Naslov: Određivanje sortne kompozicije oprašivača za trešnju cv Čarna
Autori: Radosav Cerović, Sanja Radičević, Đurđina Ružić, Milena Kuzmanović
Preuzmite: PDF
Rezime: U radu je ispitivana sortna kompozicija oprašivača (četiri sorte i samoprašivanje) za trešnju cv Čarna korišćenjem testa klijavosti polena in vivo u dve eksperimentalne godine. Dobijeni rezultati pokazuju da su cv Stella u prvoj i cv Van u drugoj godini, najefikasniji oprašivači u pogledu dinamike rasta polenovih cevčica kroz određene regione tučka cv Čarna. Sorta, Bigarreau Hativ Burlat u obe godine zauzima drugo mesto po efikasnosti dinamike rasta sa približno ujednačenim kvantitativnim parametrima rasta in vivo.
Ključne reči: trešnja, in vivo test, oprašivači, sortna kompozicija oprašivača
Naslov: Biološko-pomološke karakteristike nekih britanskih sorti trešanja
Autori: Sanja Radičević, Radosav Cerović
Preuzmite: PDF
Rezime: Institut John Innes u Velikoj Britaniji ima dugu tradiciju oplemenjivačkog rada na trešnji. Najpopularnije i komercijalno najraširenije sorte trešnje stvorene u ovoj instituciji su Merton Glory, Mermat, Merpet, Merchant, Merton Bigarreau, Inge i Colney. U radu su prikazani četvorogodišnji rezultati ispitivanja najznačajnijih fenoloških i pomoloških karakteristika ovih sorti u agroekološkim uslovima Čačka. Na osnovu dobijenih rezultata mogu se izdvojiti i preporučiti sorte Merchant (srednje ranog sazrevanja, krupnog ploda), Inge (visokog potencijala rodnosti i kvaliteta ploda) i Colney (poznog vremena zrenja, tamno obojenih, vrlo krupnih plodova).
Ključne reči: Trešnja, sorta, fenološke osobine, pomološke osobine
Naslov: Etape razvitka ploda u višnje i trešnje
Autori: Zoran Keserović
Preuzmite: PDF
Rezime: U radu su prikazane etape razvitka plodova višnje i trešnje. Oni se razvijaju kroz tri etape. Prva etapa traje od momenta oplodnje do otvrdnjavanja endokarpa. U drugoj etapi dolazi do usporenog rasta ploda i intenzivne embriogeneze, a u trećoj do intenzivnog rastenja ploda i rasta i razvoja embriona.
Ključne reči: višnja, trešnja, razvitak ploda
Naslov: Pomološko-fenološke karakteristike nekih francuskih sorti oraha
Autori: Milisav Mitrović, Radunka Plazinić, Miladin Blagojević
Preuzmite: PDF
Rezime: Sortiment oraha se sporo menja i dosta je star. Vodeći proizvođači oraha svoju proizvodnju zasnivaju uglavnom sa autohtonim sortama. Među njima su i francuske sorte koje su poznate u sortimentu oraha. Kod nas se od francuskih sorti uglavnom sporadično spominje sorta Franket (Franquette), koja je u proizvodnji oraha u Francuskoj zastupljena sa oko 50%. On se kod nas spontano širi prvenstveno putem sejanaca, a tek malo u poslednje vreme i kalemljenjem. U težnji da se utvrdi kako se francuske sorte oraha ponašaju u našim agroekološkim uslovima introdukovano je pet sorti i to: Franket (Franquette), Fernor, Fernet (Fernette), Marbot i Parizijen (Parisienne). Poznog su vremena kretanja, tako da u našim uslovima kreću u prvoj dekadi maja.
Ključne reči: orah, sorta, masa ploda, randman, vreme kretanja
Naslov: Parametri rodnosti kod nekih sorti smokvi jednorotki u regionu Bara
Autori: Miroslav Čizmović, Ranko Popović, Momčilo Radulović, Slavojka Malidžan, Tatjana Perović
Preuzmite: PDF
Rezime: U periodu 1999–2000. godina vršena su ispitivanja rodnosti četiri sorte smokvi jednorotki (Sušilica, Zimnica, Rezavica i Crna patlidžanka) na području Bara. Prema savremenoj metodologiji ispitivanja predviđenih deskriptorom za smokvu, rodnost sorti se izražava ukupnim (apsolutnim) prinosom po stablu, kao i brojem obrazovanih plodova po mladaru. Najveći ukupan prinos je registrovan kod sorte Crna patlidžanka (69,33 kg/stablu), dok je najmanji bio kod Sušilice (49,5 kg/stablu). Posmatrano po broju obrazovanih plodova po mladaru, najrodnija je sorta Sušilica, jer obrazuje prosečno 7,18 plodova po mladaru, a najmanji broj obrazovanih plodova registrovan je kod sorte Zimnica (4,53 ploda/mladaru). Opadanje II cvasti i nedozrelih plodova je variralo i registrovano je da ih najveći broj opadne kod Zimnice (51,43% u odnosu na ukupan broj začetih cvasti), a najmanji kod Crne patlidžanke (24,72%).
Ključne reči: smokva, sorta, rodnost
Naslov: Važnije pomološke karakteristike mandarine unshiu (Citrus unshiu Marc.)
Autori: Momčilo Radulović, Slavojka Malidžan, Tatjana Perović
Preuzmite: PDF
Rezime: U radu su prikazani rezultati petogodišnjih (1987-1991. god.) ispitivanja 16 sorti mandarine unshiu (14 introdukovanih i 2 odomaćene) u Ulcinjskom polju. Rezultati ispitivanja bujnosti, rodnosti, mase ploda i hemijskih osobina ploda su pokazali da sorte Čahara, Kuno, Seto i Owari 145 po ispitivanim osobinama nadmašuju do sada gajene sorte Kawano wase i Owari. Ovi rezultati ih preporučuju za gajenje u plantažnim zasadima na crnogorskom primorju.
Ključne reči: mandarina, bujnost, rodnost, masa ploda, hemijske osobine ploda
Naslov: Pomološko-biohemijske karakteristike odabranih genotipova drena
Autori: Jelena Ninić-Todorović, Slobodan Cerović, Branislava Gološin, Sandra Bijelić, Rade Miletić
Preuzmite: PDF
Rezime: U radu su prikazani višegodišnji rezultati ispitivanja pomološko-biohemijskih osobina 20 genotipova drena iz prirodnih populacija i tri selekcionisana genotipa koji se čuvaju u rasadniku „Korać“ u Veterniku. Ispitivanja su obuhvatala pomološke (dužina, širina, masa ploda, masa koštice, randman) i hemijske (suve materije, ukupne kiseline) osobine plodova. Ustanovljeno je učešće mezokarpa sa više od 75% ploda što je povoljno sa gledišta prerade drena pri dobijanju konditorskih proizvoda.
Ključne reči: dren, populacija, selekcija pomološke i hemijske osobine
Naslov: Novi pravci istraživanja u fiziologiji i ekologiji voćaka
Autori: Đurđina Ružić, Vlado Ličina, Radmila Stikić, Radosav Cerović, Todor Vulić, Mirjana Ruml
Preuzmite: PDF
Rezime: Nova otkrića u svim oblastima fiziologije i ekologije voćaka pokazuju svu kompleksnost, ali i nezaobilaznu interakciju sa drugim naučnim granama i posebno aktuelnim, novim biotehnologijama. Ta nova saznanja u obimnoj i veoma složenoj oblasti kakva je fiziologija voćaka biće prezentovana kroz sledeća poglavlja: nove biotehnologije u voćarstvu; mineralna ishrana - sa osvrtom na folijarnu ishranu; fiziologija stresa; novi aspekti oplođenja voćaka i; toplotni režim kao činilac fenološke dinamike, rodnosti i prostornog zoniranja voćaka.
Ključne reči: biotehnologije, folijarna ishrana, stres, oprašivanje i oplođenje, toplotni režim
Naslov: Dinamika ugljenih hidrata u rodnim grančicama sorti kajsije u toku zimskog mirovanja
Autori: Dejan Đurović
Preuzmite: PDF
Rezime: U radu su predstavljeni rezultati ispitivanja sadržaja šećera i skroba i njihove dinamike tokom zimskog perioda 1998–1999. i 1999–2000. godine u rodnim grančicama (kori i drvetu) i generativnim pupoljcima kod 12 sorti kajsije. Vršena su i ispitivanja osnovnih fenoloških pokazatelja (kretanje vegetacije, cvetanje, otpadanje lišća) sorti. Cilj ovog rada je da se ispitaju razlike u sadržaju ugljenih hidrata, kao i njegova dinamika u periodu zimskog mirovanja kod 12 sorti kajsije, da bi se na osnovu ovih rezultata zaključilo o stepenu otpornosti ispitivanih sorti prema mrazu. Sadržaj šećera je najveći u generativnim pupoljcima (2,68%), a najmanji u drvetu rodnih grančica (1,24%), dok je skroba najviše u drvetu rodnih grančica (3,35%), a najmanje u kori (1,86%). Smanjenje sadržaja skroba (do 50%) u pupoljcima i drvetu, u periodu decembar–januar, jače je izraženo kod sorti Zamorozoustojčivij, Magyar kajszi, Cegledi orijas i Kostjuženskij, kod kojih je tokom zime izmeren visok sadržaj šećera (preko 2,20%). Nasuprot njima, kod sorti Krasnij Partizan, Stark early Orange, Jubilarna i Bergeron sadržaj skroba se u istom periodu smanjio za svega 10%, što je imalo za posledicu nizak sadržaj šećera kod ovih sorti. Na osnovu ovih ispitivanja možemo zaključiti da sorte iz prve grupe pokazuju bolju ekološku prilagodljivost prema mrazu u odnosu na drugu grupu sorti.
Ključne reči: kajsija, mraz, ugljeni hidrati, sorta
Naslov: Uticaj različitih izvora i koncentracije ugljenika na mikropropagaciju trešnje (Prunus avium L.) cv Lapins
Autori: Đurđina Ružić, Tatjana Lazić, Milena Kuzmanović
Preuzmite: PDF
Rezime: Ugljeni hidrati spadaju u esencijalne faktore koji deluju na rastenje i razviće u in vitro sistemu, jer su, zbog slabog intenziteta fotosinteze, glavni izvor ugljenika. Saharoza je uglavnom najviše korišćen izvor ugljenika u kulturi in vitro, ali je utvrđeno da mnoge biljne vrste rastu dobro i na medijumima sa drugim ugljenim hidratima. Zbog optimalizacije mikropropagacije trešnje cv Lapins u radu je ispitivan uticaj saharoze, fruktoze i heksahidroksilnog alkohola sorbitola u koncentracijama od 58,5 i 115 mM, na multiplikaciju i ožiljavanje. Najveći uticaj na multiplikaciju imao je sorbitol u koncentraciji 115 mM, a na ožiljavanje 58,5 mM saharoze.
Ključne reči: trešnja, mikropropagacija in vitro, ugljeni hidrati
Naslov: RAST I REPRODUKTIVNO PONAŠANJE SORATA VIŠNJE DOBIJENIH MIKROPROPAGACIJOM, GAJENIH NA SOPSTVENOM KORENU 1. RAST STABALA
Autori: Stamen Popov
Preuzmite: PDF
Rezime: Ispitivano je ponašanje tri sorte višnje proizvedene mikropopagacijom u laboratoriji Instituta za voćarstvo u Plovdivu. Sorte Nefris, Heimanns Konserven Weichsel i Heimanns Rubin Weichsel, dobijene kulturom in vitro, prilagođavane su uslovima staklenika tokom februara i maja, a potom gajene u rasadniku od 1990. do jeseni 1991. godine. Ove sorte kalemljene su na podlogama sejanaca mahaleb (Prunus mahaleb) tradicionalnom tehnologijom proizvodnje sadnog materijala. Kalemljene i biljke na sopstvenom korenu zasađene su u proleće 1992. god. na eksperimentalnim poljima Asenovgrada, u uslovima nenavodnjavanja i slabe rezidbe (samo u cilju uzgoja). Biljke na sopstvenom korenu dobijene korenovim reznicama tako|e su zasađene u svrhu poređenja. Utvrđivani su parametri rasta: debljina, visina stabla, dužina godišnjeg prirasta i volumen krune. Rast stabla, posmatran sa stanovišta poprečnog preseka, ukazuje da biljke dobijene mikropropagacijom brže dobijaju na debljini stabla u odnosu na ostale. Stabla na sopstvenom korenu, dobijena korenovim reznicama, rasla su sporije i razlikovala su se od druge dve varijante sorte Nefris. Na kraju pete vegetacije sve biljke te varijante su uginule. Sorte višnje Nefris, Heimanns Konserven Weichsel i Heimanns Rubin Weichsel dobijene kulturom in vitro, a koje su rasle na sopstvenom korenu, formirale su mnogobrojne sekundarne izdanke oko stabla kao i u međurednom prostoru.
Ključne reči: sopstveni koren, višnja, rast, zasadi
Naslov: Uticaj TDZ na in vitro razmnožavanje stepske višnje (Prunus fruticosa Pall.)
Autori: Sandra Bijelić, Branislava Gološin, Slobodan Cerović, Vladislav Ognjanov
Preuzmite: PDF
Rezime: Radi povećanja indeksa umnožavanja, izdanci stepske višnje su gajeni na podlozi sa TDZ. Ispitane su tri hranljive podloge (MS + BAP; MS + BAP + TDZ; MS + TDZ). Umnožavanje je zavisilo od genotipa stepske višnje i od hranljive podloge. Genotip SV1 se slabo umnožavao na sve tri podloge; genotipovi SV2 i SV12 imali su najbolje umnožavanje na podlozi MS + TDZ. Genotip SV11 je postigao najbolje umnožavanje na podlozi samo sa BAP–om, a na podlozi sa BAP–om i TDZ se nije umnožavao, ali je došlo do formiranja korena.
Ključne reči: Prunus fruticosa, genotip, in vitro umnožavanje, hranljiva podloga, TDZ
Naslov: RAST I REPRODUKTIVNO PONAŠANJE SORATA VIŠNJE DOBIJENIH MIKROPROPAGACIJOM, GAJENIH NA SOPSTVENOM KORENU 2. RODNOST
Autori: Stamen Popov
Preuzmite: PDF
Rezime: Ispitivane su ekonomske karakteristike tri sorte višnje - Nefris, Heimanns Konserven Weichsel i Heimanns Rubin Weichsel, dobijene metodom mikropropagacije, kulturom in vitro, a koje su gajene na sopstvenom korenu, u svrhu poređenja sa stablima kalemljenim na podlogama sejanaca. Cilj proučavanja je bio utvrđivanje reproduktivnih karakteristika - početak zametanja, rodnost i produktivnost stabala dobijenih kulturom in vitro, a gajenih u zasadu, na sopstvenom korenu. Prikazano je vreme početka zametanja plodova, rodnost po stablu i rodnost po hektaru. Produktivnost stabala u tom smislu prikazana je kroz površinu pružanja krune, a potom su izvršena poređenja sa stablima standardno kalemljenim na podlogu sejanca P. mahaleb. U drugoj godini po sadnji, kod jednog broja kalemljenih stabala formirali su se cvetni pupoljci, a u trećoj godini sva stabla dobijena mikropropagacijom imala su razvijene cvetne pupoljke, a potom plodove. Godišnji prinos po stablu, kao i tokom celog ispitivanog perioda, bio je najviši kod stabala dobijenih mikropropagacijom. Samo je u prvoj godini po sadnji rodnost stabala kalemljenih na P. mahalebu bila veća.
Ključne reči: sopstveni koren, višnja, prinos, zasadi
Naslov: RAZVOJ EMBRIONA VIŠNJE (PRUNUS AVIUM L.) IN VITRO POSLE ZRAČENJA γ-ZRACIMA
Autori: Petya Gercheva, Argir Zhivondov
Preuzmite: PDF
Rezime: Vodeći pravac u oplemenjivanju višnje na Institutu za voćarstvo u Plovdivu jeste dobijanje sorata sa ranim zrenjem nakon primene biotehnologija zasnovanim na embriokulturi i adventivnoj organogenezi. Cilj ovih istraživanja je optimizacija metoda gajenja nezrelih embriona i proučavanje uticaja jonizovanog zračenja na njihov razvoj in vitro. Embrioni trešnje (Prunus avium L.), sorte Bigareau Burlat, izolovani 7–10 dana pre sazrevanja plodova, nakon sterilizacije postavljeni su na medijum i izloženi γ-zracima intenziteta 1,200, 1,800 i 2,400 R. Na medijumu sa BAP, 62–91% neozračenih embriona razvilo je meristeme izdanaka. Na medijumu sa TDZ, 83–100% embriona razvilo je meristeme izdanaka, a 50–58% embriona razvilo je adventivne meristeme na kotiledonima. Nakon zračenja γ-zracima, u najvećem broju varijanata, došlo je do povećanja procenta (70–80%) embriona koji su razvili adventivne meristeme. Za sve primenjene doze zračenja, razvoj zigota embriona i adventivnih meristema bio je izraženiji na medijumima sa TDZ, nego na medijumima sa BAP. Veliki procenat klijanja zigota embriona u kombinaciji sa adventivnom organogenezom pruža perspektive za povećanje genetske raznovrsnosti i za uspostavljanje značajnih ekonomskih karakteristika, kao rezultat gametoklonalne i somaklonalne varijacije.
Ključne reči: Prunus avium, in vitro, embriokultura, adventivna organogeneza, γ−zraci
Naslov: Uticaj mrazeva na izmrzavanje cvetnih pupoljaka i cvetova kod nekih sorti jagoda
Autori: Ana Selamovska, Zoran Nikolić, Katerina Nikolić
Preuzmite: PDF
Rezime: Izmrzavanje reproduktivnih organa od zimskih i prolećnih mrazeva je čest uzrok redukcije prinosa voćaka. U skopskoj kotlini jak zimski mraz pojavio se 2000. godine (-18,2°C), dugo se zadržao i u odsustvu snežnog pokrivača izazvao oštećenja cvetnih pupoljaka jagoda. Niske temperature registrovane 3. aprila (-5,5°C) i 16. aprila (-4,5°C) 2001. godine izazvale su oštećenja cvetova i zametaka sorti jagoda. Sasvim su reducirale prinos sorte: Pocahontas, Redgauntlet, Bemanil i Kembridge favourite. Prema stepenu izmrzavanja Pocahontas i Bemanil su osetljive sorte, a Redgauntlet i Kembridge favourite relativno otporne na mrazeve. Sorte sa kasnijom organogenezom imaju veću otpornost na mrazeve. Otpornost sorata i vrsta je genetsko svojstvo i zavisi od starosti biljaka, ishrane, navodnjavanja, agrotehnike i dr.
Ključne reči: jagoda, sorte, mikrofenofaze, fenofaze, izmrzavanje
Naslov: Uticaj ekoloških faktora na fiziologiju cvetanja i zrenja plodova maline
Autori: Dejan Marinković, Gordan Zec, Slavica Čolić, Zoran Janković
Preuzmite: PDF
Rezime: U radu su izloženi rezultati proučavanja uticaja različitih abiotičkih faktora na kretanje vegetacije, cvetanje i zrenje plodova jedanaest sorti maline tokom petogodišnjeg oglednog perioda (1999–2000. i 2002–2004.) u Beogradskom regionu. Izračunati parametri toplotnog režima (fiziološka nula za kretanje vegetacije i cvetanje, suma aktivnih temperatura za početak sezone berbe) i izvedena fenološka osmatranja ukazali su na kombinovani uticaj vremenskih prilika i nasledne osnove ispitivanih sorti na početak i tok proučavanih fenofaza u godišnjem ciklusu rastenja i razvića sorti maline.
Ključne reči: Rubus idaeus L., chilling-jedinice, temperaturni prag, aktivna temperatura