slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: ČAČANSKA RODNA - SORTA ŠLJIVE ZA SUŠENJE

Autori: Olga Mitrović, Branko Popović, Ivana S. Glišić, Aleksandra Korićanac, Aleksandar Leposavić, Darko Jevremović, Nemanja Miletić

Preuzmite: PDF

Rezime: Čačanska rodna je jedna od vodećih sorti šljive u Srbiji, a zbog svojih pozitivnih osobina u pogledu rodnosti i kvaliteta ploda koristi se za potrošnju u svežem stanju, ali i za preradu u različite proizvode, kao što su suva šljiva, džem, smrznuta šljiva i rakija šljivovica. U radu su prikazani rezultati ispitivanja varijabilnosti kvaliteta osušenih plodova sorte Čačanska rodna tokom perioda od 14 godina, a u zavisnosti od osobina svežih plodova korišćenih za sušenje i klimatskih uslova tokom njihovog sazrevanja. Za ispitivanje su korišćeni plodovi iz zasada Instituta za voćarstvo, Čačak (lokalitet Preljinsko brdo), gde se redovno primenjuju agroi pomotehničke mere uobičajene za ovu vrstu voćaka. Probirno su ubrani plodovi približno iste mase i stepena zrelosti koji odgovara preradi sušenjem. Sušenje plodova je obavljeno u eksperimentalnoj sušari na temperaturi vazduha od 90 °C do postizanja 75% ukupne suve materije u osušenom plodu. Period ispitivanja od 14 godina obuhvatio je različite klimatske prilike u letnjem periodu (sušne i kišne godine). Na osnovu rezultata ispitivanja hemijskog sastava sveže i suve šljive može se zaključiti da su plodovi sorte Čačanska rodna pogodni za sušenje bez obzira na klimatske prilike tokom letnjeg perioda. Iako je u našim ispitivanjima sadržaj rastvorljive suve materije u svežem plodu bio različit, od 17,20% do 20,90% (prosek 19,32%), sušenjem su dobijeni suvi plodovi kod kojih se svi ispitivani parametri hemijskog sastava nalaze u granicama karakterističnim za suve šljive. Međutim, značajne razlike postoje u pogledu odnosa šećer/kiseline, koji u velikoj meri određuje ukus ploda suve šljive. Rezultati istraživanja pokazuju da se sušenjem plodova sorte Čačanska rodna sa sadržajem rastvorljive suve materije većim od 18%, dobijaju sušeni plodovi sa povoljnim odnosom šećer/kiseliine koji daje poželjni slatko-nakiseli ukus suve šljive.

Ključne reči: šljiva, sušena šljiva, hemijski sastav ploda, odnos šećer/kiseline


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: ČAČANSKA RODNA - SORTA ŠLJIVE ZA PROIZVODNJU RAKIJE

Autori: Branko Popović, Ninoslav Nikićević, Vele Tešević, Ivan Urošević, Olga Mitrović, Nemanja Miletić, Nebojša Milošević

Preuzmite: PDF

Rezime: Prikazani su rezultati petogodišnjih ispitivanja tehnoloških karakteristika potpuno zrelih plodova sorte Čačanska rodna i njenih roditelja (Stanley i Požegača), kao i hemijski sastav i senzorne karakteristike dobijenih sortnih šljivovica. Šljive su prerađene na tradicionalan način (muljanje plodova bez odvajanja koštica, spontana fermentacija i dvostruka destilacija). Za ispitivane osobine plodova, kljuka i šljivovica, u toku petogodišnjeg perioda, prikazane su minimalne i maksimalne vrednosti, medijana, srednja vrednost i standardna devijacija. Datum dostizanja pune zrelosti plodova razlikovao se, zavisno od godine berbe, i do 18 dana (Čačanska rodna), 24 dana (Stanley) i 23 dana (Požegača). Za proizvodnju rakije na tradicionalan način pogodnije su sorte Čačanska rodna i Požegača, koje su imale manji udeo koštice u plodu (3,72-4,78%), nego sorta Stanley koja se odlikuje velikim udelom koštice (4,97-5,83%). Plodovi sorte Čačanska rodna sadržali su najviše ukupnih šećera (prosek 14,28%), što ih čini dobrom sirovinom za dobijanje visokih prinosa rakije. Plodovi sve tri sorte imali su pH vrednost veću od pH 3,0. Sorte Čačanska rodna i Stanley sadržale su manje ukupnih pektinskih materija i pojedinih frakcija pektina nego Požegača, koja zbog toga može da da rakiju sa potencijalno najvećim sadržajem metanola. Godina berbe je najizraženije uticala na variranje sadržaja ukupnih kiselina (oko 1,5 puta) i ukupnih pektinskih materija (1,4-1,8 puta) u plodovima sve tri sorte. Prosečna dužina alkoholne fermentacije iznosila je 12 dana (Čačanska rodna), 10 dana (Stanley) i 14 dana (Požegača). Sve šljivovice su zadovoljavale zahteve zakonske regulative. Na sadržaje analiziranih komponenata monosortnih šljivovica značajno je uticala godina proizvodnje. Sadržaj metanola se razlikovao, u zavisnosti od godine berbe 1,5 (Čačanska rodna 24 i Požegača) 2 puta (Stanley), sadržaj HCN 5,5 (Stanley) 8,5 puta (Požegača), benzaldehida oko 2,5 (Požegača) 5,5 puta (Stanley), furfurala čak za 2,5 (Požegača) 213 puta (Stanley), viših alkohola za 1,5 (Čačanska rodna) 2 puta (Stanley), estara za oko 2 (Čačanska rodna) 3 puta (Stanley i PO), kiselina 2 (Čačanska rodna) 6 puta (Požegača) i aldehida 2,5 (Čačanska rodna) 6 puta (Požegača). Šljivovice sorte Čačanska rodna i Stanley sadržale su slične prosečne sadržaje metanola, dok je šljivovica od sorte Požegača sadržala nešto više ovog nepoželjnog sastojka. Prosečan sadržaj HCN u šljivovicama bio je u korelaciji sa udelom koštice u plodu. Koncentracije benzaldehida u rakijama bile su znatno niže od 100 mg/l a.a., što je granica iznad koje on negativno utiče na aromu rakije. Šljivovica sorte Čačanska rodna sadržala je najviše furfurala. Analiza viših alkohola spektrofotometrijskim metodom pokazala je da sorta ne utiče na pojavu razlika u sadržaju ovih komponenata u šljivovicama. Prosečni sadržaji ukupnih kiselina, ukupnih estara i ukupnih aldehida bili su najmanji u šljivovici sorte Čačanska rodna, a najveći u šljivovici sorte Požegača. Prosečne senzorne ocene sortnih rakija za petogodišnji period pokazuju da je najbolji senzorni kvalitet šljivovica sorte Požegača (prosečna ocena 17,84), a za njom slede sorte Čačanska rodna (prosečna ocena 17,52) i Stanley (prosečna ocena 17,22). Na osnovu senzornih ocena šljivovica proizvedenih na tradicionalan način, Požegača se može smatrati sortom za proizvodnju šljivovice vrhunskog kvaliteta, Stanley za sortu od koje se dobija rakija slabijeg, prosečnog kvaliteta, a Čačanska rodna sortom za dobijanje kvalitetne rakije, mada se, u zavisnosti od godine berbe, mogu javiti i izuzeci.

Ključne reči: šljiva, Čačanska rodna, šljivovica, hemijski sastav, senzorne karakteristike


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: RAST I RODNOST SORTI KAJSIJE NA PODRUČJU BEOGRADA

Autori: Dragan Milatović, Dejan Đurović, Gordan Zec

Preuzmite: PDF

Rezime: Karakteristike rasta i rodnosti (dužina dugih rodnih grančica, gustina cvetnih pupoljaka, zametanje plodova, prinos po stablu, površina poprečnog preseka debla i koeficijent rodnosti) su proučavane kod 15 sorti kajsije na području Beograda u periodu od dve godine (2013-2014). Kao standard sorta za poređenje uzeta je Mađarska najbolja. Prosečna dužina dugih rodnih grančica varirala je od 68,8 do 84,5 cm, a broj cvetnih pupoljaka po 1 cm dužine grančice varirao je od 0,40 do 1,20. Devet sorti je imalo veću gustinu cvetnih pupoljaka u poređenju sa standard sortom. Prosečno zametanje plodova iznosilo je od 2,4 do 36,2%. U poređenju sa standard sortom, zametanje plodova je bilo statistički značajno veće kod sorti Cegledy Arany i Roxana, dok je bilo manje kod sorte Lejkot. Prosečna masa ploda bila je u rasponu od 39,3 do 88,9 g. U poređenju sa standard sortom, masa ploda je bila statistički značajno veća kod pet sorti: Sophia, Neptun, Roxana, Cegledy Arany i Goldrich, a manja kod dve sorte: Ninfa i Tomcot. Prosečan prinos po stablu je bio najniži kod standard sorte, Mađarske najbolje (6,6 kg), a najviši kod sorte Sylred (29,6 kg). Kod većine ispitivanih sorti (10) prinos je bio značajno viši u odnosu na kontrolu. Najmanja bujnost ustanovljena je kod sorte Neptun, a najveća kod sorte Ninfa. Sve ispitivane sorte su imale veći kumulativni koeficijent rodnosti u odnosu na kontrolu (Mađarska najbolja sa 0,13 kg cm-2) i on je varirao od 0,18 do 0,49 kg cm-2.

Ključne reči: Prunus armeniaca, zametanje plodova, prinos, bujnost, masa ploda


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: OPLEMENJIVANJE TREŠNJE I VIŠNJE U INSTITUTU ZA VOĆARSTVO, ČAČAK PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST

Autori: Sanja Radičević, Slađana Marić, Radosav Cerović

Preuzmite: PDF

Rezime: Oplemenjivanje trešnje i višnje u Institutu za voćarstvo, Čačak ima višedecenijsku tradiciju (od 1960. godine), pri čemu je kao osnovna metoda korišćena planska hibridizacija u okviru trešnje (Prunus avium L.) i obične višnje (Prunus cerasus L.). U ranijem periodu su priznate dve sorte trešnje (Asenova rana i Čarna) i dve sorte višnje (Šumadinka i Čačanski rubin). Tri nove sorte višnje (Sofija, Nevena i Iskra) su priznate 2015. godine. Novi oplemenjivački program višnje je započeo 2011. godine, i baziran je na korišćenju domaćih genotipova dobro prilagođenih agroekološkim uslovima Republike Srbije i introdukovanih genotipova poznatih izvora otpornosti, izraženog potencijala rodnosti i kvaliteta ploda. Posebna pažnja je posvećena selekciji autohtonih genotipova višnje krupnog ploda na području zapadne Srbije; varijabilnost ovih genotipova je bogat izvor diverziteta za komercijalno gajenje, ili u roditeljskim kombinacijama za stvaranje novih sorti u okviru planske hibridizacije. Jedan genotip trešnje (V/60) i dva genotipa višnje (GV-6 i GV10) su u postupku priznavanja kod Komisije za priznavanje sorti i podloga koštičavih vrsta voćaka pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Istraživanja su takođe usmerena na različite aspekte biologije cvetanja trešnje i višnje karakteristike fenofaze cvetanja, kvalitet polena, monitoring rasta polenovih cevčica u stubiću, kao i citoembriologiju. Reproduktivno ponašanje kao donora/recipijenta polena razmatrano je u kontekstu genotipskih specifičnosti, i njihove ekspresije u odnosu na temperature tokom fenofaze cvetanja, a naročito u odnosu na više temperature. Istraživački rad na ispitivanju samoi unakrsne (in)kompatibilnosti kod trešnje i višnje započelo je ispitivanjima inicijalnog i finalnog zametanja plodova pri kontrolisanom oprašivanju u poljskim uslovima, a kasnije nastavljeno praćenjem rasta polenovih cevčica u stubiću i plodniku korišćenjem fluorescentne mikroskopije, u cilju iznalaženja najboljih rešenja za izbor adekvatnih sortnih kompozicija koje daju najbolje rezultate u pogledu zametanja plodova i prinosa. Tokom poslednje decenije, uvedena su molekularna istraživanja u proučavanju samo-inkompatibilnog lokusa S kod trešnje, koja su dovela do suštinskog pomaka u sagledavanju i rešavamju problema sortne kompozicije oprašivača u proizvodnim i eksperimentalnim zasadima ove izrazito samobesplodne vrste voćaka. primena PCR-metode sa konsenzus prajmerima za prvi i drugi intron S-RNaze, kao i alel-specifičnim prajmerima omogućila je S-genotipizaciju autohtonih, domaćih stvorenih oplemenjivačkim radom i introdukovanih sorti i hibrida trešnje.

Ključne reči: P. avium, P. cerasus, oplemenjivanje, selekcija, nove sorte, biologija cvetanja, S-(in)kompatibilnost


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov:UTICAJ RAZLIČITIH SISTEMA GAJENJA NA PRINOS I KVALITET PLODA CRNE RIBIZLE (Ribes nigrum L.)

Autori: Svetlana M. Paunović, Mira Milinković, Žaklina Karaklajić-Stajić, Jelena Tomić, Boris Rilak

Preuzmite: PDF

Rezime: U eksperimentu su praćeni prinos i kvalitet ploda (rastvorljive suve materije, ukupni šećeri, invertni šećeri, ukupne kiseline i pH) kod šest sorti crne ribizle (Ben Lomond, Ben Sarek, Titania, Čačanska Crna, Tisel i Tiben) pri različitim sistemima gajenja (jalovi ugar, strugotina malč i crna folija malč). Tokom petogodišnjeg perioda istraživanja, najveći prosečni prinos po žbunu i jedinici površine zabeležen je kod sorte Tiben, a najniži kod sorte Ben Sarek. Najvećim sadržajem rastvorljivih suvih materija odlikovali su se plodovi sorte Tisel, dok je sorta Čačanska Crna imala najveći sadržaj ukupnih i invertnih šećera. Sa druge strane, visoka vrednost ukupnih kiselina i pH zabeležena je kod sorte Tisel. U pogledu sistema gajenja, upotreba strugotine kao malča uticala je na povećanje prinosa, kako po žbunu, tako i po jedinici površine u poređenju sa jalovim ugarom i folijom. Crna folija malč imala je pozitivan efekat na sintezu rastvorljivih suvih materija i šećera, dok je strugotina malč uticala na akumulaciju ukupnih kiselina i pH vrednost ploda. Dobijeni rezultati pokazuju da crna ribizla dobro uspeva pod različitim sistemima gajenja, i da sistemi gajenja imaju značajan uticaj na prinos i kvalitet ploda.

Ključne reči: Ribes nigrum L., sistemi gajenja, prinos, kvalitet ploda