Naslov: Perspektivne selekcije jabuke nastale ukrštanjem Idared x Čadel

Autori: Milan Lukić, Evica Nenadović-Mratinić, Slađana Marić, Milisav Mitrović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati proučavanja bioloških i pomološko-tehnoloških osobina šest perspektivnih selekcija jabuke (J/2/27, J/6/7, J/14/61, J/1/35, J/2/11 i J/1/16), koje su izdvojene iz populacije planskih hibrida nastale ukrštanjem sorti Idared i Čadel u Institutu za voćarstvo Čačak. Ispitivane su najvažnije fenološke osobine (fenofaza cvetanja i zrenja), rodnost i pomološke osobine (fizičke i hemijske osobine ploda). Na osnovu rezultata dobijenih u ovom radu, baziranih na visokom prinosu, organoleptičkim, fizičkim i hemijskim osobina ma ploda posebno se ističu selekcije J/1/35, J/6/7 i J/2/11.

Ključne reči: jabuka, selekcija, biološke osobine, pomološke osobine.

Naslov: Biološke osobine izdvojenih genotipova džanarike (Prunus cerasifera Ehrh.) u području Gornjeg Polimlja

Autori: Đina Božović, Vučeta Jaćimović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani trogodišnji podaci o cvjetanju, zrenju i rodnosti za 30 genotipova džanarike izdvojenih u Gornjem Polimlju. Ispitivani genotipovi u prirodnom staništu prosečno su počinjali cvetanje krajem prve i početkom druge dekade aprila. Najranije cvetanje zabeleženo je kod genotipa BP 57, 08. aprila, a najkasnije u genotipa BP 71, 16. aprila. U pogledu vremena zrenja genotipovi su pokazali veliku varijabilnost. Najranije zrenje, 16. jula, utvrđeno je kod genotipa BP 131, dok je najkasnije, 17. septembra, bilo kod genotipa BP 05. Stabilnim i visokim prinosima posebno se ističu genotipovi BP 15, BP 87 i BP 128, pa bi, sa ekonomskog aspekta, gajenje ovih genotipova džanarike u čistim zasadima bilo vrlo rentabilno.

Ključne reči: džanarika, genotipovi, cvetanje, zrenje, rodnost

Naslov: Uticaj načina oprašivanja na dinamiku rasta polenovih cevčica i zametanje plodova šljive cv Čačanska lepotica

Autori: Milena Đorđević, Radosav Cerović, Dragan Nikolić, Sanja Radičevič

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je utvrđen broj inicijalno zametnutih plodova kao i korelacija između dinamike rasta polenovih cevčica i broja inicijalno zametnutih plodova kod sorte šljive Čačanska lepotica u tri varijante oprašivanja: slobodno, samo- i stranooprašivanje (polenom sorte Čačanska najbolja). U obe godine ispitivanja najveći procenat zametnutih plodova bio je u varijanti stranooprašivanja. Najmanji procenat zametnutih plodova u prvoj godini ispitivanja bio u varijanti samooprašivanja, a u drugoj godini u varijanti slobodnog oprašivanja. Dobijeni rezultati koeficijenta linearne korelacije za obe godine ispitivanja pokazuju da u varijantama stranooprašivanja i samooprašivanja postoji visoka korelacija između dinamike rasta polenovih cevčica i broja inicijalno zametnutih plodova. U varijanti slobodnog oprašivanja koeficijent korelacije se kretao u rangu slabe korelacije.

Ključne reči: šljiva, dinamika rasta polenovih cevčica, inicijalno zametnuti plodovi

Naslov: Ispitivanje fenofaze cvetanja i klijavosti polena novijih sorti trešnje

Autori: Sanja Radičević, Radosav Cerović, Milena Đorđević, Slađana Marić

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani dvogodišnji rezultati ispitivanja karakteristika fenofaze cvetanja i klijavosti polena 16 sorti trešnje (Bianca di Verona, Junska rana, Lapins, Early Compact Van, Merchant, Čarna, Vega, Compact Stella, Kordia, Summit, Sunburst, Margit, Vista, Stark Hardy Giant, Durone Nero III i Inge), koji su upoređivani sa osobinama standardne sorte Bigarreau Hativ de Burlat. Najveći broj ispitivanih sorti prema vremenu cvetanja pripada kategoriji srednjeranocvetnih. Najranijim cvetanjem se odlikuje sorta Bianca di Verona, a najpoznijim Inge. Najveću klijavost polena ispoljila je domaća sorta Čarna, zatim sorte Stark Hardy Giant, Lapins, Junska rana i Sunburst.

Ključne reči: trešnja, sorta, fenofaza cvetanja, klijavost polena

Naslov: Fenofaza cvetanja i klijavost polena nekih sorti breskve

Autori: Ivana Glišić, Radosav Cerović, Tomo Milošević, Žaklina Karaklajić-Stajić

Preuzmite: PDF

Rezime: Tokom perioda 2004/2005. godine ispitivane su karakteristike fenofaze cvetanja i klijavost polena kod sedam sorti breskve (Goldcrest, Springold, Julija, Dixired, Redhaven, Dora i Southland). Tokom fenofaze cvetanja su beleženi sledeći parametri: početak, puno, kraj i obilnost cvetanja. Za ispitivanje vitalnosti polena korišćen je test klijavosti polena in vitro. Rezultati istraživanja su pokazali da su razlike u početku cvetanja bile svega nekoliko dana i da ne postoji pravilnost da sorte čiji plod ranije sazreva ranije i cvetaju. Obilnost cvetanja u prvoj godini ispitivanja se kretala od 3 (Southland, Redhaven i Dixired) do 5 (Springold), dok je u drugoj godini kod svih ispitivanih sorti bila nešto manja i kretala se od 1 (Dixired) do 4 (Dora). Sve ispitivane sorte su imale visoku i prilično ujednačenu klijavost polena.

Ključne reči: breskva, sorta, cvetanje, klijavost polena

Naslov: Razmnožavanje autohtone šljive tip Sitnica (Prunus domestica L.) mikropropagacijom in vitro

Autori: Đurđina Ružić, Tatjana Vujović, Radosav Cerović

Preuzmite: PDF

Rezime: U Odeljenju za fiziologiju voćaka Instituta za voćarstvo Čačak, razvijen je protokol za mikropropagaciju šljive, koji je primenjen i na autohtonu šljivu tip Sitnica, za potrebe umnožavanja i daljih pomoloških istraživanja. Primenom standardne metode površinske sterilizacije početnih eksplantata uspostavljena je aseptična kultura i regenerisani izdanci na medijumu Murashige i Skoog (1962) mineralne soli i vitamini sa u mg l-1: BAP 2,0; IBA 0,5; GA3 0,1. Regenerisani izdanci su multiplicirani na medijumu MS sa u mg l-1: BA 1,0; IBA 0,1; GA3 0,1. Svi medijumi sadržavali su agar i saharozu u koncentraciji 7.000 i 20.000 mg l-1, resp. Praćeni su parametri multiplikacije: indeks multiplikacije, dužina osovinskog i bočnih izdanaka, broj listova osovinskog i bočnih izdanaka, kao i neke specifične pojave (količina, boja i konzistencija kalusa, obojenost i položaj listova, pojava hloroze, nekroze i dr.). Rizogeneza je indukovana u preko 80% slučajeva. Praćeni su i drugi parametri ožiljavanja, kao broj i dužina korenova, pojava sekundarnih korenova, količina kalusa u osnovi izdanaka i visina ožiljenih biljaka. U uslovima „mist“ izmaglice aklimatizovalo se 68,75% biljaka Sitnice.

Ključne reči: Prunus domestica L., autohtone sorte, mikropropagacija in vitro

Naslov: Uticaj sorte šljive na prinos rakije šljivovice

Autori: Branko Popović, Ninoslav Nikićević, Jelica Gavrilović-Damnjanović, Olga Mitrović, Milan Srećković, Dobrivoje Ogašanović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati trogodišnjih ispitivanja uticaja tri sorte šljive sa istog lokaliteta, i jednogodišnjih ispitivanja uticaja pet sorata šljive sa više lokaliteta na potencijalne prinose rakije, stvarne koficijente iskorišćenja šećera u toku alkoholnog vrenja kljuka od šljive i stvarne prinose rakije.

Ključne reči: sorta šljive, šljivovica, prinosi rakije, koeficijent iskorišćenja šećera

Naslov: Uticaj meteoroloških faktora na vanije osobine plodova sorti oraha

Autori: Rade Miletić

Preuzmite: PDF

Rezime: Izučavana je zavisnost pomološko-tehnoloških osobina plodova sorti oraha od padavina i temperatura vazduha u pojedinim fenofazama tokom vegetacije. Za istraživanja je odabrano 11 standardnih sorti i selekcija oraha iz kolekcionog zasada koji se nalazi u okolini Zaječara. U radu su prikazani prosečni rezultati za sve sorte od 1993. do 2007. godine. Između padavina i osobina plodova i jezgre utvrđene su pozitivne korelacije u svim analiziranim periodima. Izuzetak je negativni odnos između sadržaja ulja, sadržaja proteina i padavina u pojedinim izučavanim periodima tokom vegetacije. Nasuprot tome, između temperatura vazduha i izučavanih osobina u svim fazama utvrđeni su negativni korelacioni odnosi. Navedeni rezultati ukazuju da su raspoložive padavine direktno uticale na porast i masu plodova kao i na masu i sadržaj jezgre oraha.

Ključne reči: orah, sorte, padavine, temperature vazduha, plod