Naslov: Biološke osobine klonova sorte Gala na području Zapadne Srbije

Autori: Biološke osobine klonova sorte Gala na području Zapadne Srbije

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati dvogodišnjih ispitivanja fenoloških i pomoloških karakteristika četiri klona sorte ‘Gala’ (‘Gala Must®’, ‘Galaxy’, ‘Mondial Gala® i ‘Royal Gala®, gajenih na oglednom polju Instituta za voćarstvo u Čačku. Dobijeni rezultati su potvrdili da agroekološki uslovi na području Zapadne Srbije u potpunosti odgovaraju njihovom gajenju i da je pri zasnivanju novih zasada neophodno uvrstiti neke od klonova sorte ‘Gala’. Klonovi ‘Gala Must®’ i ‘Galaxy’ se izdvajaju u pogledu rodnosti, krupnoće i kvaliteta ploda. Stoga, navedene sorte mogu značajno doprineti unapređenju strukture sortimenta jabuke u Srbiji.

Ključne reči: jabuka, sorta, klonovi, biološke osobine

Naslov: Fenološko-pomološke osobine i organoleptička ocena ploda novih sorti šljive ‘Zlatka’ i ‘Pozna plava’ u agroekološkim uslovima Čačka

Autori: Ivana Glišić, Žaklina Karaklajić-Stajić, Olga Mitrović

Preuzmite: PDF

Rezime: Rad predstavlja prikaz dvogodišnjih proučavanja (2006/07) najvažnijih fenoloških, pomoloških i organoleptičkih osobina novijih sorti šljive (‘Zlatka’ i ‘Pozna plava’) selekcionisanih u Institutu za voćarstvo u Čačku. Evaluacija osobina je vršena kroz uporedna proučavanja sa standardnim sortama u agroekološkim uslovima Čačka. ‘Čačanska lepotica’ je poslužila kao standard za sortu ‘Zlatka’, a ‘Čačanska rodna’ za sortu ‘Pozna plava’. U pogledu početka, dinamike i obilnosti cvetanja proučavane sorte nisu značajnije odstupale od standarda, dok su u pogledu vremena zrenja ploda uočene razlike. Plodovi sorte ‘Zlatka’ su bili značajno sitniji u odnosu na plodove sorte ‘Čačanska lepotica’, dok je u pogledu randmana ploda i prinosa uočena suprotna tendencija. Sadržaj rastvorljivih suvih materija je bio nešto viši u plodovima sorte ‘Čačanska lepotica’, dok je organoleptička ocena ploda rezultirala identičnim brojem bodova proučavane i standardne sorte. Sorte ‘Pozna plava’ i ‘Čačanska rodna’ se nisu značajnije razlikovale u pogledu mase i randmana ploda, sa druge strane, kada je reč o prinosu, sadržaju rastvorljivih suvih materija i organoleptičkoj oceni ploda lošiji rezultati su zabeleženi kod sorte ‘Pozna plava’.

Ključne reči: šljiva, sorta, cvetanje, osobine ploda

Naslov: Uticaj gustine sadnje na osobine ploda i prinos stonih sorti sljive

Autori: Rade Miletić, Marijana Pešaković, Jelena Luković, Svetlana M. Paunović, Žaklina Karaklajić-Stajić

Preuzmite: PDF

Rezime: Ispitivanja su obavljena u periodu od 2008. do 2010. godine na objektu Zdravljak, Instituta za voćarstvo u Čačku. Ogledom su obuhvaćene tri stone sorte šljive: ‘Čačanska rana’, ‘Čačanska lepotica’ i ‘Čačanska najbolja’. Proučavane sorte gajene su u pet tretmana guste sadnje: I tretman 4,0 x 1,0 m (2.500 stabala/ha); II tretman 4,0 x 1,5 m (1.666,6 stabala/ha); III tretman 4,0 x 2,0 m (1.250 stabala/ha); IV tretman 5,0 x 3,0 m (666,6 stabala/ha) i V tretman (kontrola) 5,0 x 4,0 m (500 stabala/ha). Istraživanjima su obuhvaćeni sledeći parametri: dimenzije i masa ploda i koštice, sadržaj mezokarpa, masa i dužina peteljke, sadržaj rastvorljivih suvih materija i prinos plodova po stablu i jedinici površine. Rezultati proučavanja su pokazali da nije bilo značajnih razlika u pogledu ispitivanih osobina ploda u primenjenim tretmanima guste sadnje. Analizom rezultata prinosa plodova po stablu i jedinici površine ispoljene su visoko značajne razlike. Najveći prinosi zabeleženi su u tretmanu I (4,0 x 1,0 m), a najmanji u tretmanu V (kontrola).

Ključne reči: šljiva, sorta, gustina sadnje, osobine ploda, prinos

Naslov: Inicijalno i finalno zametanje plodova sorti trešnje u zavisnosti od tipa oprašivanja

Autori: Sanja Radičević, Radosav Cerović, Dragan Nikolić, Milena Đorđević, Milan Lukić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su predstavljeni dvogodišnji rezultati (2008-2009. godina) ispitivanja inicijalnog i finalnog zametanja plodova sorti trešnje ‘Karina’, ‘Kordia’, ‘Regina’ i ‘Summit’ u zavisnosti od tipa oprašivanja, u agroekološkim uslovima Čačka. Inicijalno i finalno zametanje plodova je ispitivano u varijantama unakrsnog i samooprašivanja (16 kombinacija), a za svaku kombinaciju je emaskulirano i oprašeno 300 cvetova. Istovremeno je obavljeno ispitivanje zametanja plodova navedenih sorti u varijanti slobodnog oprašivanja, kao i karakteristike fenofaze cvetanja i klijavost polena in vitro. Procenat zametanja plodova je kod svih sorti generalno bio viši u prvoj godini ispitivanja. Sorte ‘Karina’ i ‘Regina’ su imale visok procenat zametanja plodova u obe godine, u svim kombinacijama stranooprašivanja, kao i u slobodnom oprašivanju. Sorta ‘Regina’ se pokazala prosečno najboljim oprašivačem za preostale sorte, a posebno za sortu ‘Karina’. Sorta ‘Regina’ je takođe imala i najbolju klijavost polena in vitro.

Ključne reči: trešnja, sorta, cvetanje, oprašivanje, zametanje plodova

Naslov: Bilansi kretanja sadržaja azota u hranljivim podlogama i delovima izdanaka podloge za trešnju Camil gajene u in vitro uslovima

Autori: Đurđina Ružić, Radosav Cerović1,, Tatjana Vujović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je prikazan bilans kretanja azota između medijuma i izdanaka podloge za trešnju Camil gajene in vitro. Utvrđene su relacije između usvajanja i distribucije ovog esencijalnog elementa za rastenje i multiplikaciju in vitro kultura. Ova istraživanja predstavljaju novi pristup u sagledavanju odnosa vezanih za mineralnu ishranu in vitro.

Ključne reči: Camil, podloga za trešnju, in vitro multiplikacija, azot, bilansi

Naslov: Umnožavanje selekcija slabobujnih vegetativnih podloga za višnju i trešnju zelenim reznicama

Autori: Mirjana Ljubojević, Gregor Osterc, Vladislav Ognjanov, Goran Barać, Dušica Bošnjaković, Emina Mladenović, Jelena Čukanović

Preuzmite: PDF

Rezime: Cilj ovih istraživanja je ispitivanje mogućnosti vegetativnog ožiljavanja pripadnika roda Prunus, podroda Cerasus, u uslovima zamagljivanja. Prednost ovog načina nad prethodnim mist sistemima je u kvalitetnijem orošavanju, koje sprečava da zelene reznice dožive vodni stres, budući da se njihovo ožiljavanje odvija u toku sušnih letnjih dana i ekstremno visokih temperatura u zaštićenom prostoru. Ožiljavanje je ispitivano kod više selekcija u okviru tri vrste (Prunus cerasus, Prunus fruticosa i Prunus mahaleb) sa ukupno 26 genotipova i tri standardne podloge za višnju i trešnju kao kontrole (‘GiSelA 5’, magriva i ‘Weiroot 158’). Zadovoljavajući procenat ožiljavanja preko 40% sa dužinom korenovog sistema preko 90 cm, postignut je kod selekcija oblačinske višnje OV33, OV14, OV11 i OV22. Za magrivu i stepsku višnju aktivna materija 0,5% -naftilsirćetna kiselina nije bila dovoljna kao fitohormon za iniciranje rizogeneze, budući da je njihovo ožiljavanje iznosilo svega 0-13,6%. Transplantacija ožiljenih reznica u poljske uslove rastila bila je uspešna sa 97%.

Ključne reči: Prunus, vegetativne podloge, zelene reznice, sistem zamagljivanja, ožiljavanje

Naslov: Uticaj folijarne prihrane na vegetativni porast sadnica oraha u rastilu

Autori: Svetlana M. Paunović, Rade Miletić, Milisav Mitrović, Dragan Janković

Preuzmite: PDF

Rezime: U eksperimentu je praćen uticaj folijarne prihrane na vegetativni porast sadnica oraha u rastilu. Istraživanja su sprovedena u Institutu za voćarsvo, Čačak, u periodu od 2003. do 2005. godine. Ispitivane su jedna sorta i četiri selekcije oraha: Šeinovo (kontrola), Ovčar, G-286, Elit i G-139. U ogledu su bile zastupljene dve varijante: varijanta I bez primene folijarnog đubriva (kontrola) i varijanta II sa primenom folijarnog đubriva. U varijanti sa primenom folijarne prihrane vegetativni porast sadnica bio je viši i iznosio je 16,9 cm na kraju prve i 207,8 cm na kraju druge vegetacione sezone, u poređenju sa porastom sadnica u kontrolnoj varijanti od 14,3 cm na kraju prve i 171,6 cm na kraju druge vegetacije. Najviši vegetativni porast na kraju prve sezone gajenja imala je selekcija G-286 (17,1 cm), a na kraju druge sorta Šeinovo (197,8 cm), dok je najmanji porast na kraju prve (14,8 cm) i druge (182,3 cm) vegetacije bio kod selekcije G-139.

Ključne reči: orah, sadnica, sorta i selekcija, folijarna prihrana

Naslov: Uticaj AVG i NAA na sprečavanje opadanja i kvalitet plodova sorte jabuke Idared

Autori: Biserka Milić, Nenad Magazin, Zoran Keserović, Marko Dorić

Preuzmite: PDF

Rezime: Sorta jabuke Idared pojedinih godina može biti veoma osetljiva na opadanje plodova u periodu sazrevanja zbog čega dolazi do značajnih gubitaka prinosa. U radu su prikazani rezultati primene dva preparata za sprečavanje opadanja plodova pred berbu u dva proizvodna zasada kod sorte Idared, u dva termina tretiranja u razmaku od 14 dana. Ispitivani su sledeći preparati: VBC 30033, na bazi aminoetoksivinilglicina (AVG) koncentracije 3,0 g l-1 i Fixormon 0,24 ml l-1 i Dirager 0,6 ml l-1, oba na bazi -naftilsirćetne kiseline (NAA). Najveću efikasnost u sprečavanju opadanja plodova imao je AVG, gde je procentualni udeo opalih plodova bio najmanji. Preparate na bazi NAA najbolje je primeniti u 2 ili 3 ponavljanja, naročito kod sorti koje se beru probirno ili u slučajevima kada berbu nije moguće obaviti u kratkom vremenskom roku. Osim efekta na opadanje plodova, pokazano je da ispitivani bioregulatori menjaju dinamiku procesa sazrevanja plodova, što se mora uzeti u obzir pri određivanju momenta berbe.

Ključne reči: jabuka, opadanje plodova, AVG, NAA, kvalitet plodova

Naslov: Kinetika sušenja jabuke sorte Granny Smith u laboratorijskim uslovima

Autori: Dragana Paunović, Branislav Zlatković, Dušica Mirković

Preuzmite: PDF

Rezime: Poslednjih decenija na svetskom tržištu postoji veliko interesovanje za sušene proizvode od jabuke (marketinški nazvane čips od jabuke). U ovom radu je izučavana kinetika sušenja jabuke sorte Granny Smith u laboratorijskom dehidratoru sa idejom da se uoči pri kojim sadržajima vlage dolazi do postizanja maksimalne brzine isparavanja i pri kojoj vlažnosti kolutovi jabuke počinju da menjaju boju i geometrijski oblik. Primenjena su dva temperaturna režima sušenja: šaržni (konstantna temperatura vazduha od 70 °C u trajanju od 8 h) i simulirani kontinualni (temperatura vazduha od 70 °C u trajanju od 3 h i temperatura vazduha od 50 °C u trajanju od 5 h). Količina isparene vode je izražena u relativnim i apsolutnim jedinicama mere. Cilj ovog rada je da se optimizuje tehnološki postupak sušenja kolutova jabuke tako da se, sa aspekta oksidacije polifenolnih jedinjenja, pronađe adekvatni temperaturni režim koji omogućava da gotov proizvod ne sadrži aditive, a da je tehnološki i organoleptički prihvatljiv. Rezultati su pokazali da se pri simuliranom kontinuelnom načinu sušenja postiže manja maksimalna brzina, sušenje je ravnomernije i da se na taj način tehnološki postupak vrši sa manjim temperaturnim stresom za biljno tkivo što rezultira mnogo boljim kvalitetom gotovog proizvoda.

Ključne reči: jabuka, sorta Granny Smith, sušenje, kinetika sušenja