Naslov: Primena NAA i BA u hemijskom proređivanju plodova sorti jabuke grupe ‘Red Delicious’

Autori: Milan Lukić, Slađana Marić, Ivana Glišić, Nebojša Milošević

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je ispitana efikasnost biljnih regulatora NAA i BA u hemijskom proređivanju zametnutih plodova sorti jabuke iz grupe ‘Red Delicious’ - ‘Hapke Delicious’, ‘Scarlet Spur’ i ‘Red Chief’. U proređiva- nju plodova ispitivanih sorti jabuke primenjena su tri pojedinačna tretmana NAA (15 ppm, 20 ppm i 30 ppm) i četiri kombinovana tretmana BA + NAA (BA - 60 ppm, 100 ppm, 120 ppm ili 140 ppm + NAA 5 ppm). Svi primenjeni tretmani NAA i BA + NAA su doveli do smanjenja broja plodova po jedinici površine poprečnog preseka debla sorti ‘Hapke Delicious’ i ‘Scarlet Spur’, dok su isti efekat kod sorte ‘Red Chief’ imali tretmani pojedinačne primene NAA 20 ppm i 30 ppm, kao i kombinovane primene BA 140 ppm + NAA 5 ppm. Visoku efikasnost u proređivanju plodova, posmatranu kroz prosečnu masu i broj plodova koji pripadaju kategoriji krupnih (>70 mm ili >75 mm), kao i broj plodova po jedinici površine poprečnog preseka debla, kod sorti ‘Hapke Delicious’ i ‘Red Chief’ imao je tretman BA 140 ppm + NAA 5 ppm, a kod sorte ‘Scarlet Spur’ tret- man BA 100 ppm + NAA 5 ppm.

Ključne reči: Malus x domestica Borkh., naftil-1-sirćetna kiselina, benziladenin, hemijsko proređivanje

Naslov: PROBLEMI U GAJENJU NOVOINTRODUKOVANE SORTE ‘HANITA’ U REGIONU TROJANA

Autori: Hristina Dinkova, Boryana Stefanova, Kalin Dragoyski

Preuzmite: PDF

Rezime: Sorta ‘Hanita’ je introdukovana u RIMSA, Trojan, 2001. godine. Rano stupa na rod, ima bujan rast i krup- ne plodove visokog kvaliteta. Sledeća svojstva smatra- ju se glavnim nedostacima sorte: izrađen polaritet u prvim godinama posle sadnje, oštar ugao grananja ske- letnih i polu-skeletnih grana, periferno plodonošenje koje je uzrok čestom lomljenju grana i pojavi alterna- tivne rodnosti. Da bi se skratile skeletne grane i umanjila šteta uzrokovana alternativnim plodonošenjem, primenjena je rezidba u različitim terminima i korišćeni su inhibi- tori rasta (retardanti) kao standard. Utvrđeno je da se sa izmenom režima rezidbe - primenom kasne zimske rezidbe u kombinaciji sa let- njom rezidbom podstiču rodni pupoljci u središnjem delu skeletnih i poluskeletnih grana i pri njihovoj os- novi, što za rezultat ima veći prinos.

Ključne reči: šljiva, sorta ‘Hanita’, rastenje, produk- tivnost, rezidba

Naslov: Kvalitet šljivovica od sorata šljive kombinovanih svojstava

Autori: Branko Popović, Ninoslav Nikićević, Vele Tešević, Olga Mitrović, Miodrag Kandić, Nemanja Miletić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su ispitivane fizičko hemijske karakteristike plodova pet sorata šljive kombinovanih svojstava koje su široko zastupljene u voćarstvu Srbije - ‘Čačanska lepotica’, ‘Čačanska najbolja’, ‘Čačanska rodna’, ‘Va- ljevka’ i ‘Stanley’, sa dva lokaliteta. Šljive su obrane u stadijumu pune zrelosti i prerađene u šljivovicu na isti način. Izvršena je fizičko hemijska analiza i senzorna ocena proizvedenih sortnih šljivovica. Razlike u hemij- skom sastavu i senzornim karakteristikama dobijenih šljivovica uslovljene su sortnim karakteristikama ploda i lokalitetom sa kojeg potiču. Sve šljivovice su zadovoljavale zahteve zakonske regulative Srbije i EU.

Ključne reči: šljiva, stadijum zrelosti šljive, hemijski sastav šljivovice, senzorne karakteristike šljivovice

Naslov: Identifikacija komponenti ukusa i antioksidativne aktivnosti ploda šumske jagode (Fragaria vesca L.) i stalnorađajućih sorti

Autori: Jasminka Milivojević, Jelena Dragišić Maksimović, Mihailo Nikolić, Vuk Maksimović

Preuzmite: PDF

Rezime: Rad prikazuje rezultate ispitivanja važnih parametara kvaliteta ploda i ilustruje razlike u sadržaju kom- ponenti ukusa i izvesnih zdravstveno-promotivnih komponenti prisutnih u plodovima šumske jagode (F. vesca L.), sorte ‘Regina’ selekcionisane od stalnorađajuće forme F. vesca var. semperflorens i komercijalne stalnora- đajuće sorte ‘Irma’ dobijene planskom hibridizacijom. Sorta ‘Regina’ je ispoljila najveći sadržaj fruktoze (14,44 mg g-1 sv. m. pl.) i glukoze (10,85 mg g-1 sv. m. pl.), dok je najveći sadržaj saharoze imala šumska jagoda (19,04 mg g-1 sv. m. pl.). Limunska kiselina je dominantno zastupljena organska kiselina u plodovima šumske jagode i sorte ‘Regina’ (11,04 i 15,09 mg g-1 sv. m. pl., po redosledu). Međutim, kod sorte ‘Irma’ sadržaj limunske i ja- bučne kiseline je pokazao skoro identične vrednosti. Među proučaavanim fenolnim jedinjenjima, vrlo visok sa- držaj slobodne elaginske kiseline dobijen je u ahenijama ploda kod sorte ‘Regina’ (151,36 µg g-1 sv. m. pl.), dok su najveće količine pigmenata pelargonidin-3-glukozida i cianidin-3-glukozida registrovane u plodu šumske ja- gode. Sličan trend se zapaža i kod sadržaja ukupnih fenola, koji je ispoljio najvišu vrednost u ahenijama sorte ‘Regina’ (128,19 mg ekv. GA g-1 sv. m. pl.), a analizirajući samo mezokarp ploda najviša vrednost je registrova- na kod šumske jagode (10,30 mg ekv. GA g-1 sv. m. pl.). Shodno tome, najveću antioksidativnu aktivnost ispol- jile su ahenije ploda sorte ‘Regina’ (8,04 mg ekv. ask. g-1 sv. m. pl.), a zatim mezokarp ploda šumske jagode (2,70 mg ekv. ask. g-1 sv. m. pl.).

Ključne reči: šumska jagoda, sorta, šećeri, kiseline, fenoli, antioksidativni kapacitet ploda

Naslov: Uticaj primene polietilenske folije na prijem kalemova oraha (Juglans regia L.) u stratifikali

Autori: Svetlana M. Paunović, Rade Miletić, Milisav Mitrović, Dragan Janković

Preuzmite: PDF

Rezime: Ispitivan je uticaj primene polietilenske folije na prijem kalemova oraha (Juglans regia L.) u stratifika- li. U radu su bila zastupljena adva tretmana: tretman I - kalemljenje sa parafinisanjem spojnog mesta podloge i plemke i stratifikovanje strugotinom do vrha plemke i tretman II - kalemljenje sa parafinisanjem spojnog mesta podloge i plemke, stratifikovanje strugotinom do spojnog mesta i prekrivanje polietilenskom folijom. Primena polietilenske folije uslovila je višu temperaturu strugotine za 1 °C u 2003. godini i za 0,5-1 °C u 2004. godini u odnosu na tretman bez primene folije, što je doprinelo većem prijemu kalemova u tretmanu II za 7,70% nakon dvadeset dana stratifikovanja i za 8,90% nakon dvadesetosam dana stratifikovanja u odnosu na tretman I.

Ključne reči: orah, Juglans regia L., parafinisanje, stratifikovanje, folija

Naslov: EVALUACIJA SORTI ŠLJIVE U REGIONU TROJANA

Autori: Ivan Minev, Teodora Stoyanova

Preuzmite: PDF

Rezime: Još od perioda oslobođenja Bugarske od Otomanskog carstva, šljiva je bila dominantna vrsta voćaka s obzirom na to da su zemljište i klimatski uslovi u našoj zemlji pogodovali njenom gajenju. ‘Kyustendilska Sinya Sliva’ je u to vreme bila dominantna sorta u proizvodnim zasadima. Šljivom je u našoj zemlji 1964. godine bilo zasa- đeno 53.696,5 ha, od čega 11.692,2 ha u oblasti Lovech i regionu grada Trojan. Od sredine dvadesetog veka do danas, površine zasađene ovom vrstom voćaka su drastično smanjene, naročito u poslednje dve decenije, kao posledica socijalnih i ekonomskih promena koje su nastupile u tom periodu. Ograničen domaći sortiment bio je još jedan ra- zlog za smanjenje proizvodnje šljive. Da bi se sorti- ment proširio, počelo se sa ispitivanjem kako intro- dukovanih tako i domaćih sorti šljive u regionu Tro- jana. Kao rezultat istraživanja, odabrane su sledeće sorte pogodne za gajenje: ‘Čačanska lepotica’, ‘Tuleu Timpuriu’, ‘Green Reine Claude’, ‘Gabrovska’, ‘Mirabelle de Nancy’, ‘Čačanska najbolja’, ‘Tegera’, ‘Elena’, ‘Čačanska rodna’ i ‘Jojo’. Od ispitivanih sorti stvorenih u Srbiji, a gajenih u uslovima grada Trojan, ‘Čačanska lepotica’ je dala najbolje rezultate. Njeni plodovi sazrevaju od 8. do 15. avgusta, oko dve nedelje ranije nego ‘Stanley’. ‘Čačanska rodna’ sazreva gotovo u isto vreme kada i ‘Stanley’. ‘Čačanska najbolja’ se odlikuje kasnijim vremenom zrenja, a masa ploda ove sorte se kreće od 40 do 43 g. Kada je reč o nemačkim sortama obuh- vaćenim ovim istraživanjem, ‘Tegera’ zaslužuje pažnju zbog ranog vremena zrenja, od 28. jula do 10. avgusta, što je za oko 20 dana ranije u odnosu na ‘Stanley’, kao i zbog mase ploda, koja iznosi oko 28 g. Plodovi sorte ‘Elena’ stižu na tržište 30 dana kasnije u odnosu na ‘Stanley’, sa masom ploda oko 26 g.

Ključne reči: voćarstvo, šljiva, sorte, plodovi

Naslov: AGROBIOLOŠKE KARAKTERISTIKE SORTE ŠLJIVE ‘JOJO’ GAJENE U USLOVIMA REGIONA TROJAN

Autori: Boryana Stefanova, Kalin Dragoyski, HristinaDinkova

Preuzmite: PDF

Rezime: Sorta šljive ‘Jojo’ je introdukovana u Bugarsku 2003. godine, od kada se uporedno proučava sa sortama ‘Tegera’, ‘Hanita’, ‘Čačanska lepotica’ i ‘Stanley’. Ovim istraživanjima je obuhvaćeno 80 stabala sorte ‘Jojo’, kalemljenih na podlogama SJ A i Fereley. Tokom devetogodišnjeg perioda gajenja, stabla su imala normalan razvoj, pri čemu je dinamika rasta bila izraženija u periodu od 2-3 godine. Stabla su formirala kompaktnu sfernu krunu, sa dobro obraslim rodnim grančicama. Poslednjih godina, učestale suše tokom letnjeg perioda i gajenje bez primene navodnja- vanja doprineli su usporenijem rastu stabala. Nakon prorodevanja u drugoj godini po sadnji i ulaska u peri- od pune rodnosti, ova sorta imala je redovne i visoke prinose, ali je kvalitet plodova bio različit, u zavisnos- ti od klimatskih uslova. Tokom čitavog perioda istraživanja, na plodovi- ma i lišću nisu primećeni simptomi Plum pox virus (PPV). Simptomi na lišću registrovani su i potvrđeni ELISA testovima kod 75% izdanaka podloge Fereley. Ova sorta je ispoljila otpornost na najvećem broju ekonomski značajnih gljivičnih bolesti šljive, ali je pokazala izuzetno visok stepen osetljivosti na Monilinia laxa i M. fructigena, odnosno u istom ste- penu kao i ‘Stanley’. Krupni plodovi atraktivnog izgleda i potvrđena otpornost na PPV preporučuju ovu sortu za gajenje, naročito u oblastima gde postoji visoki potencijal za prirodno zaražavanje ovim virusom.

Ključne reči: šljiva, sorta ‘Jojo’, rast, plodonošenje, reakcija na Plum pox virus