Naslov: Nove sorte i podloge voćaka

Autori: Dobrivoje Ogašanović, Žarko Tešović, Vladislav Ognjanov, Milisav Mitrović, Momčilo Radulović, Radunka Plazinić, Aleksandar Leposavić, Milan Lukić, Sanja Radičević

Preuzmite: PDF

Rezime: Rad obuhvata najnovija dostignuća na genetičkom oplemenjivanju voćaka u periodu od 5 do 10 godina. Prikazane su novostvorene sorte i podloge kod 15 kontinentalnih i 5 suptropskih vrsta. Najviše rezultata je ostvareno na polju stvaranja novih sorti, a znatno manje na stvaranju podloga. Ukupno je obrađeno 669 novih sorti i 68 podloga. Jabuka je zastupljena sa 61 novom sortom među kojima je većina koje su otporne na čađavu krastavost i/ili pepelnicu sa atraktivnim crveno obojenim plodovima; kruška sa 29; šljiva (evropska i japanska) sa 43 sorte; breskva, nektarina i industrijska breskva sa 203; kajsija sa 64 sorte, među kojima ima vrlo ranih i vrlo poznih, sa krupnim, kvalitetnim plodovima; trešnja sa 27 od kojih su mnoge samooplodne, sa krupnim i kvalitetnim plodovima koji ne pucaju, ili manje pucaju na kiši; višnja sa samo 4; orah sa 5; leska sa 57 sorti od kojih neke izdrže vrlo niske temperature (do -35°C); jagoda sa 70 vrlo kvalitetnih sorti različitog vremena zrenja sa atraktivnim i čvrstim plodovima; malina sa 30 sorti sa krupnim, čvrstim, kvalitetnim plodovima; kupina (trnata i bestrna) sa 11; ribizla (crna i crvena) sa 16; ogrozd sa 3 i visokožbunasta američka borovnica sa 6 sorti. Kod suptropskih vrsta najviše sorti je stvoreno kod kivija (16), od kojih neke pripadaju na mraz otpornoj vrsti A. arguta, zatim kod pomorandže i mandarine (12 sorti), a najmanje kod masline (7) i smokve (5). Selekcioni rad na dunji i mušmuli nije dao ni jednu novu sortu. Kad su podloge u pitanju najviše rezultata je bilo kod jabuke (45 novih podloga), šljive 2, trešnje i višnje (16) od kojih se ističu kržljave podloge (40–50% u odnosu na F 12/1) i kajsije (5).

Ključne reči: pomologija, sorte, podloge

Naslov: Rezultati proučavanja novih sorti jabuke u uslovima Čačka

Autori: Milan Lukić, Žarko Tešović, Slađana Marić, Milan Srećković

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati ispitivanja novostvorenih svetskih sorti jabuke: Jonagored, Braeburn, Fuji Naga-Fu 2, Fuji Naga-Fu 6, Pilot i Pinova u agroekološkim uslovima Čačka. Ispitivane su najvažnije fenološke (fenofaza listanja, vreme i obilnost cvetanja i vreme berbe) i pomološke osobine (masa, dimenzije ploda, sadržaj rastvorljivih suvih materija). Odgovarajućim vremenom zrenja ističu se sorte Jonagored, Braeburn, Pilot i Pinova, a visokim kvalitetom ploda sorte Jonagored, Braeburn i Fuji Naga-Fu 6.

Ključne reči: jabuka, fenološko-pomološke osobine, ekološki uslovi

Naslov: Biološka kontrola rodnosti sorti jabuke

Autori: Zoran Keserović, Dušan Gvozdenović, Slobodan Lazić, Zvonko Hnatko

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su ispitivani (rodni potencijal, realizacija rodnog potencijala kroz efektivnu rodnost, dominantni tip rodnih grančica, kao i uticaj agrotehnike na rodni potencijal nekih vodećih i pratećih sorti jabuke. Utvrđeno je da su ovi pokazatelji različiti kod pojedinih sorti jabuke i da biološka kontrola rodnosti treba da bude osnovni preduslov ne samo za određivanje intenziteta rezidbe već i prognozu prinosa.

Ključne reči: jabuka, sorta, pupoljak, rodni potencijal, rezidba

Naslov: Mildora - nova sorta šljive za sušenje

Autori: Dobrivoje Ogašanović, Milojko Ranković, Svetlana Paunović, Olga Mitrović, Svetomir Stamenković

Preuzmite: PDF

Rezime: Oplemenjivački rad i rad na stvaranju novih sorti šljive u Institutu (sada Centru) za voćarstvo u Čačku se odvija od 1949. godine sve do današnjih dana, odnosno u kontinuitetu od 55 godina sa većim, ili manjim intenzitetom. Prvih 5 sorti je priznato 1975. god., slede}e tri 1985. i 1986. god., a početkom 2004. god. su priznate: Boranka, Timočanka i Mildora. Boranka i Timočanka pripadaju grupi stonih sorti, a Mildora je pogodna za sušenje i druge vidove prerade. Mildora je nastala ukrštanjem Large Sugar Prune i Čačanske lepotice 1981. godine. Ispitivana je pod oznakom G-12. Stablo Mildore je srednje bujno sa piramidalnom krunom srednje gustine. Rađa na jednogodišnjim rodnim grančicama i majskim kiticama. Cveta rano, samooplodna je. Rađa redovno i obilno. Plod je sitan (24–30 g), okruglastog, neznatno izduženog oblika. Koštica je sitna, eliptičnog oblika, kampaktna, drap boje. Peteljka ploda je kratka. Pokožica ploda u punoj zrelosti je crvenkastoplava sa obilnim pepeljkom. Meso je žuto, čvrsto, sočno, vrlo slatko. Odlično se odvaja od koštice. Suvih rastvornih materija ima u proseku 26%, a ukupnih šećera 12,65%. Takođe sadrži i značajne količine sorbitola. Mildora je otporna prema lokalnom izolatu virusa šarke šljive korišćenom u selekciji na otpornost. Osetljiva je prema Monilinia fructigena.

Ključne reči: šljiva, nova sorta, Mildora

Naslov: OPLEMENJIVANJE NOVIH SORATA ŠLJIVE U RIMSA, TROJAN

Autori: Ivan Minev, Micho Balev

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu je sadržan obiman materijal o hibridima stvorenim kontrolisanom polnom interspecijskom (754 stabla) i intraspecijskom (8,037 stabala) hibridizacijom roda Prunus. Ispitivani su prirast i reproduktivne karakteristike stabala. Izvođena je agrobiološka karakterizacija i utvrđivan kvalitet plodova. Komisija za priznavanje sorti priznala je 4 sorte: kasno-cvetnu šljivu, ranu šljivu, Baleva šljivu i Large Sloe. Tokom proučavanja sorte Kyustendilska, izvršena je selekcija četiri hibrida: Troyanka, Ostreshka, Lesidryanska i Kasna. Utvrđeno je petnaest interspecijskih i sedam intraspecijskih hibrida tolerantnih na virus šarke.

Ključne reči: šljiva, oplemenjivanje, sorte, hibridizacija, genetika

Naslov: PRELIMINARNI REZULTATI TESTIRANJA SORTE ŠLJIVE HANITA

Autori: Hristina Dinkova, Kalin Dragoyski, Petko Minkov, Bozhana Mihovska

Preuzmite: PDF

Rezime: Od 2001. godine nemačka sorta šljive Hanita uvrđtena je u sortiment Instituta za istraživanja u planinskom stočarstvu i poljoprivredi u Trojanu. U uslovima gajenja Centralnog balkanskog planinskog regiona, sorta Hanita, kalemljena na podlozi sejanca džanarike, pokazala je srednje do vrlo izražene parametre prirasta. Prvi plodovi pojavljuju se u drugoj godini po sadnji, dok je u trećoj godini zabeležen prosečan prinos od 6 kg po stablu. Plodovi sazrevaju u isto vreme kada i sorta Stanley, i pogodni su za svežu upotrebu, kao i za sušenje. S’ obzirom na to da je ova sorta gajena na području intenzivno zaraženom virusom šarke, u četvrtoj godini gotovo 10% stabala bilo je zaraženo ovim virusom. Simptomi na lišću bili su srednjeg intenziteta, dok je, već u julu, 24% plodova pokazivalo znake slabe zaraženosti. Prisustvo virusa šarke potvrđeno je ELISA testovima i to u prilično visokom stepenu. Preliminarna istraživanja ukazuju da će sorta Hanita biti interesantna za gajenje u regijama sa slabim izvorima infekcije.

Ključne reči: šljiva, sorta Hanita, rodnost, osetljivost na šarku šljive

Naslov: RAST I RODNOST SORTE ŠLJIVE ČAČANSKA LEPOTICA GAJENE U CENTRALNOJ PLANINSKOJ REGIJI BALKANA

Autori: Kalin Dragoyski, Hristina Dinkova, Teodora Spasova, Ivan Minev

Preuzmite: PDF

Rezime: Sorta šljive Čačanska lepotica testira se u kolekcionim zasadima Instituta za istraživanja u planinskom stočarstvu i poljoprivredi, u Trojanu, od 1979. godine. U aprilu 1977. godine zasnovan je komercijalni zasad sa ovom sortom. Ova sorta pokazuje veoma dobre komercijalne osobine, kratak period sazrevanja, visoku otpornost na virus šarke i rađa redovno i obilno (čak i bez primene mera navodnjavanja). Plodovi su veliki i privlačnog izgleda, sa ukusom sličnim sorti šljive Kyustendilska. Kod gušće sadnje, Čačanska lepotica pogodna je za intenzivne zasade.

Ključne reči: šljiva, sorta Čačanska lepotica, rast i rodnost, osetljivost na šarku

Naslov: Nove sorte kajsije u Vojvodini

Autori: Bogoljub Đurić, Zoran Keserović, Milovan Korać, Ljubo Vračar

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su opisane novostvorene sorte kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu: NS-4, NS-6, Novosadska kasnocvetna i Novosadska rodna. Po mnogim pomološkim osobinama ove sorte su bolje u odnosu na Mađarsku najbolju.

Ključne reči: selekcija, sorta pomološki opis

Naslov: Cvetanje sorti kajsije u beogradskom području

Autori: Dragan Milatović

Preuzmite: PDF

Rezime: Fenofaza cvetanja proučavana je kod 42 sorte kajsije na Oglednom dobru „Radmilovac“ Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u periodu od deset godina (1995–2004. god.). Ispitivane su sledeće osobine: početak cvetanja, puno cvetanje i kraj cvetanja, kao i trajanje i obilnost cvetanja. Proučavane sorte su prema vremenu cvetanja podeljene u četiri grupe: ranocvetne (4 sorte), srednjeranocvetne (14 sorti), srednjepoznocvetne (21 sorta) i poznocvetne (3 sorte). Na fenofazu cvetanja veči uticaj su imali ekološki faktori, nego osobine sorti.

Ključne reči: kajsija, cvetanje, sorte

Naslov: Važnije karakteristike nekih novijih čeških sorti i selekcija kajsije

Autori: Radunka Plazinić, Dobrivoje Ogašanović, Vladan Milinković

Preuzmite: PDF

Rezime: U četvorogodišnjem periodu (2000/04. god.) vršena su fenološka zapažanja: cvetanje, obilnost zametanja, rodnost i vreme zrenja. Proučavane su fizičke osobine ploda i koštice i sadržaj rastvorljivih suvih materija šest novijih čeških sorti i četiri perspektivne selekcije kajsije. U radu je dat i kratak opis ploda i koštice ispitivanih sorti i selekcija. Među njima dve sorte (Leskora i Lejuna) i jedna selekcija (LE 3276) zaslužuju pažnju proizvođača kajsije.

Ključne reči: introdukcija, kajsija, sorta, selekcija

Naslov: Biološke osobine srednje poznih sorti kajsije u beogradskom području

Autori: Dragan Milatović, Dejan Đurović, Jasminka Milivojević

Preuzmite: PDF

Rezime: Proučavane su osobine 15 sorti kajsije srednje poznog vremena zrenja na području Beograda u periodu 1995–2003. godine. Kao standard je uzeta sorta Mađarska najbolja. Najbolje rezultate pokazale su sorte Ligeti orijaš i Kostjuženskij, koje se ističu po visokoj rodnosti i dobrom kvalitetu plodova. Sorte Alfred, Festivalna, Doktor Maskl i Nadežda zaostaju za standardom, dok su ostale sorte približno na nivou Mađarske najbolje.

Ključne reči: kajsija, sorte, cvetanje, zrenje, prinos, osobine ploda

Naslov: Biološko-pomološke karakteristike introdukovanih sorti kajsije u beogradskom području

Autori: Čedo Oparnica, Milovan Veličković, Dragan Radivojević

Preuzmite: PDF

Rezime: U radu su prikazani rezultati dvogodišnjih ispitivanja biološko-pomoloških osobina pet introdukovanih sorti kajsije gajenih u ekološkim uslovima Beograda. Ispoljene razlike u okviru ispitivanih osobina pružaju nam mogućnost izbora pojedinih sorti za odgovarajuće ekološke uslove.

Ključne reči: kajsija, sorte, cvetanje, rodnost, kvalitet plodova

Naslov: Morfološke osobine cveta sorti kajsije

Autori: Dragan Milatović, Vojkan Stojanović

Preuzmite: PDF

Rezime: Morfološke osobine cveta proučavane su kod 24 sorte kajsije u periodu od tri godine (2001–2003. god.). Dužina tu~ka, du`ina i {irina kruni~nih listi}a su pokazale ve}u varijabilnost, dok su broj prašnika, prečnik cveta i indeks oblika kruničnih listića stabilnije osobine, tako da imaju veći značaj za determinaciju sorti. Autoinkompatibilne sorte odlikuju se većim brojem defektnih tučkova.

Ključne reči: kajsija, sorte, morfologija cveta, anomalije tučka

Naslov: Pomološke osobine introdukovanih genotipova breskve i nektarine sa pljosnatim plodom (Prunus persica var. platycarpa Bailey)

Autori: Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković, Zoran Janković

Preuzmite: PDF

Rezime: U Srbiji i Crnoj Gori do sada nisu gajene sorte breskve i nektarine sa pljosnatim oblikom ploda. Dve selekcije breskve i jedna selekcija nektarine su 1997. godine introdukovane iz Francuske i posađene na dva lokaliteta u okolini Beograda. Sve selekcije karakteriše ranije cvetanje. Sve selekcije su srednje rodnosti, srednje i male krupnoće ploda. Plodovi selekcija imaju izraženu i privlačnu dopunsku boju. Sve selekcije su dobile visoke ocene za atraktivnost ploda. Pljosnata breskva sa belim mesom ima među ispitivanim selekcijama najbolju rodnost, krupnoću ploda kao i izraženu aromu.

Ključne reči: breskva, nektarina, pljosnata, pomološke osobine

Naslov: Osobine industrijskih sorti breskve u beogradskom rejonu

Autori: Evica Nenadović-Mratinić, Dragan Milatović, Dejan Đurović

Preuzmite: PDF

Rezime: U periodu od 1996. do 2003. godine, na Oglednom dobru „Radmilovac“ Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda proučavane su osobine 15 introdukovanih industrijskih sorti breskve u poređenju sa standardom (Redhaven). Cilj ovih istraživanja je izbor najboljih sorti za gajenje u komercijalnoj proizvodnji. Sve ispitivane sorte sazrevaju u rasponu od 14 dana pre do 39 dana posle Redhaven-a. Kod večine sorti rodnost je na nivou, ili bolja od standarda. Dominira srednje krupan plod, mase oko 120 g. Sadržaj suve materije se kretao u rasponu od 10,89 do 14,08%, ukupnih šećera od 7,51–11,98% a ukupnih kiselina od 0,38–0,63%. Najbolje osobine (odličnu rodnost i visok kvalitet ploda) su ispoljile sorte: Villa Adriatica, Villa Doria i Villa Giulia.

Ključne reči: breskva, industrijske sorte, vreme zrenja, osobine ploda