Naslov: In vitro konzervacija jabuke sorte Gala Must®

Autori: Đurđina Ružić, Tatjana Vujović, Radosav Cerović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati primene ‘Cold storage’ (CS), vrlo jednostavne in vitro tehnike za prezervaciju/konzervaciju kultura, na +5°C u potpunom mraku. Po uspostavljanju aseptične culture proučavani genotip je umnožavan in vitro na MS medijumu sa različitim koncentracijama biljnih regulatora rastenja, kao što su BA (0,5, 1 i 2 mg l-1), TDZ (0,2 1 mg l-1), IBA (0,1 mg l-1), GA3 (0,1 i 0,5 mg l-1), ali i sa PG (124 mg l-1) i dvofaznim medijumom. Izdanci su čuvani 3, 6 i 9 meseci u pomenutim uslovima CS. Sedam dana posle određenog perioda utvrđivana je vitalnost izdanaka za dalje umnožavanje, kao i indeks multiplikacije, dužina osovinskog i lateralnih izdanaka. Vitalnost izdanaka posle 3 meseca na CS se kretala od 31-68%, što se smanjivalo posle 6 i 9 meseci čuvanja. Posle prenosa kultura u standardne uslove gajenja izdanci su se ubrzo razvili, sa ozelenjavanjem listova, povratkom morfologije i kapaciteta za multiplikaciju i ožiljavanje. Indeks multiplikacije se povećavao ka trećoj supkulturi, a izdanci su se uspešno ožilili (66,8-80%).

Ključne reči: jabuka, in vitro konzervacija, ‘Cold storage’, mikropropagacija

Naslov: Biološko-pomološke osobine novih genotipova šljive (Prunus domestica L.) stvorenih u Institutu za voćarstvo, Čačak

Autori: Ivana Glišić, Dragan Milatović, Nebojša Milošević, Milena Đorđević, Milan Lukić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati trogodišnjih (2009-2011) uporednih proučavanja najznačajnijih fenoloških (fenofaze cvetanja i sazrevanja) i pomoloških (masa ploda i sadržaj rastvorljivih suvih materija) osobina, bujnosti (površina poprečnog preseka debla) i rodnosti (prinos po stablu i koeficijent rodnosti) kod šest novih genotipova šljive stvorenih u Institutu za voćarstvo, Čačak (hibridi 38/62/70, IV/63/81, 32/21/87, 34/41/87 i 22/17/87 i sorta Nada). Hibridi 38/62/70, 32/21/87, 34/41/87 i 22/17/87 su imali srednje, hibrid IV/63/81 pozno, a sorta Nada veoma pozno vreme cvetanja. Hibridi 38/62/70 i IV/63/81 su se odlikovali ranim, hibrid 32/21/87 srednjim, a sorta Nada i hibridi 34/41/87 i 22/17/87 kasnim vremenom sazrevanja plodova. U odnosnu na standardnu sortu Čačanska lepotica, manjom bujnošću su se odlikovali hibrid IV/63/81 i sorta Nada. Hibrid 22/17/87 je imao najveću rodnost. Hibridi IV/63/81, 32/21/87, 34/41/87 i 22/17/87 predstavljaju genotipove srednje krupnog, a hibrid 38/62/70 i sorta Nada genotipove krupnog ploda. Sadržaj rastvorljivih suvih materija je bio u pozitivnoj korelaciji sa vremenom sazrevanja plodova.

Ključne reči: šljiva (Prunus domestica L.), vreme cvetanja, vreme sazrevanja, bujnost, rodnost, plod

Naslov: Fenološke i pomološke osobine sorti japanske šljive (Prunus salicina Lindl.) na području Beograda

Autori: Dragan Milatović, Dejan Đurović, Gordan Zec

Preuzmite: PDF

Rezime: U periodu od pet godina (2011-2015), na području Beograda su proučavane fenološke i pomološke osobine 11 sorti japanske šljive. Vreme cvetanja je bilo krajem marta i u prvoj polovini aprila. Cvetanje je najranije počinjalo kod sorte Santa Rosa, a najkasnije kod sorte Autumn Giant. Prosečno vreme zrenja je bilo u rasponu od 27. juna (Morettini 355) do 08. septembra (Autumn Giant). Visoke ocene za rodnost su dobile sorte Morettini 355, Burbank, T.C. Sun i Angeleno. Većina ispitivanih sorti je imala vrlo krupan plod sa prosečnom masom iznad 60 g. Sve ispitivane sorte su imale malu košticu, čija je masa varirala od 1,01 do 2,24 g, a njen udeo u ukupnoj masi ploda je bio 1,2-3,4%. Sadržaj rastvorljive suve materije je bio u intervalu od 10,9% (Strival) do 17,5% (T.C. Sun), a sadržaj kiselina od 1,01% (T.C. Sun) do 2,46% (Morettini 355). Najviše ocene za izgled ploda su dobile sorte Early Angeleno, Blackamber i Angeleno, dok se po ukusu ističe sorta T.C. Sun.

Ključne reči: Prunus salicina, vreme cvetanja, vreme zrenja, rodnost, kvalitet ploda

Naslov: Sortna kompozicija i kvalitet ploda introdukovanih sorti trešnje (Prunus avium L.)

Autori: Sanja Radičević, Slađana Marić, Radosav Cerović, Nebojša Milošević, Olga Mitrović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su predstavljeni rezultati ispitivanja fenoloških osobina, sortne kompozicije i kvaliteta ploda 13 introdukovanih sorti trešnje: Burlat, Carmen, Celeste, Early Lory, Germersdorfer, Karina, Kordia, Lapins, Merchant, Regina, Starkrimson, Summit i Vera. Na osnovu S-alelne konstitucije i višegodišnjeg vremenskog preklapanja tokom fenofaze punog cvetanja u uslovima zapadne Srbije, data je preporuka njihovog međusobnog oprašivanja/oplođenja u komercijalnim zasadima. Plodovi navedenih sorti sazrevaju u drugoj (Early Lory, Burlat), trećoj (Carmen, Celeste, Merchant, Vera), četvrtoj (Karina, Starkrimson, Summit), petoj (Germersdorfer, Kordia, Lapins) i šestoj (Regina) nedelji zrenja trešnje. Na osnovu izraženog potencijala za krupnoću ploda, vrednosti parametara biohemijskog sastava ploda (sadržaj rastvorljivih suvih materija, ukupnih šećera i kiselina) i njihovog povoljnog odnosa, mogu se izdvojiti sorte Carmen, Summit, Kordia i Regina.

Ključne reči: trešnja, sorta, S-alelna konstitucija, fenološke osobine, kvalitet ploda

Naslov: Uticaj sive protivgradne mreže na vegetativni i generativni potencijal borovnice (Vaccinium corymbosum L.) sorte Bluecrop

Autori: Jasminka Milivojević, Dragan Radivojević, Mirjana Ruml, Mihailo Nikolić, Suzana Urošević

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su ispitivani potencijalni efekti izmenjene mikroklime pod sivom protivgradnom mrežom (PGM) na parametre vegetativnog potencijala (visina, širina i zapremina žbuna, kao i broj grana u žbunu) i generativnog potencijala (broj cvetova i plodova po žbunu, procenat zametnutih plodova, masa ploda i prinos po žbunu) sorte borovnice Bluecrop. Ispitivanja su izvedena u periodu 2013-2014. godine, u zasadu borovnice koji se nalazi u blizini Mladenovca. Zasad je podignut u proleće 2011. godine sa trogodišnjim sadnicama i gustinom sadnje od 3.300 žbunova po ha. Primenjena je siva PGM (SILVERLUX®, Helios Group, Lurano, Italy), težine 48 g/m2, sa veličinom otvora 2,8 × 8 mm. Tokom perioda ispitivanja, intenzitet svetlosti je meren jedanput nedeljno u 12 h korišćenjem luks metra ’Peak teck’ PT-5025 (Germany). Temperatura i relativna vlažnost vazduha su merene data loger uređajem (DT 171, Shenzhen Flus Technology Co., Ltd, China) na svaka 2 h pod PGM i na otvorenom polju (kontrolni tretman), od početka cvetanja do kraja zrenja borovnice u obe ispitivane godine. Intenzitet svetlosti pod PGM je bio u proseku smanjen za 5-20% u obe eksperimentalne godine. Dnevne maksimalne temperature bile su za 2,4 °C niže pod PGM uslovljavajući za 4% višu minimalnu dnevnu relativnu vlažnost vazduha u poređenju sa otvorenim poljem. Sorta Bluecrop je ispoljila značajno veću zapreminu žbuna (1,49 m3) pod PGM u 2014. godini, dok su se vrednosti broja cvetova i plodova u žbunu značajno razlikovale između ispitivanih tretmana u obe eksperimentalne godine. Ostvareni prinos po žbunu je bio za 42% veći pod PGM u 2013. godini (2,9 kg), odnosno za 22% veći u 2014. godini (4,76 kg) u poređenju sa prinosom ostvarenim na otvorenom polju.

Ključne reči: intenzitet svetlosti, temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha, zapremina žbuna, broj cvetova, prinos po žbunu

MIKROPROPAGACIJA VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE (Vaccinium corymbosum L.) SORTE TORO

Autori: Maria Georgieva, Violeta Kondakova, Svetla Yancheva

Preuzmite: PDF

Rezime: U Institutu za istraživanja u poljoprivredi i planinskom stočarstvu se za razmnožavanje jagodastih vrsta voćka koriste tradicionalne metode vegetativnog razmnožavanja. U cilju ubrzavanja procesa razmnožavanja visokožbunaste borovnice sorte Toro (Vaccinium corymbosum L.) tokom 2015. godine započeta je primena biotehničkih metoda u okviru laboratorije za kulturu tkiva ovoga instituta. Procedura površinske sterilizacije je uključivala: 70% etanol (30 sekundi), 0,1% živa hlorid (3 minuta) i 3 puta ispiranje sterilnom destilovanom vodom. Aksilarni pupoljci visokožbunaste borovnice sorte Toro (Vaccinium corymbosum L.) su potom uvedeni u kulturu in vitro. Izdanci su multiplicirani na WPM hranljivoj podlozi koja je sadržavala 3 mgl-1 zeatina i 2 mgl-1 2iP, pH 4.2. Najveći potencijal multiplikacije zabeležen je u petoj supkulturi (6,73 izdanka/eksplantatu), a najveća dužina na WPM hranljivoj podlozi sa mineralnim solima smanjenim na ½, koja je sadržavala 1 mgl-1 IAA, pH 4,2. Procenat ožiljavanja je bio nizak i iznosio 10%, ali su ožiljeni izdanci bili vitalni i u dobrom fiziološkom stanju. Dobijeni rezultati ukazuju na potrebu dalje optimizacije protokola za mikropropagaciju u cilju povećanja efikasnosti ožiljavanja ovog genotipa.

Ključne reči: Vaccinium corymbosum, in vitro, multiplikacija, ožiljavanje