Naslov: PRIMENA BILJNIH BIOREGULATORA U VOĆARSTVU I NOVIJE MOGUĆNOSTI KONTROLE ZAMETANJA PLODOVA

Autori: Matej Stopar, Jože Hladnik

Preuzmite: PDF

Rezime: Biljni bioregulatori su prirodna ili sintetička jedinjenja, koja u maloj količini utiču na hormonski status biljaka i aktiviraju, inhibiraju ili na neki drugi način modifikuju procese u biljci. U proizvodnji plodova voćaka, biljni bioregulatori se primenjuju više nego u bilo kojoj drugoj oblasti poljoprivrede ili hortikulture. Tokom XX veka, otkrivene su ključne uloge različitih biljnih hormona u kontroli rasta i razvoja biljaka. U mnogobrojnim eksperimentima, učinjeni su brojni pokušaji da se regulišu fiziološki procesi kod drvenastih biljaka, primenom hemikalija koje mogu da zamene ili oponašaju delovanje ovih hormona. Primenjene hemikalije su na početku dobile naziv „biljni regulatori rastenja“, ali imajući u vidu njihovo šire delovanje na fiziološke procese, na odgovarajući način su preimenovani u „biljni bioregulatori“ (plant bioregulators, PBRs). Smatra se da je primena biljnih bioregulatora neophodna za savremenu i efikasnu proizvodnju plodova drvenastih vrsta voćaka visokog kvaliteta. Identifikovano je više fizioloških odgovora na različite supstance koje pripadaju biljnim bioregulatorima, a koje se koriste za postizanje konkurentne i profitabilne proizvodnje plodova voćaka. Tri su osnovne grupe uticaja koji bioregulatori mogu imati u voćarskoj proizvodnji: regulisanje vegetativnog rasta, regulisanje rodnosti i kontrola kvaliteta plodova. Biljni bioregulatori se u voćarstvu koriste uglavnom za podsticanje grananja, modifikovanje i kontrolu formiranja cvetova, povećanje ili smanjenje zametanja plodova, sprečavanje opadanja plodova pred berbu, poboljšanje atraktivnosti plodova, kontrolu vegetativnog rasta, kao i forsiranje ili odlaganje sazrevanja plodova. Faktori koji mogu značajno uticati na efikasnost njihove primene su doza, vreme aplikacije, sorta, pokrivenost biljne površine, vremenski uslovi pre, u toku i nakon primene sredstva, bujnost stabla i izloženost uslovima stresa. Zbog mogućeg negativnog uticaja na životnu sredinu, neki raniji biljni bioregulatori više nisu u upotrebi, ali su zato u novije vreme uvedena nova fiziološki aktivna sredstva, posebno u oblasti proređivanja i sprečavanja prevremenog opadanja plodova. U ovom radu su predstavljene različite mogućnosti primene biljnih bioregulatora u proizvodnji plodova umereno-kontinentalnih vrsta voćaka, sa naglaskom na njihovu primenu u oblasti optimizacije rodnosti voćaka.

Ključne reči: biljni bioregulatori (PBRs), regulatori rastenja biljaka, proizvodnja plodova voćaka, biljni hormoni, sredstva za proređivanje

Naslov: INICIJALNO I FINALNO ZAMETANJE PLODOVA INTRODUKOVANIH SORTI JABUKE U ZAVISNOSTI OD OPRAŠIVAČA

Autori: Milan Lukić, Ivana S. Glišić, Sanja Radičević, Slađana Marić, Nebojša Milošević, Milena Đorđević

Preuzmite: PDF

Rezime: Jabuka je samobesplodna vrsta voćaka čija je redovna i visoka rodnost bazirana na izboru kombinacija kompatibilnih sorti koje imaju sinhronizovano cvetanje. Cilj proučavanja prikazanih u ovom radu bio je da se utvrdi uticaj oprašivača na nivo inicijalnog i finalnog zametanja plodova kod četiri introdukovane, ekonomski značajne sorte jabuke Gala Must (S2S5), Red Elstar (S3S5), Rajka (S5S7) i Topaz (S2S5). Dobijeni rezultati predstavljaju osnovu za utvrđivanje kombinacija sorti koje bi se mogla preporučiti za gajenje u komercijalnim voćnjacima. Proučavanja su trajala tri godine i sprovedena su u eksperimentalnom zasadu jabuke na objektu Preljinsko brdo Instituta za voćarstvo, Čačak. Istraživanja su obuhvatila proučavanja fenofaze cvetanja i vitalnosti polena, kao i utvrđivanje inicijalnog i finalnog zametanja plodova. Karakteristike fenofaze cvetanja ispitane su putem osmatranja i beleženja datuma početka, punog i kraja cvetanja. Za ispitivanje vitalnosti polena korišćen je test klijavosti polena in vitro, koji podrazumeva zasejavanje prethodno pripremljenog polena svake sorte na hranljivu podlogu koja sadrži 12% saharoze i 1% agara, inkubaciju u trajanju od 24 h na temperaturi od 20 °C i utvrđivanje broja klijalih polenovih zrna pod mikroskopom. Inicialno (pet nedelja po oprašivanju) i finalno (neposredno pred berbu) zametanje plodova proučavanih sorti jabuke utvrđeno je u svim kompatibilnim kombinacijama međusobnog ukrštanja, kao i u varijanti slobodnog oprašivanja, pa je ukupno analizirano 14 različitih kombinacija. Pomenuti parametri predstavljaju broj zametnutih plodova od 100 oprašenih (unakrsno oprašivanje), odnosno obeleženih (slobodno oprašivanje) cvetova, izražen u procentima. Dobijeni rezultati su statistički obrađeni primenom Fišerovog modela analize varijanse (ANOVA) i LSD testa za prag značajnosti P < 0,05. Rezultati fenoloških proučavanja su pokazali da se sorta Rajka odlikuje srednjeranim, a sve ostale ispitivane sorte srednjekasnim vremenom cvetanja, kao i da se period cvetanja u dovoljnoj meri preklapao u sve tri eksperimentalne godine. Prosečne vrednosti klijavosti polena in vitro proučavanih sorti jabuke su varirale u intervalu od 44,00% (Topaz) do 55,72% (Gala Must), stoga se sa aspekta kvaliteta polena sve ispitivane sorte mogu preporučiti kao dobri oprašivači. Dobijene vrednosti inicijalnog i finalnog zametanja plodova su pokazale da je najviši procenat inicijalno (36,95%) i finalno (21,38%) zametnutih plodova sorte Gala Must utvrđen u varijanti slobodnog oprašivanja, dok su najbolji rezultati za sortu Red Elstar utvrđeni u kombinaciji sa sortom Topaz (41,84% i 23,76%, resp.). Najviše vrednosti inicijalnog i finalnog zametanja plodova sorte Rajka (39,26% i 18,81%, resp.) utvrđene su u varijanti oprašivanja sa sortom Gala Must, dok se sorta Rajka pokazala kao najbolji oprašivač za sortu Topaz (38,66% i 26,30%, resp.).

Ključne reči: Malus x domestica, sorta, cvetanje, klijavost polena, zametanje plodova

Naslov: PETRA NOVA SORTA ŠLJIVE (Prunus domestica L.) STVORENA U INSTITUTU ZA VOĆARSTVO, ČAČAK

Autori: Nebojša Milošević, Milena Đorđević, Ivana Glišić, Žaklina Karaklajić-Stajić, Milan Lukić, Sanja Radičević, Slađana Marić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su predstavljeni rezultati uporednog ispitivanja najvažnijih fenoloških (vreme cvetanja i vreme sazrevanja ploda) i pomoloških (morfometrijske, hemijske i organoleptičke), osobina, kao i karakteristika bujnosti stabla i rodnosti nove sorte šljive Petra (Stanley x Opal) stvorene u Institutu za voćarstvo, Čačak i standardne sorte Stanley. Kod sorte Petra je utvrđeno pozno vreme cvetanja, slično kao kod sorte Stanley što u pojedinim godinama može da bude veoma značajno zbog izbegavanja pozih prolećnih mrazeva. Ovu sortu odlikuje veoma pozno vreme sazrevanja ploda, početkom druge dekade septembra, što je čini posebno interesantnom jer u tom periodu sazreva vrlo mali broj sorti šljive. U obe ispitivane godine, kod sorte Petra je utvrđena visoka obilnost cvetanja, kao veoma značajnog preduslova visoke rodnosti, što je inače i veoma važna osobina ove sorte. Rezultati dobijeni ispitivanjem karakteristika bujnosti stabla su ukazali da se sorta Petra može svrstati u sorte umerene bujnosti, pa sa tog aspekta može biti interesantna i za gajenje u nešto gušćem sklopu. Plod sorte Petra je srednje krupan, ovalno-izduženog oblika, tamnoplave boje sa obilnim pepeljkom. Prosečna masa ploda sorte Petra je bila manja u odnosu na masu ploda standardne sorte Stanley (27,21 ± 0,68 g, odnosno 28,82 ± 0,33 g). U vezi s tim, kod sorte Stanley su utvrđene veće vrednosti širine i debljine ploda (38,36 ± 0,57 mm i 33,27 ± 0,66 mm) u odnosu na sortu Petra (33,12 ± 0,33 mm i 32,22 ± 0,43 mm). Kod sorte Petra je utvrđena veća visina ploda (48,80 ± 0,64 mm) u odnosu na sortu Stanley (47,27 ± 0,43 mm) koja nije bila statistički značajna. Mezokarp ploda sorte Petra je žute boje, čvrst i aromatičan. Sorta Petra imala je veći sadržaj rastvorljivih suvih materija (22,06 ± 0,51%), ukupnih šećera (12,95 ± 0,05%), saharoze (6,05 ± 0,10%) i ukupnih kiselina (0,95 ± 0,02%), dok je sorta Stanley imala veći sadržaj invertnih šećera (7,27 ± 0,03%) i veću pH vrednost soka (3,96 ± 0,04). Koštica sorte Petra je sitna i lako se odvaja od mezokarpa ploda. Usled toga, ova sorta ima veliki randman mezokarpa ploda (96,21 ± 0,11%), što je značajno veća vrednost u poređenju sa standardnom sortom Stanley (93,62 ± 0,21%). Ispitivanjem organoleptičkih osobina ploda utvrđeno je da bi sorta Petra mogla da ima visok nivo prihvatljivosti od strane potrošača, zbog atraktivnosti i kvaliteta ploda. U budućem periodu ova sorta bi mogla da bude veoma interesantna za gajenje u novim voćnjacima zahvaljujući veoma poznom vremenu sazrevanja ploda, kao i dobrom kvalitetu i velikom potencijalu rodnosti. Pored toga, sorta Petra može da bude veoma značajna za oplemenjivački rad kao potencijalni donor osobina kao što su veoma pozno vreme sazrevanja i dobar kvalitet ploda.

Ključne reči: šljiva, Prunus domestica L., vreme sazrevanja, plod, morfometrijske, hemijske i organoleptičke osobine, prinos

Naslov: KVALITET PLODA I PRINOSI INTRODUKOVANIH SORTI TREŠNJE (Prunus avium L.) POZNOG VREMENA SAZREVANJA

Autori: Sanja Radičević, Slađana Marić, Milan Lukić, Nebojša Milošević, Ivana Glišić, Milena Đorđević

Preuzmite: PDF

Rezime: Trešnja (Prunus avium L.) je vrsta od značajnog potencijala za voćarstvo Republike Srbije. Relativno visoka cena i zahtevi za svežim plodovima poslednjih godina, uticali su na pojačani interes za podizanjem zasada trešnje, naročito na slabo bujnim podlogama, što dovodi do introdukcije sorti komercijalno značajnih u glavnim proizvodnim regionima Evrope i sveta. U radu su prikazani rezultati ispitivanja pomoloških i proizvodnih osobina četiri introdukovane sorte trešnje poznijeg vremena sazrevanja Karina, Kordia, Regina i Summit, na objektu Preljinsko brdo, Instituta za voćarstvo, Čačak. U trogodišnjem periodu (2008-2010. godine) proučavane su najznačajnije morfometrijske karakteristike ploda (masa ploda, koštice i peteljke; dimenzije ploda visina, širina i debljina; dužina peteljke; indeks oblika ploda; udeo mezokarpa u ukupnoj masi ploda), hemijski sastav ploda (sadržaj rastvorljivih suvih materija, ukupnih šećera, invertnih šećera i saharoze; sadržaj ukupnih kiselina; pH soka ploda; indeks slasti), kao i prinosi po stablu i jedinici površine. Najveću masu imali su plodovi sorte Summit, dok je kod sorte Kordia utvrđen izvanredan kvalitet ploda, naročito u pogledu njegovog hemijskog sastava. Najveći prinosi su utvrđeni kod sorte Regina. U pogledu ispitivanih osobina ispoljene su sortne specifičnosti, koje su ipak u izvesnoj meri modifikovane uticajima faktora spoljne sredine. Uticaj ovih faktora se nije ispoljavao u podjednakoj meri na ispitivane sorte, što je dovelo do odsustva paralelizma, odnosno pojave suprotnih tendencija po sortama i godinama. Ovakav uticaj se manifestovao kao statistički značajan uticaj faktora varijabilnosti, ali i njihovih interakcija. Sprovedena ispitivanja i dobijeni rezultati upućuju na zaključak da se sorte Karina, Kordia i Regina mogu preporučiti za komercijalno gajenje u Republici Srbiji. I pored nešto slabijih rezultata u pogledu prinosa u početnim godinama rodnosti, pažnju zaslužuje i sorta Summit zbog izvanrednog kvaliteta ploda, naročito u pogledu njegove krupnoće. Širenjem ispitivanih sorti može se značajno unaprediti struktura sortimenta i uticati na produženje sezone berbe kvalitetnih plodova trešnjeu Republici Srbiji.

Ključne reči: Prunus avium L., sorta, pomološke osobine, kvalitet ploda, prinos

Naslov: IDENTIFIKOVANJE ALELA S-RNAZE I GRUPE INKOMPATIBILNOSTI AUTOHTONIH GENOTIPOVA TREŠNJE (Prunus avium L.)

Autori: Slađana Marić1, Sanja Radičević, Nebojša Milošević, Milica Fotirić Akšić, Radosav Cerović, Ivana Glišić, Milena Đorđević

Preuzmite: PDF

Rezime: Trešnja (Prunus avium L.) je među najranijim stonim voćem na tržištu, veoma cenjenog i atraktivnog ploda. Smatra se da je poreklom iz područja između Kaspijskog jezera i Crnog mora, kao i da je njeno kasnije gajenje širom Evrope dovelo do stvaranja velikog broja lokalnih genotipova prilagođenih različitim agroekološkim uslovima. Samobesplodna je vrsta voćaka, čija je samo-inkompatibilnost gametofitnog tipa, regulisana ekspresijom dva vezana gena S-lokusa koji kontrolišu komponente stubića (S-RNaza) i polena (SFB). Prisustvo istog S-haplotipa u polenu i stubiću dovodi do zaustavljanja rasta polenove cevčice, što ima za posledicu izostajanje oplođewnja, nezavisno od toga da li se radi o polenu iste sorte ili druge sorte iste grupe inkompatibilnosti. Na osnovu S-genotipa, sorte trešnje se klasifikuju u različite grupe inkompatibilnosti kojih je do sada poznato 60 (označene od I do LX), pored grupe samooplodnih sorti, kao i grupe „0“, kojoj pripadaju sorte retkog S-genotipa koji im omogućava da budu potencijalno dobri oprašivači sortama drugih grupa. U radu su predstavljeni rezultati identifikacije S-alela i grupe inkompatibilnosti 15 autohtonih, odnosno genotipova trešnje nepoznatog porekla (vode poreklo sa stabala o kojima poznati podaci datiraju iz prvih decenija XX veka) sakupljenih u zasadima individualnih proizvođača glavnih proizvodnih rejona ove vrste voćaka, koji se nalaze na područjima Zapadne Srbije/Šumadije i beogradskog Podunavlja 11 genotipova u okolini Čačka (GT-1, GT-2 i GT-4 do GT-12) i četiri genotipa u Grockoj (GT-13 do GT-16). Genomska DNK ispitivanih genotipova je izolovana iz uzoraka mladog lista, primenom modifikovane CTAB mini prep metode. Identifikacija .S-alela sprovedena je PCR umnožavawem fragmenata SRNaze uz korišćewe konsenzus prajmera (PaConsI-F i PaConsI-R) specifičnih za drugi intron (određeni potencijalni iS’-aleli), kao i alel-specifičnih prajmera (potvrđeni S’-aleli). U ispitivanom autohtonom materijalu detektovano je osam S-alela (S1, S2, S3, S4, S5, S6, S9 i S12) i ustanovqeno da je S3 najzastupljeniji alel, sa frekvencijom od 39,3%. S-genotipizacijom su utvrđene sledeće alelne konstitucije: S1S5 (GT-1), S2S3 (GT-7, GT-14, GT-15 i GT-16), S3S4 (GT-10 i GT-12), S3S6 (GT-4 i GT-13), S3S9 (GT-8), S3S12 (GT-5 i GT-6), S6S9 (GT-2 i GT11) i S5Sx (GT-9), kao i da je S2S3 najzastupljenija alelna konstitucija, potvrđena kod četiri genotipa (27%). Na osnovu određenih S-alelnih konstitucija, autohtoni genotipovi su svrstani u sedam grupa inkompatibilnosti III, IV, VI, X, XIV, XVI i XXII. Rezultati ovog rada su od posebnog značaja za planiranje ukrštanja u okviru budućih oplemenjivačkih programa koji podrazumevaju uključenje autohtonih genotipova, kao i za određivanje sortnih kompozicija oprašivača u proizvodnim zasadima ovih genotipova. Istovremeno su omogućili utvrđivanje učestalosti pojedinih S-alela, odnosno genotipova u autohtonom materijalu trešnje.

Ključne reči: : Prunus avium, autohtoni genotip, S-alelna konstitucija, gametofltna samoinkompatibilnost