slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Determinacija S-genotipa i ACS1-genotipa Determinacija S-genotipa i ACS1-genotipa Institutu za voćarstvo Čačak sejanaca jabuke stvorenih u Institutu za voćarstvo Čačak

Autori: Slađana Marić, Milan Lukić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su predstavljeni rezultati determinacije S-genotipa i ACS1-genotipa roditeljskih sorti i sejanaca jabuke dobijenih samooprašivanjem sorte Gala Must i potpuno kompatibilnim ukrštanjem sorti Fuji Kiku 8 x Topaz u Institutu za voćarstvo u Čačku. Aleli S-RNaze i ACS1 gena identifikovani su lančanom reakcijom polimeraze. Za roditeljske sorte utvrđeno je da su homozigotne za alel ACS1-2 (ACS1-2/ACS1-2), kao i da su sledećih S alelnih konstitucija: Gala Must S2S5, Fuji Kiku 8 S1S9 i Topaz S2S5. Analiza sedam sejanaca dobijenih samooprašivanjem sorte Gala Must pokazala je da tri sejanca imaju alelnu konstituciju S2S2, dva S2S5 i dva S5S5, kao i da sejanci homozigotni za S5 alel ne pripadaju navedenom potomstvu. Od deset sejanaca dobijenih iz ukrštanja Fuji Kiku 8 (S1S9) x Topaz (S2S5), jedan sejanac ima konstituciju S1S2, tri S1S5, pet S2S9 i jedan S2Sx alelnu konstituciju. Determinacija ACS1-genotipa pokazala je da su svi ispitivani sejanci homozigotni za alel ACS1-2, izuzev sejanaca GMxGM-2 i GMxGM-6 za koje je utvrđeno da su heterozigoti (ACS1-1/ACS1-2).

Ključne reči: Malus x domestica, S-RNaza, ACS1, sejanac


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Formiranje prevremenih grančica na jednogodišnjim sadnicama jabuke sorte Idared primenom BA i GA4+7

Autori: Marko Dorić, Zoran Keserović, Nenad Magazin, Biserka Milić

Preuzmite: PDF

Rezime: U ovom radu ispitivan je uticaj benziladenina (BA) i giberelina 4+7 (GA4+7) na formiranje prevremenih grančica kod jednogodišnjih sadnica jabuke sorte Idared. Korišćeni su preparati Gerba 4 LG (BA) i Progerbalin LG (BA+GA4+7) u koncentracijama od 200 do 450 µg l-1 aktivne materije BA. Jednogodišnje sadnice jabuke sorte Idared, bez primene fitohormona, formiraju velik broj prevremenih grančica dužine do 10 cm. Primenom BA i BA+GA4+7 dobija se značajno veći broj prevremenih grančica dužine od 10 do 30 i preko 30 cm. U odnosu na BA+GA4+7, primenjen samostalno BA ima jači efekat na rast osnovnog mladara, što se odražava na ugao grananja i na visinu sadnice. Tretmani nisu uticali na prečnik sadnice.

Ključne reči: jabuka, prevremene grančice, jednogodišnje sadnice, apikalna dominacija, BA, GA4+7


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Efekat metaksenije na organoleptičke osobine ploda novijih sorti jabuke

Autori: Milan Lukić, Slađana Marić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su predstavljeni trogodišnji rezultati ispitivanja efekta metaksenije na organoleptičke osobine ploda sorti jabuke Gala Must i Red Elstar dobijenih u varijantama stranooprašivanja (Gala Must x Red Elstar i Gala Must x Rajka; Red Elstar x Gala Must, Red Elstar x Rajka i Red Elstar x Topaz) i slobodnog oprašivanja (Gala Must O.P. i Red Elstar O.P.). Organoleptičke osobine ploda ispitivanih sorti jabuke, dobijenih u navedenim varijantama oprašivanja, utvrđene su kroz ocenu prisustva i intenziteta dopunske boje pokožice, ocenu atraktivnosti, ukusa, arome i konzistencije. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđen je statistički značajan efekat sorte oprašivača na prisustvo i intenzitet dopunske boje pokožice ploda obe ispitivane sorte, s tim da je sorta Rajka ispoljila najjači efekat metaksenije. Na osnovu ukupne ocene ispitivanih organoleptičkih karakteristika ploda, sorta Rajka se pokazala kao najbolji oprašivač sorte Gala Must, dok je sorta Gala Must najbolji oprašivač sorte Red Elstar.

Ključne reči: jabuka, organoleptičke osobine, oprašivač, metaksenija


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Hemijsko proređivanje cvetova sorti šljiva

Autori: Rade Miletić, Svetlana M. Paunović, Jelena Luković

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati hemijskog proređivanja cvetova sorti šljiva pogodnih za sušenje, Čačanska rodna, Stanley, Valjevka i Bluefree. Tretiranja su obavljena u fazi punog cvetanja preparatom LG-GERATS (amonijum tiosulfat) u koncentraciji od 0,0025%. Ogledom su obuhvaćena tri tretmana: I tretman tretiranje cele krošnje; II tretman tretiranje polovine krošnje po visini u smeru pružanja redova i III tretman kontrola (netretirana stabla). Tretiranje stabala šljiva amonijum tiosulfatom uticalo je na povećanje krupnoće plodova i prinose u tretmanima I i II u odnosu na kontrolni tretman.

Ključne reči: šljiva, sorta, amonijum tiosulfat, plod, prinosi


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Mikropropagacija sorte višnje Čačanski rubin (Prunus cerasus L.)

Autori: Tatjana Vujović, Đurđina Ružić, Radosav Cerović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je prikazan protokol za mikropropagaciju sorte višnje Čačanski rubin (Prunus cerasus L.) stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. U cilju razvijanja protokola za brzu i efikasnu mikropropagaciju ovog genotipa ispitana je promena regenerativne sposobnosti in vitro izdanaka tokom supkultivisanja, kao i uticaj promene vrste i koncentracije biljnih regulatora rastenja na fazu multiplikacije i ožiljavanja. Primenom standardne metode površinske sterilizacije početnih eksplantata uspostavljena je aseptična kulura i inicirane lisne rozete na Murashige i Skoog (1962) (MS) hranljivoj podlozi sa 2,0 mg l-1 BAP, 0,5 mg l-1 IBA i 0,1 mg l-1 GA3. Po uspostavljanju aseptične kulture izdanci su multiplicirani u pet uzastopnih supkultura na MS hranljivoj podlozi koja je sadržavala 0,5 mg l-1 BAP u kombinaciji sa po 0,1 mg l-1 IBA i GA3. Praćeni su sledeći parametri: indeks multiplikacije, dužina osovinskog i bočnih izdanaka. U cilju optimizacije faze multiplikacije, u 5. supkulturi je ispitan uticaj promene koncentracije BAP i/ili vrste auksina (IBA ili NAA) na parametre multiplikacije, svežu i suvu masu izdanaka. Utvrđeno je da se supkultivisanjem smanjila regenerativna sposobnost izdanaka prikazana kroz indeks multiplikacije u odnosu na prvu supkulturu (3,11), što je, međutim, bilo praćeno povećanjem rastenja izdanaka, tako da je najveća prosečna dužina osovinskog izdanka (1,22 cm) utvrđena u petoj supkulturi. Iako je povećanje koncentracije BAP sa 0,5 na 1,0 mg l-1 i promena vrste auksina (NAA umesto IBA) u petoj supkulturi dovelo do povećanja indeksa multiplikacije, zbog značajnog smanjenjà dužine, kao i pojave hiperhidričnosti multiplicirani izdanaci nisu bili pogodni za dalje gajenje. Sorta Čačanski rubin je pokazala nizak kapacitet za ožiljavanje na hranljivoj podlozi bez biljnih regulatora rastenja, kao i na hranljivoj podlozi sa 1,0 mg l-1 IBA koji je najčešće korišćen auksin za ožiljavanje vrsta roda Prunus, dok na hranljivoj podlozi sa istom koncentracijom NAA nije uočeno ožiljavanje. Najveći procenat ožiljavanja (60,0%) i prosečan broj korenova po ožiljenoj biljci (6,3) postignut je gajenjem na hranljivoj podlozi bez biljnih regulatora rastenja uz pretretman uranjanja bazalnog dela izdanaka u rastvor NAA (500 mg l-1). U uslovima „mist“ izmaglice procenat aklimatizacije izdanaka ožiljenih in vitro (55,6%) je bio značajno veći u odnosu na neožiljene izdanke (14,8%), kojima je prethodila indukcija rizogeneze.

Ključne reči: višnja, aseptična kultura, multiplikacija, ožiljavanje, aklimatizacija


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Mikropropagacija selekcija slabobujnih pologa za višnju i trešnju

Autori: Dušica Bošnjaković, Vladislav Ognjanov, Goran Barać, Mirjana Ljubojević, Ankica Pranjić, Krunoslav Dugalić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je prikazan protokol za in vitro uvođenje, multiplikaciju, ožiljavanje i aklimatizaciju dve perspektivne selekcije stepske višnje (Prunus fruticosa Pall., selekcije SV1 i SV2) i jedne selekcije magrive (Prunus mahaleb L., selekcija M1), koje su uključene u oplemenjivački proces na stvaranju slabobujnih podloga za višnju i trešnju. Procedura površinske sterilizacije kod obe vrste početnih eksplantata za ispitivane genotipove je bila ista. Uspešnost uspostavljanja aseptične kulture zavisila je od vrste početnih eksplantata. Procenat kontaminacije vršnih izdanaka kod genotipova stepske višnje kretao se u intervalu 40,0-86,7%, dok je kod magrive ovaj parametar iznosio 100%. Znatno manji procenat kontaminacije ispoljili su dormantni pupoljci, gde procenat kontaminiranih kultura nije prelazio 13,3%. Tokom dvanaest uzastopnih supkultura praćena je promena regenerativne sposobnosti izdanaka na Driver & Kuniyuki (1984) hranljivoj podlozi (DKW) koja je sadržavala 0,8 mg l-1 6-benzil-aminopurina (BAP) i 0,01 mg l-1 indol-3-buterne kiseline (IBA) kod genotipova stepske višnje, odnosno 1 mg l-1 BAP i 0,01 mg l-1 -naftil-sirćetne kiseline (NAA) kod genotipa magrive. Najveći indeks multiplikacije kod SV1 selekcije stepske višnje i M1 selekcije magrive postignut je u prvoj supkulturi (9,1 i 6,3, respektivno), dok je kod SV2 selekcije stepske višnje najveći indeks multiplikacije zabeležen u trećoj supkulturi (6,3). Kod sva tri genotipa kapacitet izdanaka za multiplikaciju se smanjivao sa povećanjem broja supkultura. Kapacitet ožiljavanja izražen kroz procenat ožiljavanja je iznosio preko 80% kod obe ispitivane vrste, ali je visoko specifičan u odnosu na koncentraciju IBA.

Ključne reči: slabobujna podloga, višnja i trešnja, oplemenjivanje, mikropropagacija, indeks multiplikacije, rizogeneza


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Uticaj zakidanja vrhova izdanaka na proizvodna svojstva remontantnih sorti maline (Rubus idaeus L.)

Autori: Jasminka Milivojević, Mihailo Nikolić, Dragan Radivojević

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je ispitivan uticaj zakidanja vrhova (pinciranja) jednogodišnjih izdanaka na vreme zrenja, produktivnost i kvalitet ploda deset remontantnih sorti maline (Autumn Bliss, Lyulin, Polana, Polka, Himbo Top, Ruby, Rossana, Porrana Rosa, Golden Bliss i Heritage). Pinciranje je izvedeno kada su izdanci dostigli visinu oko 80 cm, odnosno neposredno pred početak njihovog razgranjavanja. Ova mera se smatra važnom za povećanje produktivnosti, dok se njenom primenom vreme berbe često odlaže. Ispitivanja su izvedena tokom 2009. godine u kolekcionom zasadu maline na OD „Radmilovac“, Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Zasad je zasnovan 2006. godine po sistemu žive ograde, bez naslona. Izdanci iz prethodne godine su uklonjeni do osnove rano u proleće, tako da je plodonošenje bilo isključivo na novim jednogodišnjim izdancima tokom leta i jeseni. Dobijeni rezultati su pokazali da je zakidanje vrhova izdanaka povećalo prinos kod šest ispitivanih sorti. Najveći prinos je registrovan na kontrolnim i pinciranim izdancima sorte Heritage (174,6 g i 296,8 g/izdanku, po redosledu), dok je primena ove mere uticala na smanjenje mase ploda jedino kod sorti Heritage, Golden Bliss i Lyulin. Zakidanje vrhova izdanaka je takođe uticalo i na kasniji početak zrenja, koji se kretao u rasponu od 9 dana (Polka) do 80 dana (Ruby) u odnosu na kontrolni tretman.

Ključne reči: malina, sorta, pinciranje, vreme zrenja, prinos, kvalitet ploda


slika_stranice_iz_casopisa_vocarstvo

Naslov: Autohtone sorte jabuke u Gornjem Polimlju

Autori: Djina Božović, Vučeta Jaćimović, Biljana Lazović

Preuzmite: PDF

Rezime: Uzgoj jabuke ima dugu tradiciju na području Gornjeg Polimlja. Prirodni uslovi za njeno uspevanje su vrlo povoljni. Osim savremenog sortimenta još uvek su značajno zastupljene autohtone sorte. To su one sorte koje vode poreklo sa ovih prostora ili se već duže vreme gaje ovde, a nepoznatog su porekla. U ove sorte ubrajamo i one koje su uvezene iz drugih zemalja, pa su se tokom dugog vremenskog perioda prilagodile našim agroekološkim uslovima i imaju veliki privredni značaj. Cilj ovog rada je bio proučavanje i očuvanje genetičke raznovrsnosti autohtonih sorti jabuka sa područja Gornjeg Polimlja. U periodu 2008-2009. godine izvršeno je proučavanje autohtonih sorti jabuke u Gornjem Polimlju, u in situ uslovima. Sve sorte su kalemljene na sejance šumske jabuke. Stabla se gaje u slobodnom porastu, bez primena mera nege. U toku rada korišćene su standardne metode. U radu su prikazane važnije biološke osobine 30 najzastupljenijih autohtonih sorti jabuke sa ovog područja. Proučavane sorte jabuke sazrevaju od jula do oktobra. Najmanju masu ploda ima sorta Petrovača (35,8 g), a najveću sorta Babovača (239 g). Plodovi sorti Beljuha, Petrovača i Krupnaja imaju samo osnovnu boju (žutu i zelenobelu). Kod ostalih sorti dopunska boja (roze i crvena) prisutna je u različitom stepenu, od vrlo blagog rumenila (Voskovača, Bjelija, Bjelica) do intenzivno crvenog ploda (Arapka). Visokom sadržajem rastvorljive suve materije u plodu ističu se sorte: Borovača (16,5%), Krstovača (16,0%) i Bosnika (15,7%).

Ključne reči: jabuka, autohtone sorte, osobine, Gornje Polimlje