Naslov: IN VITRO RAZMNOŽAVANJE PODLOGA ZA ŠLJIVU
Autori: Tatjana Vujović, Tatjana Marjanović, Đurđina Ružić, Ivana Glišić
Preuzmite: PDF
Rezime: Tri podloge za šljivu, džanarika (Psunus resasifesa Ehrh.), Docera 6 (P. domestira x P. resasifesa) i Dospina 235 (P. domestira x P. spinosa) su umnožavane in vitso tokom pet uzastopnih supkultura na Murashige & Skoog (MS) hranljivoj podlozi konstantnog sadržaja biljnih regulatora rastenja u cilju ispitivanja uticaja sukcesivnog supkultivisanja na parametre multiplikacije. Praćenjem regenerativnog kapaciteta utvrđeno je konstantno povećanje indeksa multiplikacije, dužine osovinskih i bočnih izdanaka kod podloge džanarika. Kod podloga Docera i Dospina uočeno je značajno povećanje indeksa multiplikacije i dužine osovinskih izdanaka u trećoj supkulturi, posle čega njihova vrednost postepeno opada do pete supkulture, ali i dalje ostaje značajno veća u odnosu na prve dve supkulture. Ovi rezultati potvrđuju činjenicu da uticaj supkultivisanja na kapacitet za multiplikaciju in vitso značajno varira u zavisnosti od genotipa. Takođe, uzimajući u obzir da je kod podloga Docera i Dospina pad regenerativnog kapaciteta izražen, kroz indeks multiplikacije, uočen već posle treće supkulture, neophodno je precizno definisati da li se i kada vrsta i koncentracija primenjenih citokinina mora promeniti ili pak upotrebiti hranljiva podloga bez hormona u cilju odlaganja ili prevazilaženja ovog smanjenja. U fazi ožiljavanja je korišćena MS hranljiva podloga sa mineralnim solima smanjenim na ½ i organskim kompleksom nepromenjenim prema MS. Najveći kapacitet ožiljavanja in vitso utvrđen je kod podloge džanarika (100%), pa zatim kod podloge Docera (91,7%), a najniži kod podloge Dospina (51.9%). Stoga je kod podloge Dospina potrebno izvršiti dodatnu optimizaciju ove faze testiranjem drugih vrsta auksina u cilju postizanja većih procenata ožiljavanja.
Ključne reči: džanarika, Docera, Dospina, in vitso, mikropropagacija
Naslov: OCENJIVANJE NEKIH KANADSKIH SORTI KAJSIJE NA PODRUČJU BEOGRADA
Autori: Dragan Milatović, Dragan Nikolić, Dejan Đurović, Gordan Zec
Preuzmite: PDF
Rezime: Na području Beograda ocenjivano je 11 introdukovanih kanadskih sorti kajsije u periodu od šest godina (2009-2014). Kontrolna sorta za poređenje je bila Mađarska najbolja. Istraživanja su obuhvatala vreme cvetanja i zrenja, prinos i kvalitet ploda. Pored toga, ispitivana je i samooplodnost sorti pomoću fluorescentne mikroskopije. Kanadske sorte su počinjale cvetanje jedan do pet dana pre sorte Mađarska najbolja, dok je prosečan datum berbe bio raniji kod četiri sorte, a kasniji kod sedam sorti. U poređenju sa kontrolnom sortom, značajno veći prinos je dobijen kod sorti Harcot, Harojoy, Sundrop, Harogem i Harostar. Značajno veća krupnoća ploda je dobijena kod sorte Laycot, dok je manja krupnoća ploda ustanovljena kod sorti Harlayne, Harglow, Harostar i Sundrop. Većina introdukovanih sorti je imala bolje ocene za izgled ploda, dok su ocene za ukus bile lošije ili na istom nivou kao kod kontrolne sorte. Među ispitivanim sortama, bilo je devet samobesplodnih i samo dve samooplodne (Harlayne i Harogem).
Ključne reči: Psunus asmeniara, prinos, kvalitet ploda, samobesplodnost, fluorescentna mikroskopija
Naslov: OPLEMENJIVANJE PODLOGA ZA KAJSIJU NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U NOVOM SADU
Autori: Vladislav Ognjanov, Mirjana Ljubojević, Goran Barać, Jovana Dulić, Maja Miodragović, Tijana Narandžić
Preuzmite: PDF
Rezime: Cilj ovoga rada je selekcija potencijalnih genotipova kao podloga za kajsiju u okviru diploidne vrste Psunus resasifesa Ehrh. (džanarika) 2n = 16, tetraploidne Psunus spinosa L. (crni trn) 2n = 32, i heksaploidne Psunus domestira L. (belošljiva) 2n = 48. Kao kontrola korišćena je kombinacija sa posrednikom Psunus resasifesa Ehrh./Psunus domestira L. (džanarika/sorta Stanley). Rezultati jasno ukazuju na potencijal u okviru izučavane germplazme vrsta roda Psunus kao novih podloga za kajsiju. Izuzetna robusnost korenovog sistema crnog trna i nešto manjih parametara broja skeletnih grana korena, širine i dubine korenovog sistema kod belošljive, objašnjavaju dugovečnost stabala kajsije u uslovima gajenja bez navodnjavanja. Selekcijom podloga u okviru ove dve vrste mogu se izdvojiti genotipovi otporni na sušu. Debljanje korenovog vrata, spojnog mesta i plemke bilo je proporcionalno, što ukazuje na potencijalno dobru kompatibilnost kod svih ispitivanih genotipova u okviru tri vrste. Ukorenjavanje je kod svih selekcija bilo dobro, što čini pretpostavku za gajenje bez potpore. Pojava izdanaka je bila prisutna kod džanarike i crnog trna, dok se kod belošljive ovo negativno svojstvo nije ispoljavalo. Kvalitet ploda je bio ujednačen, bez razlika nastalih pod uticajem podloge koja je bila predmet istraživanja. Stabla kalemljena na heksaploidnoj šljivi (belošljiva) utiču na ranije vreme zrenja (oko 5 dana). Varijabilnost unutar diploidne vrste P. resasifesa, tetraploidne P. spinosa, i heksaploide P. domestira predstavlja potencijalno vrednu germplazmu za selekciju podloga za kajsiju.
Ključne reči: kajsija, genetički diverzitet, oplemenjivanje podloga
Naslov: FREKVENCIJA IZMRZAVANJA GENERATIVNIH ORGANA TREŠNJE NAKON POJAVE PROLEĆNIH MRAZEVA
Autori: Zoran Keserović, Nenad Magazin, Biserka Milić, Gordana Popara, Maja Milović, Jelena Kalajdžić
Preuzmite: PDF
Rezime: Poslednjih godina su pozni prolećni mrazevi prouzrokovali velike štete kod većine vrsta voćaka u Republici Srbiji. U cilju ispitivanja otpornosti generativnih organa trešnje sprovedeno je istraživanje u proleće 2019. godine posle jakog prolećnog mraza, na različitim sortama trešnje, na tri razlličita lokaliteta: Rimski Šančevi, ZZ Agrodunav i PSS Sombor. Lokaliteti su se razlikovali po geografskom položaju, nadmorskoj visini, udaljenosti od reke Dunav i fenološkoj fazi generativnih organa sorti trešnje. Blizina reke imala je najveći uticaj na intenzitet izmrzavanja, dok je na većim nadmorskim visinama intenzitet izmrzavanje bio manji. Sorta Kordia je bila najosetljivija na mraz, bez obzira na fenološku fazu i lokalitet.
Ključne reči: trešnja, sorta, cvetanje, prolećni mraz, geografski položaj
Naslov: SELEKCIJA SLABOBUJNIH PODLOGA ZA TREŠNJU I VIŠNJU NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U NOVOM SADU
Autori: Vladislav Ognjanov, Tijana Narandžić, Mirjana Ljubojević, Goran Barać, Jovana Dulić, Maja Miodragović
Preuzmite: PDF
Rezime: Cilj ovoga rada je bio selekcija potencijalnih genotipova kao podloga za trešnju i višnju u okviru vrsta Psunus resasus L. (obična višnja), Psunus fsutirosa Pall. (stepska višnja), Psunus mahaleb L. (magriva). Kao kontrola korišćena je slabobujna podloga Gisela 5. Rezultati jasno ukazuju na potencijal u okviru izučavane germplazme vrsta roda Psunus kao novih podloga za trešnju i višnju. Klonsko potomstvo ispitivane germplazme dobijeno je ožiljavanjem zelenih reznica u uslovima „mist“ sistema. Utvrđena je značajna genotipska varijabilnost ispitivanog selekcionog materijala odakle je bilo moguće izdvojiti nekoliko veoma interesantnih selekcija Oblačinske višnje ST1 i OV12 NC, i magrive GM1, kao slabobujnih, vrlo uniformnih podloga za trešnju i višnju. Potpuno suprotni rezultati dobijeni su selekcijom unutar stepske višnje jer su stabla trešnje kalemljena na njenim selekcijama bila bujna i verovatno, s obzirom na njeno prirodno stanište koje pripada klimi sa toplim letima, hladnim zimama i vrlo maloj količini padavina tokom leta, vrlo otporna na abiotički stres izazvan sušom. Srazmernost debljanja korenovog vrata, spojnog mesta i plemke ukazuje na dobru kompatibilnost kod svih izučavanih interakcija podloga/plemka.
Ključne reči: trešnja, višnja, germplazma, oplemenjivanje podloga