Naslov: DIVNA - NOVA SORTA ŠLJIVE (PRUNUS DOMESTICA L.) STVORENA U INSTITUTU ZA VOĆARSTVO, ČAČAK

Autori: Ivana Glišić, Nebojša Milošević, Žaklina Karaklajić-Stajić, Milena Đorđević, Milan Lukić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati dvogodišnjih (2016 -2017. godine) uporednih proučavanja najznačajnijih fenoloških (fenofaza cvetanja i sazrevanja) i pomoloških (morfometrijske, hemijske i organoleptičke) osobina i rodnosti nove sorte šljive Divna i standard sorte Stanley. Divna je stvorena u Institutu za voćarstvo, Čačak iz ukrštanja Stanley × Čačanska rana. Oplemenivači su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Darko Jevremović i dr Ivana Glišić. Tok i trajanje cvetanja ispitani su putem beleženja datuma početka (otvoreno 10% cvetova), punog (otvoreno 80% cvetova) i kraja (otpalo preko 90% kruničnih listića) cvetanja. Obilnost cvetanja je izražena ocenama: odličan 5, vrlo dobar 4, dobar 3, slab 2, rđav 1 i nije bilo cvetova 0. Vreme sazrevanja je obeleženo datumom kada su plodovi bili adekvatno obojeni i postigli najbolji kvalitet za potrošnju. Primenom standardnih morfometrijskih metoda na uzorku od 25 plodova u tri ponavljanja određene su masa ploda i koštice i dužina, širina i debljina ploda. Prinos po stablu je izmeren uz pomoć elektronske vage ACS System Electronic Scale (Zhejiang, China). Randman ploda i prinos po jedinici površine su dobijeni računskim putem. Ispitivanje hemijskih osobina obuhvatilo je: sadržaj rastvorljivih suvih materija RSM (binokularnim refraktometrom Carl Zeiss, Nemačka), sadržaj ukupnih i invertnih šećera i saharoze (volumetrijski po Luff-Schoorl-u), sadržaj ukupnih kiselina izražen u jabučnoj kiselini (titracijom sa 0,1 N NaOH uz prisustvo fenolftaleina kao indikatora do pH 8,1), pH vrednost soka ploda (pehametar CyberScan 510, Singapur). Organoleptička ocena ploda je određena metodom pozitivnog poentiranja izgleda (0-6), ukusa (0-8), arome (0-2) i konzistencije ploda (0-4). Dobijeni podaci vezani za morfometrijske osobine ploda i prinos su statistički obrađeni primenom Fišerovog modela analize varijanse (ANOVA) i LSD testom za prag značajnosti od P < 0,05. Na bazi dobijenih rezultata i međunarodnih deskriptora za šljivu dat je opis sorte. Sorta Divna se odlikuje bujnim stablom i gustom krunom. Cveta kasno, istovremeno sa sortom Stanley. U periodu ispitivanja odlikovala se značajno višim prinosom po stablu i jedinici površine (17,95 kg i 11,95 t ha-1) u odnosu na standard sortu Stanley (16,62 kg i 11,06 t ha-1). Vreme sazrevanja nove sorte je veoma pozno, na početku druge dekade septembra, u proseku 12 dana posle standard sorte. Plodovi sorte Divna su srednje krupnoće (prosečno 25,52 g), eliptičnog oblika (dužina 45,53 mm; širina 32,73 mm; debljina 31,29 mm), ljubičasto-plave boje pokožice sa obilnim pepeljkom. Prema rezultatima dobijenim u ovim proučavanjima masa i debljina ploda nove sorte su u nivou standard sorte Stanley, dok su dužina i širina ploda, kao i masa koštice značajno manje, a randman ploda značajno veći. Mezokarp ploda sorte Divna je žuto-zelene boje, čvrst, ukusan i aromatičan. U zavisnosti od godine sadrži 17,70-19,70% RSM; 12,25-12,45% ukupnih šećera; 7,10-8,23% invertnih šećera; 3,77-5,08% saharoze i 0,91-1,01% ukupnih kiselina. Plodovi su pogodni za upotrebu u svežem stanju, kao i za različite vidove prerade. U prirodnim uslovima zaražavanja ne ispoljava simptome krakteristične za ekonomski najznačajnije gljivične bolesti šljive. Tolerantna je na virus šarke šljive

Ključne reči: Prunus domestica L., fenofaza cvetanja i sazrevanja, morfometrijske, hemijske i organoleptičke osobine ploda, rodnost

Naslov: SAVREMENA PROIZVODNJA BRESKVE I NEKTARINE

Autori: Vladislav Ognjanov, Mirjana Ljubojević, Goran Barać, Jovana Dulić, Maja Miodragović, Tijana Narandžić

Preuzmite: PDF

Rezime: Breskva i nektarina su vrste sa izuzetnim potencijalom za razvoj voćarstva u Republici Srbiji. Savremeno breskvarstvo u Evropi je neraskidivo vezano za oplemenjivački rad, koji je karakteristike ploda i biljke doveo do savršenstva, i tehnološki razvitak, koji omogućava realizaciju punog genetičkog potencijala sorti u odnosu na prinos. Savremene sorte breskve i nektarine imaju krupan plod, visoku produktivnost, skoro potpuno razvijenu dopunsku crvenu boju pokožice, breskve slabo izraženu maljavost ploda, okrugao plod, čvrst mezokarp žute ili bele boje koji sporo omekšava. Insistiranje na visokoj transportabilnosti i trajašnosti ploda umanjilo je kvalitet koji se odnosi na svojstva ukusa, mirisa i arome, ali se oplemenjivanje u tom pravcu vrlo intenzivno radi. Vrlo važni selekcioni ciljevi se odnose na otpornost na niske temperature i prouzrokovače gljivičnih bolesti. Vreme zrenja od najranijih do najkasnijih sorti traje skoro četiri meseca sa tim da genetički potencijal za dalje proširenje još nije iscrpljen. Supermarketi su danas vrlo zainteresovani za plodove breskve i nektarine sa potpuno drugačijom bojom ploda, oblikom, bojom mezokarpa ili ukusom. Sorte nektarina crvenog mezokarpa su biološka novina ali još nema komercijalnih sorti za plantažno gajenje. Breskve i nektarine sa jednobojnom žuto-narandžastom bojom ploda odlikuju se i usko piramidalnim tipom rasta što ih čini pogodnim za intenzivne guste zasade. U poslednjih nekoliko godina raste interesovanje za gajenje breskve i nektarine pljosnatog oblika ploda. One privlače pažnju oblikom, a prepoznatljive su po slatkom ukusu i aromi koje kupce vraćaju ka istom proizvodu. Kod nas je industrijska prerada samo rezerva u slučajevima kada je tržište prezasićeno velikom ponudom plodova u svežem stanju. Ti plodovi ne predstavljaju dobru sirovinsku osnovu za preradu u kompote, koji su najcenjenija prerađevina i mogu se visoko rentabilno plasirati na domaćem i inostranom tržištu. Takav pristup ni kod drugih proizvoda ne zadovoljava najviše tehnološke standarde. U SAD, Španiji i Grčkoj zastupljenost industrijskih sorti u ukupnoj proizvodnji je oko 50%. U kompote se preradi oko 75%, 21% se zamrzava, a 4% se suši ili se upotrebi u mlečnoj i konditorskoj industriji. U našoj zemlji se uglavnom koristi kao podloga vinogradska breskva i G.F.677. (breskva × badem) pokazala se kao dobra podloga u uslovima kada se breskva i nektarina gaje bez navodnjavanja. Stvaranje novih podloga usmereno je na interspecies hibridizaciju, što dovodi do složenih hibrida unutar roda Prunus. Njihovo uspešno umnožavanje je moguće zahvaljujući modernim metodama vegetativnog razmnožavanja. U svetu je u poslednjih 30-40 godina stvoreno više novih vegetativnih podloga za breskvu: Hansen (P. persica × P. amigdalus); Penta (sejanac P. domestica, sorta Imperial Epineuse); Krymsk 86 (P. cerasifera × P. persica); Ishtara (P. cerasifera × P. persica); Tetra (sejanac Prunus domestica, sorta Reine Claude du Bavay), Sirio (slobodna oplodnja G.F.557, P. persica × P. amigdalus) i Jaspi (P. salicina × P. spinosa). Kod nas skoro uopšte nisu zastupljene, a po literaturnim podacima njihovu implementaciju prati dosta problema.

Ključne reči: breskva, nektarina, sortiment, proizvodnja, prerada, tržište

Naslov: NOVA SORTA KAJSIJE BUDA

Autori: Zoran Keserović, Nenad Magazin, Biserka Milić, Milica Igić, Maja Miodragović, Jelena Kalajdžić

Preuzmite: PDF

Rezime: Izuzetno povoljni prirodni uslovi u Republici Srbiji su uticali na stvaranje veoma bogate populacije kajsije. U Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu se preko 30 godina radi na selekciji kajsije iz prirodnih populacija sa različitim oplemenjivačkim ciljevima, a prvenstveno kasnijim vremenom cvetanja, dobrom rodnošću i kvalitetom plodova. Prve priznate sorte kajsije NS-4, NS-6, Novosadska rodna i Novosadska kasnocvetna su sada vodeće sorte u Srbiji. Sorta kajsije Buda je nova sorta priznata 2016. godine. Pronađena je kao spontani sejanac nepoznate sorte u mestu Donji Matejevac kod Niša. Odlikuje se pendulastim (visećim) tipom rasta sa jako oborenim granama. Rađa pretežno na mešovitim rodnim grančicama koje imaju kratke internodije i na kolencima pored vegetatvnih pupoljaka od 2-4 rodnih pupoljaka. Ima jako dugo cvetanje što je razlog njene osetljivosti na moniliju. Ima krupne plodove i sazreva u trećoj dekadi juna u vreme kada na tržištu nema dovoljno kajsije.

Ključne reči: Prunus armeniaca, genotip, nova sorta

Naslov: UTICAJ DIPOVANJA NA KINETIKU SUŠENJA PLODOVA SORTI ČAČANSKA RODNA I STANLEY

Autori: Olga Mitrović, Branko Popović, Miodrag Kandić, Aleksandar Leposavić, Ivana Glišić, Nemanja Miletić

Preuzmite: PDF

Rezime: Sušenje šljiva je spor i dugotrajan proces zbog toga što pokožicu plodova pokriva voštani pepeljak, kao i zbog toga što se plodovi suše celi. Da bi se povećala brzina sušenja koriste se razni predtretmani, a najčešće korišćena operacija je dipovanje. U radu su prikazani rezultati uticaja dipovanja na kinetiku sušenja plodova dve najznačajnije sorte za sušenje u Srbiji (Čačanska rodna i Stanley). Plodovi za sušenje su ubrani probirno, prosečne mase oko 37 g za sortu Čačanska rodna i 43 g za sortu Stanley, u fazi optimalne zrelosti za preradu sušenjem, tako da je sadržaj ukupnih suvih materija sorte Čačanska Rodna bio 22,80%, a sorte Stanley 19,47%. Sušenje plodova je obavljeno u eksperimentalnoj sušari za ispitivanje procesa konvektivnog sušenja. Primenjen je prostrujni postupak sušenja na dve konstantne temperature vazduha, 70 °C i 90 °C. Sušeni su plodovi bez prethodne pripreme (kontrola) i dipovani plodovi (plodovi šljive su u laboratorijskim uslovima potapani u ključalu vodu u trajanju od 20 s). Kroz lese sa plodovima šljive uvodi se vertikalno prostrujno zagrejan vazduh definisanih karakteristika (temperatura, protok). Brzina strujanja vazduha u preseku komore za sušenje je 1 m/s. Smer vertikalnog prostrujavanja u toku sušenja menjan je naizmenično i periodično u intervalima od 60 min. Sušenje plodova je završeno kada je u plodovima dostignuto 75% ukupne suve materije. Kinetika sušenja se može predstaviti različitim krivama koje predstavljaju promene po vremenu različitih veličina stanja osnovnog materijala koji se suši. U radu su prikazane krive sadržaja vlage na suvu osnovu i krive brzine sušenja. Uočeno je da se na početku sušenja, pri temperaturi 90 °C ostvaruje velika brzina sušenja koja se manifestuje velikim gubitkom slobodne vode, pa je već posle 2 h isparilo oko 50% slobodne vode kod sorte Čačanska rodna. Brzina sušenja plodova sorte Stanley bila je nešto manja, tako da je posle 2 h sušenja isparilo oko 35% slobodne vode. Na ovoj temperaturi sušenja brzina isparavanja vlage iz plodova bila je slična kako kod dipovanih plodova tako i kod plodova koji predstavljaju kontrolu. Zbog toga su vremena sušenja dipovanih plodova i plodova koji predstavljaju kontrolu za sortu Čačanska Rodna iznosila 8,5 h i 9 h, a za plodove sorte Stanley 9,5 h i 10 h, po redosledu. Drugim rečima, na temperaturi sušenja od 90 °C dipovanje je uslovilo skraćenje vremena sušenja za 5,5% kod sorte Čačanska rodna, odnosno 5% kod sorte Stanley. Na temperaturi sušenja od 70 °C isparavanje vode iz plodova bilo je daleko slabijeg intenziteta, zbog čega je kod sorte Čačanska Rodna sušenje dipovanih plodova trajalo 18 h, a kod plodova koji predstavljaju kontrolu 20 h; kod plodova sorte Stanley sušenje je trajalo 20 h i 22 h, po redosledu. U ovom slučaju, u odnosu na kontrolu, dipovanje je uslovilo skraćenje vremena sušenja plodova za 10% kod sorte Čačanska Rodna i za 9% kod sorte Stanley.

Ključne reči: sušena šljiva, temperatura sušenja, dipovanje, krive sušenja, brzina sušenja