblačinska višnja slabije u odnosu na sorte trešnje. Vrednosti površina poprečnog preseka kretale su se od 494,6 do 2514,8 mm2 kod podloga i od 585,1 do 1801,1 mm2 kod plemki, sa najvećim vrednostima na magrivi i divljoj trešnji. Kod stabala kalemljenih na podlogama Gisela 5 i Oblačinska višnja, površina sekundarne kore plemke bila je za 19% i 26% veća nego kod podloge. Rezultati ukazuju na to da zadebljanja na spojnom mestu ne predstavljaju isključivu barijeru ascendentnom i descendentnom protoku kod bujnih podloga, ali da utvrđene razlike u debljanju i površinama sekundarne kore tokom godina kod slabobujnih podloga predstavljaju uzrok slabije ishrane, razvitka i ukorenjavanja korenovog sistema.

Ključne reči: hidraulična provodljivost, kompatibilnost, Oblačinska višnja, podloga, Prunus, sorta, spojno mesto, sekundarna kora

Naslov: UTICAJ 6-BENZILADENINA I GIBERELINA NA PRODUKTIVNOST I KVALITET PLODA SORTE ŠLJIVE ČAČANSKA RODNA

Autori: Gordana Barać, Zoran Keserović, Jasna Mastilović, Žarko Kevrešan, Biserka Milić, Nenad Magazin, Maja Milović, Jelena KalajdŽić, Aleksandra Bajić

Preuzmite: PDF

Rezime: Proizvodnja šljive u Srbiji je uglavnom ekstezivnog tipa, praćena niskim i nestabilnim prinosima po jedinici površine i sitnim plodovima lošeg kvaliteta. U cilju poboljšanja proizvodnje i povećanja kvaliteta ploda ispitivan je uticaj 6-benziladenina (BA) i giberelina (GA3) na prinos, krupnoću i skladištenje plodova. Ogled je sproveden 2016-2017. godine na sorti Čačanska rodna kalemljenoj na generativnu podlogu Prunus cerasifera Ehrh. sa međupodlogom Prunus spinosa L. i vegetativnu podlogu Wavit. Kada je prosečan prečnik ploda dostigao 10 mm primenjivani su sledeći tretmani: 50 mg l-1 BA, 100 mg l-1 BA, 200 mg l-1 GA3 i netretirana kontrola. Plodovi su analizirani u berbi, nakon skladištenja na 1 ± 1°C u trajanju od 28 dana (2016. godine) i 20 dana (2017. godine), i tri dana nakon iskladištenja Š28 + 3 (2016.) i 20 + 3 (2017.)Ć. Tretmani BA značajno su povećali prinos i krupnoću ploda, dok je efekat GA3 bio nekonzistentan. Najveći prinos i broj plodova po stablu postignuti su sa primenom 50 mg l-1 BA kod obe podloge. Prinos je povećan za 118% na podlozi Wavit i za 66% na podlozi Prunus cerasifera/Prunus spinosa u poređenju sa kontrolom. Izuzetak je bila 2017. godina kada je najveći prinos na podlozi Wavit postignut na stablima šljive tretiranim sa 100 mg l-1 BA. Boja plodova izraŽena kroz hromatičnost (C* chroma) varirala je između godina, podloge i tretmana. Tokom skladištenja plodova, vrednost „bioyield point-a“ značajno je opala. U 2016. godini skladištenje plodova smanjilo je „bioyield point“ za skoro 50%, dok je u 2017. godini smanjenje iznosilo oko 30%.

Ključne reči: Prunus domestica L., Wavit, Prunus spinoga, bioregulatori, čuvanje, trajašnost

Naslov: Folijarna primena kalcijuma i kalijuma u funkciji kvaliteta plodova jagode

Autori: Marko Kesić, Nenad Magazin, Gordana Barać, Maja Milović, Jelena KalajdŽić, Biserka Milić

Preuzmite: PDF

Rezime: Ogled je postavljen sa ciljem ispitivanja efikasnosti folijarne primene kalcijuma i kalijuma na kvalitet ploda jagode, odnosno krupnoću i hemijski sastav ploda. Pored toga, cilj je bio i da se utvrdi kako su tretmani uticali na sposobnost čuvanja plodova. Primenjeni su sledeći tretmani: 1) kalcijum karbonat (0,5%); 2) kalcijum nitrat (0,5%); 3) WAKE-up®Liquid (1%); 4) kalijum nitrat (0,5%), 5) kalcijum karbonat (0,5%) + WAKE-up®Liquid (koncentracija primene 1%); 6) kalcijum karbonat (koncentracija primene 0,5%) + kalijum nitrat (0,5%); 7) kalcijum nitrat (0,5%) + WAKE-up®Liquid (1%); 8) kalcijum nitrat (0,5%) + kalijum nitrat (0,5%). Ispitivanjem je bio obuhvaćen i kontrolni tretman sa standardnim programom đubrenja. Tretmani su bili efikasni kod očuvanja kvaliteta ploda nakon skladištenja i povećanja sadrŽaja Ca u listu, dok je preparat WAKE-up®Liquid pokazao uticaj na povećanje mase, visine i prečnika ploda, a u kombinaciji sa kalcijum nitratom, i čvrstine ploda nakon berbe. Tretmani su uticali na povećanje sadrŽaja rastvorljive suve materije i ukupnih kiselina, dok uticaj na čvrstinu ploda nakon čuvanja nije zabeleŽen.

Ključne reči: jagoda, kalijum nitrat, kalcijum nitrat, FoliaStim, Wake up, osobine ploda

Naslov: Uticaj hidroponskog gajenja matičnih biljaka i pozicije kontejnera na produkciju i kvalitet Živića sorte jagode Senga Sengana

Autori: Jasminka Milivojević, Dragan Radivojević, Mladen Radojičić

Preuzmite: PDF

Rezime: Cilj ovog rada bio je ispitivanje uticaja pozicije kontejnera sa matičnim biljkama jagode na produkciju Živića i kvalitet proizvedenih kontejnerskih sadnica. Eksperiment je izveden tokom perioda 2018-2019. godine u matičnom zasadu zasnovanom u visokom tunelu, koji se nalazi u Guči. Matične sertifikovane frigo sadnice sorte Senga Sengana su posađene u maju 2018. godine u saksije zapremine 3 l. U prvom tretmanu saksije su postavljene u oluke na stolovima, dok su u drugom tretmanu saksije sa matičnim biljkama postavljene na pod objekta. Primenjena gustina sadnje bila je 10 biljaka po m2. Drugi deo istraŽivanja je izveden sa Živićima koji su odvojeni sa stolona matičnih biljaka u jesen 2018. godine i čuvani u hlađenom skladištu na temperaturi od -2 °C tokom zime, a zatim kao frigo sadnice posađeni u kontejnere u proleće 2019. godine. Značajno više vrednosti visine lisne rozete i broja listova u rozeti su registrovane kod matičnih biljaka gajenih u olucima, dok su duŽina stolona i ukupan broj Živića po matičnoj biljci bili veći kod biljaka gajenih na podu objekta. Uticaj pozicije kontejnera sa matičnim biljkama na parametre kvaliteta dobijenih kontejnerskih sadnica nije bio statistički značajan u 2018. godini. Od ukupnog broja Živića čuvanih u hlađenom skladištu primilo se 70% nakon sadnje u proleće 2019. godine, a kod ostalih je ustanovljeno povećanje broja listova u rozeti (prosečno 11,3) i prečnika u zoni korenovog vrata (11,05 mm).

Ključne reči: kontejneri, matične biljke, vegetativna razvijenost, produkcija Živića, kontejnerske sadnice

Naslov: POSEBAN NADZOR NAD VIRUSIMA KOŠTIČAVIH VOĆAKA U SRBIJI

Autori: Darko Jevremović, Bojana Vasilijević

Preuzmite: PDF

Rezime: U ovom radu predstavljeni su rezultati istraŽivanja prisustva sedam virusa (virus nekrotičnog rđastog šarenila trešnje/cherry necrotic rusty mottle virus, virus uvijenosti lišća trešnje/cherry leaf roll virus, virus nazubljenosti lišća trešnje/cherry rasp leaf virus, virus crne prstenaste pegavosti paradajza/tomato black ring virus, virus prstenaste pegavosti paradajza/tomato ringspot virus, virus nekrotične prstenaste pegavosti prunusa/prunus necrotic ringspot virus i virus mozaika jabuke/apple mosaic virus) koji zaraŽavaju koštičave vrste voćaka. Prikupljeno je i analizirano ukupno 107 uzoraka iz matičnih zasada i rastila iz 30 lokaliteta. Uzorci su analizirani ELISA i RT-PCR metodom. Prisustvo virusa nekrotičnog rđastog šarenila trešnje potvrđeno je u šest uzoraka (po jedan trešnje i višnje, i po dva šljive i kajsije). Prisustvo drugih virusa nije potvrđeno ni u jednom od analiziranih uzoraka.

Ključne reči: Prunus sp., virusi, ELISA, RT-PCR

Naslov: PRELIMINARNI REZULTATI PROUČAVANJA TRAJAŠNOSTI PLODOVA SORTE TIMOČANKA

Autori: Aleksandra Korićanac, Ivana S. Glišić, Branko Popović, Olga Mitrović, Nebojša Milošević, Ivan P. Glišić

Preuzmite: PDF

Rezime: U cilju zadovoljavanja zahteva trgovaca i kupaca, neophodno je obezbediti kontinuirano snabdevanje trŽišta visokokvalitetnim plodovima šljive u što duŽem vremenskom periodu, što se moŽe postići gajenjem sorti različitog vremena zrenja i primenom adekvatne tehnologije berbe, čuvanja i pakovanja. Iako se komercijalni zahtevi trŽišta prevashodno odnose na fizičke osobine plodova šljive (veličinu, čvrstinu, boju), kupci sve češće obraćaju paŽnju na ukus, aromu, nutritivnu vrednost, ali i sadrŽaj bioaktivnih jedinjenja, koja blagotvorno deluju na zdravlje. Kako bi se očuvao kvalitet plodova, neophodno je ispitati trajašnost tj. promene koje se u plodovima određene sorte dešavaju tokom čuvanja. Timočanka je stona sorta šljive stvorena u Institutu za voćarstvo, Čačak. Iako se odlikuje dobrim proizvodnim osobinama (rano stupanje u rod, tolerantnost na virus šarke šljive, prouzrokovače rđe i plamenjače) i krupnim plodom, nema podataka o trajašnosti plodova ove sorte. Stoga je cilj istraŽivanja bilo ispitivanje fizičkih i hemijskih osobina ploda u berbi i nakon 21 dana čuvanja u hladnjači, na temperaturi od 0-2 °C i relativnoj vlaŽnosti vazduha od 90-95%. Ubrani plodovi su bili vrlo atraktivnog izgleda: krupni, tamnoplave boje sa obilno prisutnim pepeljkom. Plodovi su sadrŽali 14,11% rastvorljive suve materije (RSM), a odnos RSM i ukupnih kiselina takođe je bio visok. Gubitak mase plodova tokom čuvanja je bio zanemarljiv, a iako su plodovi omekšali njihova čvrstina nakon iskladištenja bila je zadovoljavajuća. SadrŽaj ukupnih fenola bio je nizak (31,43 mg GAE 100 g-1 FW) i opao je tokom čuvanja (14,52 mg GAE 100 g-1 FW), dok je antioksidativni kapacitet ubranih plodova bio relativno visok (0,63 mmol TE 100 g-1 FW) i stabilan. Na osnovu dobijenih preliminarnih rezultata moŽe se zaključiti da sorta Timočanka ima plodove koji se odlikuju dobrom trajašnošću pa se na trŽište mogu plasirati nakon čuvanja, a zahvaljujući izraŽenoj čvrstini mogu podneti transport i do udaljenijih trŽišta.

Ključne reči: Prunus domestica L., trajašnost, kvalitet ploda, fizička svojstva, sadrŽaj ukupnih fenola, antioksidativni kapacitet