Naslov: Ispitivanje progamne faze oplodnje kod sorte šljive Čačanska lepotica

Autori: Milena Kuzmanović, Sanja Radičević, Radosav Cerović

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je ispitivana progamna faza oplodnje kod šljive sorte Čačanska lepotica (Prunus domestica L.), određivanjem kvantitativnih parametara efikasnosti rasta polenovih cevčica u tri varijante oprašivanja (sorta Čačanska najbolja, samooprašivanje i slobodno oprašivanje) u sistemu guste sadnje. U obe godine ispitivanja najveći prosečan broj polenovih cevčica u stubiću konstatovan je u varijanti samooprašivanja. U plodniku sorte Čačanska lepotica najveći prosečan broj polenovih cevčica utvrđen je u varijanti slobodnog oprašivanja u prvoj, i u kombinaciji sa cv Čačanska najbolja u drugoj godini ispitivanja. Rezultati ispitivanja dinamike rasta polenovih cevčica in vivo u obe godine pokazali su najveću efikasnost oprašivanja u varijanti sa sortom Čačanska najbolja kao oprašivačem.

Ključne reči: šljiva, oprašivači, fluorescentna mikroskopija, test in vivo

Naslov: UTICAJ HEMIJSKE KONTROLE KOROVA NA KVALITET PODLOGE SEJANACA ŽUTE ŠLJIVE (Prunus cerasifera L.)

Autori: Zarya Rankova

Preuzmite: PDF

Rezime: Tokom perioda 2001–2003. godine, u Institutu za voćarstvo u Plovdivu, postavljen je eksperiment u polju na aluvijalnom livadskom zemljištu, sa ciljem da se prouči efikasnost herbicida koji deluju u samom tlu – napropamida, pendimetalina, terbacila i metolahlora, t.j. njihov uticaj na vegetativne osobine podloge sejanaca žute šljive. Tokom vegetativnog perioda, vršeno je posmatranje rasta i razvoja biljaka, kao i pojave spoljašnjih simptoma toksičnosti. Tokom avgusta (15–20. avgust) vršena je procena kvaliteta podloge na osnovu biometrijskih parametara: visina stabla (cm), i širina u zoni kalemljenja (mm). Dobijeni rezultati pokazuju da je moguće primenjivati napropamid – Devrinol 4F – 4,0 l/ha, pendimetalin – Stomp 33 EC – 4,0 l/ha i terbacil - Sinbar 80 WP – 1,0 kg/ha, radi uspostavljanja uspešne kontrole korova, u procesu uzgoja podloga sejanaca žute šljive. Pri tretiranju podloge sejana žute šljive metolahlorom-Dual Gold 960 EC rast biljaka je bio usporen. Aktivna supstanca metolahlor se ne preporučuje za kontrolu korova u integralnim sistemima uzgoja podloge sejanaca žute šljive.

Ključne reči: žuta šljiva, podloga sejanci, zemljišni herbicid, vegetativne osobine

Naslov: MALČIRANJE – SISTEM KOJI OBEĆAVA DOBRE REZULTATE U ODRŽAVANJU POVRŠINE TLA KOD MLADIH ZASADA ŠLJIVE PODIGNUTIH NA PADINAMA

Autori: Hristina Dinkova, Penka Mihaylova, Kalin Dragoyski, Bonka Vaneva

Preuzmite: PDF

Rezime: U oblasti Centralnih Balkanskih planina, najveći deo voćnjaka pod šljivom podiže se na padinama koje su podložne eroziji usled delovanja vode. Zatravnjivanje prostora između redova u mladim zasadima šljive snažno deluje na sprečavanje erozije. Ovaj postupak ne zahteva dodatno đubrenje trave, njeno košenje ili bilo kakve druge radove. U ovom novom, detaljno isprobanom sistemu za održavanje površine tla, se ne predviđa košenje pojaseva trave, već njihovo tretiranje malim dozama herbicida, u dva do tri navrata (Roundup 800 ml/ha; Touchdown 3.000 ml/ha). Rast travnatih pojaseva biva usporen tokom cele sezone vegetacije, ali njihov korenov sistem nastavlja aktivnost i štiti zemljište od erozije. Ovaj sistem ne vrši nikakav negativan uticaj na rast stabala šljive i njihovo plodonošenje.

Ključne reči: šljiva, sistem za održavanje površine tla, malč, Roundup, Touchdown

Naslov: Rodnost sorti šljive Čačanska lepotica i Stanley u gustoj sadnji

Autori: Milan Rakićević, Miladin Blagojević, Milisav Mitrović, Rade Miletić

Preuzmite: PDF

Rezime: U zasadu šljive u periodu od treće do osme godine starosti ispitivana je rodnost sorti Čačanska lepotica i Stanley u uzgojnom obliku „vitko vreteno“ i „V sistem“. Voćke su kod uzgojnog oblika „vitko vreteno“ zasađene na rastojanju 4 x 1,0 m; 4 x 1,25 m i 4 x 1,5 m, a kod „V sistema“ 4 x 0,7 m; 4 x 0,85 i 4 x 1,0 m. U toku šestogodišnjeg perioda proučavanja (2000–2005. god.) ustanovljen je najveći prinos cv Čačanska lepotica kod „V sistema“ na rastojanju 4 x 0,85 m (27,674 t/ha, odnosno 9,41 kg/stablu). Nasuprot tome, najmanji prinos dobijen je kod sistema „vitko vreteno“ na rastojanju 4 x 1 m (15,05 t/ha, odnosno 6,02 kg/stablu). Rodnost sorte Stanley takođe je bila najveća kod „V sistema“ sa najmanjim rastojanjem 4 x 0,7 m (17,723 t/ha, odnosno 4,963 kg/stablu). Najmanji prinos kod ove sorte bio je kod sistema „vitko vreteno“ na rastojanju 4 x 1,5 m (13,739 t/ha, odnosno 8,242 kg/stablu).

Ključne reči: gusta sadnja, sorte, prinos, masa ploda, rastvorljive suve materije

Naslov: Uticaj padavina i navodnjavanja na pomološko-tehnološke osobine plodova i prinose sorti šljive

Autori: Rade Miletić, Radomirka Nikolić, Nevena Mitić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević

Preuzmite: PDF

Rezime: Analizirani su klimatski uslovi na području istočne Srbije i prikazani prvi rezultati navodnjavanja sorti šljive različitog vremena zrenja. U odnosu na kontrolu u varijanti navodnjavanja plodovi su bili krupniji sa većom masom, a prinosi veći. Nasuprot tome, u godini sa obilnijim padavinama, plodovi su bili sa boljim osobinama, a prinosi veći od kontrolne varijante u godinama navodnjavanja, ali manji od navodnjavanih.

Ključne reči: šljiva, navodnjavanje, padavine, plod, prinos, kvalitet

Naslov: Utrošak vremena za formiranje uzgojnog oblika kod nekih sorti šljive gajenih u zasadima različite gustine sadnje

Autori: Ivan Glišić, Tomo Milošević, Ivana Glišić

Preuzmite: PDF

Rezime: Formiranje uzgojnog oblika u gustim zasadima šljive sa malim razmacima sadnje i krunama malih dimenzija bazira se pre svega na specifičnim pomotehničkim zahvatima u početnim godinama po sadnji. U radu su prikazani rezultati koji govore o utrošku vremena za sprovođenje tih zahvata u toku prve i druge godine starosti zasada. Na kraju su isti upoređeni sa utroškom vremena za formiranje poboljšane piramide kod klasičnog načina gajenja šljive. Ispitivanja su vršena na 4 sorte šljive (Čačanska rodna, Čačanska rana, Čačanska lepotica i Stanley) kalemljenim na sejancu džanarike i gajene pri razmaku sadnje 4 x 2 m (1.250 stabala po hektaru). Predviđeni uzgojni oblik je vretenasti žbun. Kod poboljšane piramide razmak sadnje je bio 5 x 4 m (500 stabala po hektaru), a ispitivanja su vršena na 2 sorte (Čačanska lepotica i Stanley). U toku prve vegetacije sprovođeni su sledeći pomotehnički zahvati: savijanje mladara u horizontalan položaj uz pomoć čačkalica, uvrtanje mladara, kao i korekcija i ponavljanje tih operacija. U toku druge godine sprovođeni su zahvati u cilju daljeg formiranja uzgojnog oblika: rovašenje produžnice, savijanje prevremenih grančica, savijanje letorasta, uvrtanje mladara i letnja rezidba. Na početku treće vegetacije stabla svih sorti imala su zadovoljavajući i skoro u potpunosti formirani uzgojni oblik. Za njegovo formiranje ukupno je utrošeno: kod cv Čačanska rodna 215,0 časova/ha; kod cv Čačanska rana 151,8 časova/ha; kod Čačanska lepotica 175,8 časova/ha; kod sorte Stanley 145,4 časa/ha. Kod klasičnog načina gajenja šljive za formiranje poboljšane piramide utrošeno je 19,60 čas/ha kod sorte Stanley, odnosno 19,81 čas/ha kod sorte Čačanska lepotica.

Ključne reči: šljiva, gusta sadnja, formiranje uzgojnog oblika, utrošak vremena

Naslov: Uticaj održavanja zemljišta na pomološko-tehnološke osobine ploda i prinos nekih sorti šljive

Autori: Rade Miletić, Radomirka Nikolić, Nevena Mitić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević

Preuzmite: PDF

Rezime: Izučavan je uticaj zastiranja (crna folija, bela folija, biljni materijal), tretiranja herbicidima i ručnog okopavanja (kontrola) prostora u zoni redova, na pomološko-tehnološke i produktivne osobine plodova pet sorti šljive. Krupnoća plodova i koštica bila je najveća u varijanti zastiranja crnom folijom, a najmanja u petoj, kontrolnoj varijanti. U odnosu na kontrolu, plodovi u ostalim varijantama su bili sa većom masom od 10,9 do 2,0 g ili za 27,7%, odnosno 6,6%, a sadržaj mezokarpa veći za 1,5 do 0,5%. Prinos plodova je bio u granicama od 26,8 kg/stablu (crna folija) do 20,2 kg/stablu (kontrola) ili od 13,4 do 10,10 t/ha. Na ovaj način prinosi su povećani za 6,6 do 3,6 kg/stablu, odnosno za 3,3 do 1,8 t/ha, ili za 24,7 do 15,2%. Indeks slasti je bio od 12,1 (crna i bela folija) do 8,6 (kontrola).

Ključne reči: šljiva, sorte, zastiranje, plodovi, krupnoća, masa, hemijski sastav, prinos