Naslov: Ciljevi, metode i dostignuća u oplemenjivanju voćaka i vinove loze

Autori: Dragan Nikolić, Vladislav Ognjanov, Nada Korać, Vera Rakonjac

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani najvažniji ciljevi, metode i dostignuća u oplemenjivanju voćaka i vinove loze. Među ciljevima oplemenjivanja posebno su istaknuti prinos, kvalitet i otpornost prema izazivačima bolesti i štetočinama. Pored njih dat je i prikaz pojedinih specifičnih ciljeva. Od metoda oplemenjivanja u prvom redu obrađene su konvencionalne i nove metode biotehnologije. Određena pažnja usresređena je i na brojne pomoćne metode, koje u kombinaciji sa konvencionalnim, doprinose bržem ostvarivanju postavljenih ciljeva. Dostignuća mnogih oplemenjivačkih programa pokazala su da su planskim radom na oplemenjivanju stvorene brojne privredno značajne sorte i podloge kod svih vrsta voćaka i vinove loze. Mnoge od njih potiskuju iz proizvodnje standardne sorte i zauzimaju odgovarajuća mesta u novim zasadima. Sve ovo ukazuje da oplemenjivački rad kako u svetu tako i u našoj zemlji treba dalje nastaviti, jer samo nove sorte i podloge velikog genetičkog potencijala mogu, uz odgovarajuće druge uslove, obezbediti visok dohodak u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji.

Ključne reči: vrste voćaka, vinova loza, germplazma, oplemenjivanje, ciljevi, metode, rezultati

Naslov: OPLEMENJIVANJE MALINE MEĐUSORTNA HIBRIDIZACIJA

Autori: Rayna Boycheva, Stancho Hristov, Teodora Stoyanova, Ivan Minev

Preuzmite: PDF

Rezime: Saradnjom između Eksperimentalne stanice za sitno voće u Kostinbrodu i Instituta za istraživanja u poljoprivredi i planinskom stočarstvu Trojan, počev od 1950. godine do danas, stvoren je veliki broj selekcija maline. Bogat genetički diverzitet omogućio je selekciju elitnih genotipova i kandidata za sorte koji poseduju ekonomski značajne osobine. Najznačajnije metode koje su primenjivane u ovom oplemenjivačkom radu su kombinacija inbridinga i intraspecijes hibridizacije. Tokom sprovedene selekcije odabrani su mnogobrojni elitni genotipovi. Shopska Alena, Samodiva, Iskra, No. 143 (Stolichnaya), No. 150 (Taganka), Kokonskaya, Solnishko, Gradina, Podgorina, Norna, Nootka su pokazale najveće kombinatorne mogućnosti. Determinisani su i donori gene koji utiču na veličinu ploda. Među njima su se kao najznačajniji pokazali sledeći genotipovi: Mirage, Maroseyka, Aborigen, Stolichnaya, Taganka i Malling Delight.

Ključne reči: malina, selekcija, sorte, elite, hibridizacija

Naslov: VEGETATIVNE I REPRODUKTIVNE KARAKTERISTIKE SORTE ŠLJIVE TEGERA U USLOVIMA CENTRALNO BALKANSKIH PLANINA

Autori: Boryana Stefanova, Hristina Dinkova, Kalin Dragoyski

Preuzmite: PDF

Rezime: Sorta šljive Tegera je uvezena u Bugarsku 2001. godine u okviru programa proizvodnje sertificiranog sadnog materijala, realizovanog preko Bugarsko-Nemačkog projekta FAMAD. Interes za ovu sortu je pored ostalog bio uslovljen i visokim kvalitetom njenih plodova, ranim vremenom zrenja, kao i zadovoljavajućom tolerantnošću na viru šarke šljive (PPV, Plum pox virus). Istraživanja su sprovedena u IMSA Trojan, u periodu 2003-2007. godine. Sorta Tegera je kalemljena na vegetativnim podlogama SJ A i Fereley i sejancima džanarike. Praćeni su rast i reproduktivne karakteristike ove sorte u uslovima Centralno balkanskih planina. Utvrđeno je da je cv Tegera, kalemljena na vegetativnim podlogama SJ A i Fereley, pogodna za podizanje intenzivnih zasada šljive sa malim rastojanjima sadnje. Kalemljena na džanarici, ova sorta može biti preporučena za gajenje u uslovima Centralno balkanskih planina, na zemljištima slabije proizvodne sposobnosti.

Ključne reči: šljiva, sorta, rast, berba voća

Naslov: SORTA ŠLJIVE ELENA U USLOVIMA TROJANA

Autori: Hristina Dinkova, Boryana Stefanova, Kalin Dragoyski

Preuzmite: PDF

Rezime: Sorta šljive Elena je uvezena u Bugarsku 2001. godine u okviru programa proizvodnje sertificiranog sadnog materijala, realizovanog preko Bugarsko-Nemačkog projekta FAMAD, a u cilju prevazilaženja problema u sortimentu šljive koji je nastao kao posledica propadanja sorte Kystendilska Sinya Silva zbog njene izražene osetljivosti na virus šarke šljive (PPV, Plum pox virus). Istraživanja su sprovedena u uslovima Trojana, regiona tipičnog za proizvodnju šljive. Sorta Elena, kalemljena na džanarici, je imala srednju bujnost u uslovima bez navodnjavanja, ranije je stupala na rod i imala redovne i visoke prinose. Plodovi su srednje krupnoće, 20-30 g i imaju visok sadržaj rastvorljivih suvih materija, pa su pogodni za sušenje. Ova sorta se, sa stanovišta proizvođača šljive, pokazala kao odgovarajuća alternativa za sortu Kystendilska Sinya Silva u uslovima Trojana.

Ključne reči: šljiva, Prunus domestica, testiranje sorti, cv Elena

Naslov: Pomološke karakteristike nektarina poznog zrenja

Autori: Gordan Zec, Slavica Čolić, Zoran Janković

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati ispitivanja 9 sorti nektarine pozne epohe sazrevanja (15 avgust-15 septembar). Trogodišnja ispitivanja su obavljena u proizvodno-oglednom zasadu Instituta PKB-Agroekonomik u Padinskoj Skeli (Beograd). Predmet rada je bila ocena pomoloških osobina ispitivanih sorti. Sorte su opisane po IBPGR deskriptoru. Najveću rodnost su imale Orion i klon Stark Red Golda. Najviše ocene za atraktivnost ploda su dobile sorte Morsiani 51 i Orion. Pucanje pokožice ploda je u manjem procentu zabeleženo kod sorte Vega. Klon Stark Red Golda je pokazao najmanju osetljivost prema poznim prolećnim mrazevima.

Ključne reči: nektarina, pozno zrenje, pomološke osobine

Naslov: EVALUACIJA SORTI ŠLJIVE POGODNIH ZA ODRŽIVU VOĆARSKU PROIZVODNJU U PLANINSKIM REGIONIMA BUGARSKE

Autori: Kalin Dragoyski, Hristina Dinkova, Boryana Stefanova, Penka Mihailova

Preuzmite: PDF

Rezime: Na osnovu kontinualnih istraživanja sprovedenih u periodu 1994-2007. godina, u IMSA Trojan, izvršeno je ispitivanje 10 sorti šljive u cilju utvrđivanja njihove pogodnosti za organsku proizvodnju. Posebna pažnja je posvećena ispitivanju uticaja biotičkih i abiotičkih faktora na ove sorte, kao što su pogodnost za gajenje na određenim tipovima zemljišta, otpornost prema bolestima i insektima. Glavni kriterijum za evaluaciju ovih sorti bio je rezistentnost na virus šarke šljive (PPV, Plum pox virus). Sledeće sorte su okarakterisane kao pogodne za integralnu proizvodnju šljive: Mirabelle de Nancy, Elena, Valjevka, Gabrovska, Jojo, Tuleu Timpuriu, Stanley, Čačanska Lepotica, Tegera, Hanita. Ove sorte mogu biti uzgajane uz smanjenu upotrebu mineralnih đubriva i redukovan program zaštite.

Ključne reči: šljiva, sorte, rezistentnost, PPV, organska proizvodnja

Naslov: Vreme zrenja i biohemijski sastav ploda introdukovanih sorti trešnje (Prunus avium L.)

Autori: Sanja Radičević, Radosav Cerović, Ivana Glišić, Olga Mitrović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani dvogodišnji rezultati ispitivanja vremena zrenja i biohemijskog sastava ploda 16 sorti trešnje (Bianca di Verona, Junska rana, Lapins, Early Compact Van, Merchant, Čarna, Vega, Compact Stella, Kordia, Summit, Sunburst, Margit, Vista, Stark Hardy Giant, Durone Nero III i Inge), koji su upoređivani sa osobinama standardne sorte Bigarreau Hativ de Burlat. Najveći broj ispitivanih sorti pripada grupi sorti četvrte nedelje zrenja. Sadržaj rastvorljivih suvih materija varirao je od 14,80% (sorta Margit) do 18,22% (Durone Nero III). Najviši sadržaj ukupnih šećera su imale sorte Vista i Durone Nero III (12,48%), a najniži Junska rana (9,77%), dok je sadržaj invertnih šećera bio najviši kod sorte Merchant (11,91%), a najniži kod sorte Junska rana (8,91%). I pored ispoljene tendencije povećanja sadržaja rastvorljivih suvih materija, ukupnih i invertnih šećera sa vremenom sazrevanja, u svakoj grupi zrenja se mogu izdvojiti sorte koje se odlikuju njihovim visokim sadržajem, što upućuje na zaključak da su sva uopštavanja u pogledu kvaliteta sorte obzirom na vreme zrenja neprihvatljiva.

Ključne reči: trešnja, sorta, zrenje, biohemijski sastav ploda

Naslov: Pomološko-tehnološke osobine introdukovanih sorti leske

Autori: Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Lukić

Preuzmite: PDF

Rezime: Ispitivane su tri francuske sorte leske (Corabel, Merveille de Bollwiller, Segorbe) u poređenju sa Barcelonom kao standardnom sortom na području Čačka. Rezultati trogodišnjih ispitivanja ukazuju da ove sorte poseduju kvalitet koji opravdava njihovo masovnije uvođenje u našu propizvodnu praksu. Vrednost vegetativnog i rodnog potencijala preporučuje ih za dalje širenje na svim terenima sličnih agroklimatskih karakteristika.

Ključne reči: leska, introdukovane sorte, fenologija, bujnost, rodnost, plod

Naslov: PROIZVODNJA MALINE U BUGARSKOJ

Autori: Teodora Stoyanova, Ivan Minev, Stancho Hristov

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je prikazan razvoj proizvodnje maline u Bugarskoj. Rezultati razvoja ove proizvodnje u Bugarskoj su analizitrani i upoređeni sa istima kod zemalja koje su najveći proizvođači maline u svetu. Poslednjih godina se uočava drastično smanjenje u prinosima, kao i površinama pod malinom. Sa prinosima od 13.00014.000 t Bugarska je 1971. godine zauzimala treće mesto u svetu po proizvodnji maline, dok je u periodu 1996-2000. godina pala na 13. mesto. U radu su takođe prikazane i morfološke karakteristike sledećih sorata maline: Shopska Alena, Samodiva, Balgarski Rubin, Meeker, Willamette, Newburg, Malborough. Sorte Samodiva, Shopska Alena i Meeker su se pokazale kao najadaptabilnije prema postojećim globalnim promenama u klimi.

Ključne reči: malina, proizvodnja, faze razvoja, sorte